DIPLOMSKI RAD
Odlaganje medicinskog otpada
Jul, 2016
UVOD
Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom predstavlja važan izvor
informacija i stručnih preporuka za zbrinjavanje medicinskog otpada u Republici Srbiji.
Reforma sistema zdravstvene zaštite u našoj zemlji ima za cilj unapređ enje kvaliteta
zdravstvenih usluga, kako u državnom, tako i u privatnom sektoru zdravstvene zaštite.
Važan element unapređenja kvaliteta zdravstvenih usluga predstavlja i adekvatno
zbrinjavanje medicinskog otpada, koje je u skladu sa domaćom zakonskom regulativom
kao i sa osnovnim principima profesionalne prakse upravljanja medicinskim otpadom,
prevencije zaraznih bolesti i promocije zdravlja.
Uvođenje jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenom
sektoru u Republici Srbiji, jedan je od preduslova za uređenje sistema upravljanja
medicinskim otpadom u celini. Konsenzusom, unutar radne grupe sačinjene od
eminentnih profesionalaca u ovoj oblasti, dogovoreno je korišćenje
Evropskog
kataloga
otpada
koji definiše osnovnu kategorizaciju medicinskog otpada, kao i
stavove u vezi sa
segregacijom odnosno razdvajanjem, obeležavanjem i tretmanom različitih kategorija
medicinskog otpada, za primenu u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Ovaj katalog je
inače u primeni u Republici Srbiji od 2005.godine a njegove kategorije otpada preuzete
su objavljivanjem pomenutog domaćeg kataloga otpada (
Pravilnik o uslovimai načinu
razvrstavanja, pakovanja i
čuvanja sekundarnih
sirovina, Službeni glasnik Republike
Srbije, br.55/2001
), sa malim razlikama.
Ciljevi ovog vodiča su smanjenje količine otpada koji se stvara u ustanovama u kojima
se pruža zdravstvena zaštita, posebno razdvajanjem otpada na osnovne kategorije na
mestu stvaranja, pravilno pakovanje istog, obeležavanje i odlaganje, izdvajanje
sekundarnih sirovina iz otpada, reciklaža, kao i korišćenje čistijih tehnologija za
sterilizaciju odnosno dekontaminaciju infektivnog medicinskog otpada. Krajnji cilj ove
publikacije je doprinos zaštiti i unapređenju zdravlja celokupne populacije, kao i zaštita i
očuvanje životne sredine, odnosno unapređenje zdravlja, kao i smanjenje i kontrola
zagađivanja životne sredine.
Primena Nacionalnog vodiča za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom u
svakodnevom radu pre svega zdravstvenih ustanova, a potom i svih ustanova u kojima
se pruža zdravstvena zaštita a primarno pripadaju grupi ustanova socijalne zaštite, daće
sledeći doprinos:
• Omogućiće iznalaženje uniformnog pristupa u upravljanju infektivnim medicinskim
otpadom i uspotstavljanje bezbedng sistema upravljanja medicinskim otpadom,
• povećaće bezbednost u radu zaposlenih,
• unaprediće bezbednost korisnika zdravstvene zaštite,
• smanjiće rizik od širenja zaraznih bolesti i
• u smanjenju količine medicinskog otpada i
• unaprediti stanje životne sredine.
Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom
Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom su:
1.1.
Uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada, u kome se
otpad razdvaja prema različitim načinima prerade i odlaganja i usmerava u
pravcu različitih „tokova”;
1.2.
Smanjivanje proizvodnje i količine medicinskog otpada;
1.3.
Upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i
životna sredina;
1.4.
Organizovanje prerade i odlaganja otpada na najpogodniji način u okviru
različitih tokova otpada;
1.5.
Priprema ili sanacija neuređenih privremenih ili trajnih skladišta otpada;
1.6.
Vođenje evidencije i dokumentacije o aktivnostima u vezi sa
upravljanjem medicinskim otpadom;
1.7.
Praćenje pokazatelja u vezi sa razvrstavanjem, odlaganjem i tretmanom
otpada;
1.8.
Planiranje aktivnosti u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom
(izrada plana upravljanja medicinskim otpadom za svaku zdravstvenu i
ustanovu socijalne zaštite i sl.);
1.9.
Preduzimanje korektivnih mera u planiranju aktivnosti na godišnjem
nivou;
1.10.
Obuka zaposlenih za poslove razvrstavanja, obeležavanja, pakovanja,
odlaganja i tretmana medicinskog otpada;
1.11.
Motivisanje zaposlenih za efikasno upravljanje medicinskim otpadom;
1.12.
Razvoj svesti o upravljanju medicinskim otpadom;
1.13.
Multidisciplinarna saradnja u cilju uređivanja sistema upravljanja
medicinskim otpadom, kako na nivou zdravstvene ustanove, tako i na
teritoriji administrativnog okruga.
S obzirom na to da većina zdravstvenih radnika upravljanje medicinskim otpadom
smatra često ne tako važnom i sporednom aktivnošću, primena i praćenje energičnih
mera u razvrstavanju i zbrinjavanju medicinskog otpada predstavlja ozbiljan test
upravljačkih veština.
