1.Uvod
Mediji su naša svakodnevica.Nezamisliv je život savremenog čoveka bez masovnih
medija.Medjutim,kakav je odnos medija i društva? Jesu li mediji ubrzali, poboljšali ili unazadili
društvene promene? Kako društvo reaguje na medije, da li je reč o saglašavanju, razmimoilaženju,
sukobu, indiferentnosti...?
Odnos medija i društva je višeslojan i veoma složen. Bez slobodnih, nezavisnih i kritičkih
medija je nezamislivo razvijati demokratiju. Novinari istrazuju i ukazuju, otvoreno i kritički na sve
nepravilnosti sa ciljem da se isprave. Niko, a pogotovo vlastodršci ne voli biti kritikovan, pa se javljaju
tenzije izmedju politicara i medija, ali ne samo njih. Novinari nisu u idilicnom odnosu ni prema
jednom segmentu društva.
Mediji,na neki nacin, obavljaju funkciju straže koja upozorava društvo na nadolazeće
opasnosti. Po Lasvelu mediji imaju zadatak da objašnjavaju i tumače informacije s ciljem da društvo
shvati značenje onoga što je njima sadržano.Dakle novinari ne vrše samo puki prenos informacija već
ih i objašnjavaju kako bi pripadnici društva shvatili o čemu oni govore. Mediji na taj način čuvaju
informacije o društvu i njegovoj prošlosti. Moglo bi se reći da mediji imaju ulogu vaspitača/roditelja ,
ali svoj uticaj šire na način koji je mnogo efikasniji.
U
Bosni i Hercegovini pritisci na medije nisu rijetkost. Politika prijeti, tuži, krupni kapital
također, kriminal isto. Kako se u takvim okolnostima izboriti za istinu i profesiju, čemu pojedini
mediji u Bosni i Hercegovini mogu zahvaliti svoj uspjeh na tržištu, koliko su novinari koji rade u
tranzicijskim državama izloženi raznim vrstama napada i prijetnji, da li bosanskohercegovačko
novinarstvo poprima jednu vrstu tabloidnog izričaja.
Teoretičari, pogotovo novinari-praktičari se sukobljavaju oko toga šta su, ustvari, masovni mediji.
Jedno je tumačenje prema kojem su masovni mediji samo novine, radio, televizija i
internet.Ti mediji počivaju na snažnoj informativnoj komponenti, na prikazivanju stvarnosti
Prema većini teoretičara medju masovne medije spadaju film, knjige i nosači zvuka.
Novine, radio, televizija, a sada i internet temeljeni su na prezentovanju činjenica. Ipak se
najviše cene, pa i konzumiraju zbog informativnog sadržaja, bez obzira koliko prodiru zabavni
sadržaji.
Film, knjiga i nosači zvuka temeljeni su na fikciji. Svi sadržaji su izmišljeni, plod su stvaralačke
imaginacije i uvode nas u izmišljeni svet.Vrlo često se taj izmišljeni svet uopšte ne razlikuje od
stvarnog. Pokušava se stvoriti što realnija slika stvarnosti.
„Komercijalna kultura nas tera da verujemo iskrivljenoj stvarnosti zbog njene uverljivosti, iako to nisu
vrednosti temeljene na činjenicama“.
2
Mediji 21. veka krenuli su prema novom području: izmišljenoj stvarnosti (
virtual reality
). To je korak
više od fikcije, a dva koraka više od činjenica, ali sadrži i fikciju i stvarnost. Virtuelna stvarnost
odjednom postaje nešto svakodnevno prisutno u našim domovima i doživljava se kao stvarni
dogadjaj.
Virtual reality show
je pojava i postaje izuzetno uticajna na stvaranje javnog mnjenja.
Izmišljena stvarnost, poput bumeranga utiče na medije i njihove delove koji se bave
činjenicama, pa se stvarni dogadjaji prikazuju kao izmišljena stvarnost.Tako, odjednom, nestaje linija
izmedju fikcije i stvarnosti, pa izmišljena stvarnost postaje kriterijum i merilo za stvarne vrednosti.
2.2. Značaj komercijalnog
Masovni medije se potvrdjuju na tržištu pa ono odredjuje njihov sadržaj. Tržišna uspešnost se
pretvara u merilo kvaliteta.Medjutim, to ne bi smelo biti jedino merilo kvaliteta, zato što ćemo
stvarno doći do nivoa kada će izmišljena stvarnost biti jedini medijski sadržaj.
Što je publika manje obrazovana, to su uspešniji primitivniji medijski sadržaji. Što je manje
intelektualaca, to je manje kvalitetnih medijskih sadržaja.Primitivni medijski sadržaji ne mogu
popraviti slabu obrazovnu strukturu medijske publike.Što su primitivni sadržaji uspešniji to je niži
nivo publike.Zbog toga sofisticirani sadržaji nemaju prodju i teško je publici ponuditi nešto
kvalitetnije.
Teoretičari naglašavaju da više ne postoji jedinstvena publika medija, već da se radi o disperznoj
publici, koja bira šta će konzumirati. Onaj ko želi informativne ozbiljne sadržaje sam će ih potražiti.
Internet, kao medij svih medija, najviše omogućava lični izbor medijskih sadržaja.To je novo
poglavlje u konzumiranju masovnih medija i unosi sasvim nova shvatanja medija te se odražava na
njihov uticaj.
2
Leo Bogart: Commercial Culture, u
The Media System and the Public Interest,
Oxford University Press.
New York, 1995
