PRIMENA ELEKTRONSKG BANKARSTVA
U SRBIJI
- DIPLOMSKI RAD -
1. TRANSFORMACIJA BANKARSTVA U USLOVIMA
GLOBALIZACIJE
1.1. OSNOVE TRANSFORMACIJE BANKARSKOG SISTEMA
Globalizacijom
se naziva treća faza procesa internacionalizacije u svetskoj privredi
(OECD 1992). U prvoj fazi, od Drugog svetskog rata do kraja šezdesetih godina, glavnu
ulogu je odigrala svetska trgovina, a stepen internacionalizacije se merio udelom u svetskom
izvozu.
U drugoj fazi
internacionalizacije,
tokom sedamdesetih godina, dominantna je uloga
stranih investicija. Najdinamičnija je konkurencija između multinacionalnih korporacija, a
mera internacionalizacije neke privrede ili kompanije određena je učešcem njenih proizvodnih
kapaciteta u inostranstvu u ostvarenoj prodaji na svetskom tržistu.
Tokom osamdesetih godina, treća faza
internacionalizacije ili proces globalizacije,
odvija se uglavnom pod uticajem tehnologije. Sposobnost da se inoviraju, adaptiraju i
primene raspoložive tehnologije postaje ključni element industrijske konkurentnosti, uz
pratece nove oblike investiranja i modele industrijske organizacije. Da bi neka kompanija
mogla da učestvuje u međunarodnoj utakmici, ona se mora oslanjati na sve složenije
tehnologije, maksimalnu fleksibilnost, proizvode prilagođene konkretnom tržistu i široku
mrežu snabdevača. Stvaraju se novi obrasci industrijskog poslovanja, kao sto su: zajednička
ulaganja, podugovaranje, licence, sporazumi između firmi, i uspostavljaju se međunarodne
mreže u domenu istraživanja, proizvodnje i informacija.
Transformacija bankarskog sistema
u procesu stvaranja efikasnog i sigurnog
bankarstva mora biti usmerena u sledećem pravcu:
1
1.
Popravljanje kapitalske snage banaka,
2.
Poboljšanje efikasnosti bankarskih institucija,
3.
Najveca pažnja likvidnosti banaka, strukturi plasmana i strukturi izvora sredstava,
4.
Ukidanje stroge podele na investicione i komercijalne banke,
5.
Jačanje mera za poboljšanje solventnosfi banaka,
6.
Čišćenje aktive i pasive banaka od neprofitonosnih oblika,
7.
Sužavanje prava po osnovu osiguranja depozita banaka,
8.
Pojačana kontrola centralne banke nad sistemom komercijalnih banaka,
9.
Sređivanje ukupnog bankarskog sistema u koje su se nagomilali i koncentrisali
gubici i dubiozne iz svih ostalih sektora privrede.
Mnogi smatraju da je za
tržisno orijentisan bankarski sistem nuzna i transformacija
vlasnicke strukture u bankama,
pri cemu u uslovima monopola javne svojine u
proizvodnom, prometnom i finansijskom sektoru nema osnova za tržisno orijentisano
bankarstvo. Potrebna je „dovoljna kriticna masa" privatne svojine u ova tri sektora da bi se
razvio tržisni ambijent za poslovanje banaka. U nasim uslovima vec se razvila konkurencija
vlasnistva preko privatnih i „drustvenih" banaka. Promena vlasnicke strukture banaka vezana
je za izmene strukture sredstava u drustvenim bankama koje su dominantne (i do 96%
kreditnog potencijala), sto je direktno vezano za izmenu strukture vlasnistva u realnom
sektoru privrede (i stanovnistva).