Za dobru praksu upravljanja otpadom od ključnog je zna čaja da zdravstveni radnici i
saradnici tačno znaju šta se od njih očekuje u vezi sa razvrstavanjem otpada, da budu
motivisani i propisno obučeni za navedene aktivnosti, kao i da imaju adekvatnu saradnju
sa upravom zdravstvene ustanove po pomenutim pitanjima.
Pripreme i obuka za uvođenje dobre prakse u upravljanju medicinskim otpadom treba da
budu dovoljno energične kako bi proizvele kako promene u stavovima i ponašanju
samih zaposlenih, tako i promene u preradi i odlaganju medicinskog otpada
Mehanizmi praćenja i kontrole aktivnosti u domenu upravljanja medicinskim otpadom u
svakoj ustanovi koja generiše medicinski otpad su zasnovani na saradnji,
multidisciplinarnosti i partnerskim odnosima u cilju uspostavljanja upravljanja
medicinskim otpadom kako proizvođača medicinskog otpada, tako i lokalne
samouprave, ekološkog sektora i svih subjekata upravljanja otpadom.
Ciljevi i obuhvat Nacionalnog vodiča dobre prakse
Nacionalni vodič dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom ima za
cilj da ponudi sveobuhvatan i jedinstven pristup bezbednog upravljanja medicinskim
otpadom kako u državnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama
socijalne zaštite širom Republike Srbije.
Ovaj dokument upotpunjen je i preciziran posebno sa dva podzakonska akta, u izradi:
Pravilnikom za upravljanje medicinskim otpadom i Pravilnikom za upravljanje
farmaceutskim otpadom.
Vodič predstavlja osnovni alat i izvor stručnih preporuka za sva lica zaposlena u
zdravstvenom sektoru ili sektoru socijalne zaštite koja rukuju sa medicinskim otpadom.
Publikacija odražava aktuelne mogućnosti u Republici Srbiji u domenu zbrinjavanja
medicinskog otpada, a u skladu sa potrebama, kao i neposrednu budućnost u srpskom
zakonodavstvu, takođe u istoj sferi rada. Nacionalni vodič dobre prakse za bezbedno
upravljanje medicinskim otpadom zasnovan je na najboljim primerima iz prakse, pre
svega zemalja Evropske unije, kao i preporukama vodiča Svetske zdravstvene
organizacije.
Nacionalni vodič dobre prakse sadrži preporuke koje se odnose na:
1.1.Definiciju medicinskog otpada
1.2.Klasifikaciju medicinskog otpada
1.3.Upravljanje medicinskim otpadom (različitim tokovima otpada)
1.4.Uspostavljanje sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom
(obeležavanje bojama, razdvajanje otpada, pakovanje prema propisima, transport
i tretman infektivnog medicinskog otpada)
1.5.Definisanje odgovornosti i obaveza u upravljanju medicinskim otpadom
1.6.Planiranje aktivnosti u upravljanju medicinskim otpadom
1.7.Izveštavanje o upravljanju medicinskim otpadom
1.8.Nadzor nad upravljanjem medicinskim otpadom.
Ukoliko izvesne kategorije otpada pored klasifikacionog broja sa 6 cifara poseduju i
zvezdicu koja stoji iza cifara, zvezdica označava da taj otpad spada u opasan otpad
(primer:
18 01 03*, Infektivni otpad
).
Kategorije medicinskog otpada
Kategorije medicinskog otpada koje se preporučuju za korišćenje u Republici Srbiji
baziraju se na kategorizaciji iz prethodno opisanog Evropskog kataloga otpada.
Prema Evropskom katalogu otpada medicinski otpad definisan je kao otpad koji nastaje
pri pružanju zdravstvene zaštite u medicini i veterini (ljudima i životinjama) i/ili
srodnim istraživanjima i zaveden je pod brojem
18 00 00
sa podskupovima.
U propisima kojima se definišu, kategorije otpada mogu imati i specifična pravna
značenja.
•
Otpad prema Direktivi (Kontrolisani otpad)
Otpad koji potpada pod odredbe Okvirne direktive Evropske unije br. 75/442/EEC i na
koji se odnose kasnije usvojeni amandmani naziva se „Otpad prema Direktivi”.
„Otpad prema Direktivi” obuhvata:
1.
Komunalni čvrsti otpad
Ponekad se naziva kućnim otpadom ili otpadom iz domaćinstva.
2.
Komercijalni otpad
Ova kategorija koristi se za otpad koji potiče iz komercijalnih ustanova, radnji,
kancelarija itd.
3.
Industrijski otpad
Otpad koji potiče iz industrijskih delatnosti.
4.
Otpad od izgradnje/rušenja
Obuhvata otpad koji potiče iz građevinarstva i predstavlja najveći pojedinačni
izvor kontrolisanog otpada.
Ovaj otpad dalje može da se klasifikuje kao:
–
aktivni otpad
(koji sadrži drvo, biorazgradljivi materijal, plastiku, rastvarače i
sl.) i kao
–
inertni otpad
(otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili
biološkim promenama, ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili
hemijski reaguje, primer: kamen, cigla, beton itd);
5.
Opasan otpad
Spada u kontrolisani otpad koji se smatra opasnim ili teškim za čuvanje, preradu
ili odlaganje.
