МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
Медијска саморегулација,
савет за штампу
МЕНТОР:
СТУДЕНТИ:
Проф. др Весна Балтезаревић
Тијана Пантић 075/16
Београд, мај 2019.
2
Садржај
Апстракт...............................................................................................................................
Увод......................................................................................................................................
Појам саморегулације.......................................................................................................
Саморегулација у Европи и свету....................................................................................
Саморегулација новинарске професије у Србији и Савет за штампу.........................
Новинарска слобода.........................................................................................................
Закључак...........................................................................................................................
Литература......................................................................................................................
4
Увод
Живимо у времену у којем свако може учествовати у „дијалогу“, више него икада
пре. Слобода медија и слобода говора данас значе дати свима, а не само неколицини људи
који поседују или контролишу традиционалне алате за масовне комуникације, прилику да
разговарају и деле информације. Свако са рачунаром и интернетском везом може
објављивати у целом свету.
Процес дигитализације је увелико повећао количину доступних информација, а
владама је отежао контролу тих података, ако је она уопште и могућа. Распрострањена
доступност садржаја који се сматрају штетним је узроковала забринутост јер не постоји
заједничко разумевање правила која би требала регулисати интернет на међународном
нивоу. Стога се саморегулација појављује као решење за повећање онлајне одговорности,
а у исто вријеме пружајући више флексибилности него је то случај са државним
регулацијама. Такође, то је једини признати механизам који је наклоњен слободи говора.
Дигитализација није само променила начин на који људи комуницирају већ је
темељно и неповратно трансформисала природу новинарства и етике. Док нови медији
подстичу људе да изражавају своја мишљења, демократија још увек од независних
новинара захтева поуздане и непристрасне вести и анализе. Кључни задатак
саморегулаторних механизама је подстицање поверења јавности у медије.
Саморегулација медија не може успети у репресивном окружењу. Међутим, где је
слобода медија загарантована, саморегулација може помоћи очувању независности медија
и заштитити их од уплитања власти.
5
Појам саморегулације
Не постоји јединствена дефиниција саморегулације. Овај термин се нијеразвијао у
свим земљама на једнаким основама и зато није резултирао јединственим облицима,
дефиницијама и истоветном разумевању појма саморегулације. Различитости су такве да
је у неким земљама саморегулација настала као реакција на претњу законског регулисања
медија, док је удругим земљама било прихватљиво да се саморегулативно тело
успоставља законом. Због тога није изненађујуће што семинар Савета Европе о
саморегулацији, који је одржан 1998. године и чији је један од циљева био да истражи и
појасни термин саморегулације, није резултирао добијањем јединственог, јасног и чврстог
става о појму саморегулације.
Ставови учесника веома су се разликовали и кретали су се од разумевања појма
саморегулације у традиционалном смислу који подразумева да је саморегулација ’скуп
правила и тела за имплементацију тих правила формираних на добровољној бази од
стране медијских професионалаца’, преко концепта ’планиране’ или ’извршне’
саморегулације која подразумева да су медији у обавези да усвоје стандарде понашања а
да се држава или регулаторно тело стара за њихову имплементацију, до концепта
тзв.’законске’ саморегулације која подразумева да се саморегулативно тело формира на
основу закона.
Концепт и појам саморегулације у медијима донекле је развијен и објашњен у
теорији. Жан Клод Бертранд дефинише ’систем одговорности медија’ као било коју врсту
невладиног механизма којисе користи да би се осигурала социјална одговорност медија
односно одговорност медија према јавности.
Извор: https://www.braniteljski-portal.com/wp-content/uploads/2019/04/mediji.jpg
Бертранд сматра да системи медијске одговорности постоје у више од тридесет
различитих облика: од система оличених у улози индивидуе (нпр. омбудсман), преко оних