2
1
Ristić Ž., Komazec S.,
Monetarna ekonomija i bankarski menadžment,
ETNO STIL, Beograd, 2011., str. 515
2
Ristić Ž., Komazec S., isto, str. 518
4
Globalno bankarstvo
uvodi iz godine u godinu sve vise inovacija u svoj rad. Banke
daju podsticaja da se razvijaju nove i atraktivnije metode poslovanja jer koriste nove
tehnologije. Razvitkom informacione tehnologije sve se vise u poslovanju banaka javlja
situacija da se podaci o poslovnim trasakcijama nalaze u okviru kompjuterskog sistema (baze
podataka), odnosno na magnetnim medijima, dok se poslovanje na papiru (dokumenti)
pojavljuju samo kao nus pordukt. Za takav način poslovanja počeo se u praksi koristiti pojam
elektronsko bankarstvo
.
3
Elektronsko bankarstvo
omogucuje sve vece korišćenje bankarskih usluga po sistemu
"samousluge". Savremeni trendovi u bankarstvu podrazumevaju da se sve vise poslova
prenese na korisnike usluga. Korisnici koji imaju vlastitu opremu za obradu podataka
zalnteresovani su radi vremenskih ušteda u svom radu, da poslovanje sa bankom obave sto
brze, pa cak i pod uslovom da to za njih znači vece troškove.
Bankarske transakcije usmerene su tako da se potencijali banaka preko noći plasiraju u
zemlje gde je u to vreme dan (radno vreme banaka i finansijskog tržista) . Na taj način banke
posluju i onda kada se u njihovom sedištu završilo radno vreme. U stvarnosti, kreditni
potencijal banaka figurira samo u kompjuterskim sistemima, dok se dokumenti, hartije od
vrednosti, efektiva i slično javljaju kasnije.
1.2.
BANKARSTVO U SVETU U PROCESU TRANSFORMACIJE
Ogroman iznos nenaplaćenih potraživanja i brdo dugova, blokiranje i sterilna upotreba
ogromnog dela društvenog kapitala, zahtevaju
urgentnu reformu bankarskog sistema.
Mnoge banke su prema međunarodnim standardima potpuno insolventne.
Uobičajene
mere u finansijskom rekonstruisanju (transformaciji) banaka obično se
vezuju za sledeće
procese:
4
1.
Poništavanje dugova
(pri čemu država preuzima na sebe loše plasmane banaka).
Ovo bi značilo ogromno redistributivne transfere u brojna neperspektivna preduzeća -
dužnike, a sa druge strane amnestiju banaka za pogrešnu i promašenu depozitno - kredirnu
politiku.
2.
Transfer duga,
pri čemu dužnička obaveza ostaje u preduzeću - dužniku, kao i
preuzimanje dugova od strane odgovarajuće državne institucije, uz emisiju odgovarajućih
hartija od vrednosti, za preuzeti dug.
3.
Otplata dugova bankama, pri čerau se dugovi mogu otpiaćivati i kroz proces
bankrotstava preduzeća.
Nesposobnost preduzeća da vraćaju dugove bankama ugrožava solventnost banaka,
zbog čega finansijsko restrukturisanje banaka uključuje i operacije zamene dugova za akcije
5
između banaka i najzaduženijih preduzeća. U ovaj postupak se mogu uključiti samo
perspektivna preduizeća i javna preduzeća. Sva se ona mogu
podeliti na tri grupe:
1)
Zadužena, ali perspektivna, koja su kandidati za restrukturaciju i privatizaciju,
2)
Neperspektivna preduzeća, koja su kandidati za zatvaranje,
3)
Preduzeća u infrastrukturi i prirodnim monopolima, pri čemu treba da postoji jasna
državna regulativa da bi se ova preduzeća transformisala u komerćijalna preduzeća uslužnih
delatnosti.
3
Gracanac A., FABUS,
Globalno bankarstvo,
Novi Sad, 2007., str. 131
4
Ristić Ž., Komazec S., isto, str. 519
5
Eng. - Debt-equity swaps
5
poslove podstičući ih i merama fiskalne politike i dr. Sve to ukazuje na činjenicu da se ni u
razvijenim tržišnim privredama bankarskom sistemu ne dozvoljava da potpuno autonomno
deluje. Istina, motiv profita kod banaka je i dalje dominantan, ali se sve više uvažavaju i opšti
privredni tokovi i mere (ciljevi) opšte rzavojne politike. Evolucija bankarstva, kao područja
od opšteg i posebnog interesa, dakle ne napušta do sada dominantan motiv profita. To se
posebno odnosi na bankarstvo u razvijenim privredama koje je ostalo dominantno privatnog
karaktera. Prisustvo kapitalističke države u modernom bankarstvu uglavnom ima za cilj
sprečavanje stihije i masovnog stečaja banaka, održavanje poverenja deponenata u poslovnu
politiku i bonitet banke, zadržavanje kontrole nad osnovnim privrednim i monetarnim
tokovima, sprečavanje pojava monopolskog ponašanja, ko a procesa koncentracije i
centralizacije kapitala i dr.
8
1.4.
ZNAČAJ ELEKTRONSKIH USLUGA U SAVREMENOM BANKARSTVU
Prelazak platnog prometa u banke omogućio je preduzećima u Srbiji da finansije vode
po svetskim standardima.
U svetu je Internet bankarstvo i elektronsko bankarstvo uopšte (kao širi pojam)
odavno prihvaćeno kao najefikasniji način poslovanja. Niko u našoj zemlji nema prevelika
iskustva sa elektronskim poslovanjem, ali su sve vodeće banke u Srbiji odmah ponudile
svojim klijentima ovu vrstu usluga.
Elektronsko poslovanje nije kod nas potpuna novina. Kao što je ranije već rečeno,
korišćenjem elektronskoh usluga banke, praktično otvarate šalter na svom računaru.
Na
takvom šalteru, teorijski, možete obaviti sve bezgotovinske poslove kao u banci, u nekim
slučajevima zakonski propisi sprečavaju potpuni elektronski rad. Primer su nalozi za devizno
plaćanje, mada su mnoge banke ponudile i takvu vrstu usluge svojim komitentima.
Banke na Zapadu su započele
razvoj sistema za elektronsko poslovanje iz dva
razloga:
prvi je
veći komfor korisnika,
kojima je tako omogućeno da obave sve transakcije
bez odlaska do banke, a drugi je
smanjenje troškova poslovanja,
jer je izračunato da je cena
pojedinačne transakcije i 20 puta niža ako se izvrši putem Interneta nego na šalteru banke.
9
On-line sistem elektronskog bankarstva
korisnicima omogućava veliki broj usluga
integrisanih u jednu, preglednu celinu. Sem osnovnih usluga kao što su
provera stanja
računa, detaljni izveštaji o platnim karticama i eventualnim kreditima, omogućeno je i
plaćanje mesečnih računa, platni promet ka bilo kom računu i menjački poslovi u slučaju da
imate devizni račun.
Posebno treba izdvojiti mogućnost
štampanja izvoda, stanja po računima i naloga za
plaćanje.
Sistemu se može pristupiti na nekoliko načina. Ukoliko se za pristup koriste partija i
lični identifikacioni broj, sistem omogućava samo pregled osnovnih informacija o računu.
Ukoliko korisnik sistemu pristupi pomoću korisničkog imena i lozinke, dobija mogućnost
prenosa sredstava na unapred utvrđene račune i obavljanja menjačkih poslova, dok se za
obavljanje ostalih vrsta plaćanja mora prijaviti pomoću mini CD-a i PIN-a.
Informacije o računima dostupne su i preko govornog automata, elektronske pošte,
SMS poruka, WAP servisa i faksa.
Korisnicima se nude raznovrstan izbor kartica. Svi korisnici već otvaranjem tekućeg
računa stiču pravo na debitne kartice DinaCard, Maestro, Maestro prepaid, Visa Electron i
8
Komazec S., Kovač J., Ristić Ž.,
Bankarstvo i savremena ekonomija,
ABC „Glas". Beograd 1994, str. 30.
9
Kovacević D.,
Elektronski novac u Srbiji,
Mikro, Beograd, 2005., str. 15
7
