1
I Glava
MEDIJI I MASMEDIJI
Nekada mediji oznacava svako sredstvo pomocu kojeg se prenosi informacija:telefon,video
kaseta,pismo,fotografija,internet…Posto sloboda nije svojstvo sredstva,nego subjekta,mediji u tom
kontekstu oznacava nekoga a ne nesto.Tu bi moglo da bude odgovarajuce znacenje medija kao nekoga ko
je vezivni clan izmedju onoga ciju informaciju odasilje I primaoca informacije,npr:mediji bi bila radio
stanica koja slusaocima prenosi novogodisnju poruku predsednika republike.Medijem za pravne potrebe
nazivamo:novine,radio ili TV programe,internet izdanja novina..Sinonim za medij je
javno
glasilo
.Precizirano,medij ili javno glasilo je program,ciji osnivac je fizicko ili pravno lice,koji predstavlja
redakcijski osmisljen sklop informacija,namenjenih unapred neodredjenom broju lica(publici).
PRAVO MASMEDIJA KAO PRAVNI TERMIN
Pojam “Pravo masmedija” nije definisan nigde u domacim propisima,ali je medju pravnicima uobicajen u
upotrebi.I ako se kod nas PMM ne javlja kao zakonski izraz,postoje zakoni koji se odnose na
medije:Zakon o radiodifuziji,Zakon o javnom informisanju.Sinonim za pravo masmedija jos najpre bi bio
izraz “Pravo javnog informisanja”.U mnogim zemljama postoje zakoni koji u nazivu sadrze izraz PMM,a
odnose se na zakone o stampi,radiju I TV,radiodifuziji.
PRAVO MASMEDIJA U SIREM I UZEM SMISLU
U sirem smislu
,pravo masmedija obuhvata svaku pravnu normu I svaku pravnu ustanovu koja se odnosi
na masmedije,koja vazi I primenjuje se za masmedije.U tom,sirem znacenju,u pravo masmedija spade
odredba Krivicnog zakona koja klevetu,izvrsenu putem masmedija,odredjuje kao kvalifikovani oblik
klevete,takodje odredbe zakona o autorskom pravu koje se odnose na autorska dela u masmedijima,ili
propisi o reklamiranju putem masmedija,I o sponzorisanju masmedija,ili propisi o ugovoru o pretplatnoj
prodaji novina,o zastiti maloletnika.
U uzem smislu,
dakle,specificnom smislu,pravo masmedija
oznacava sve one I samo one pravne norme I pravne ustanove koje su nastale ili nastaju bas u vezi sa
delatnoscu masmedija.Dakle,nisu obuhvacene I one norme I ustanove koje predstavljaju samo
modifikovanje neke norme ili neke ustanove s obzirom na masmedije,kao ni one koje se,takve kakve
jesu,primenjuju izmedju ostalog I na masmedije.Takve specificne pravne norme I ustanove medijskog
prava u uzem smislu jesu:ppravo na odgovor,pravo na ispravku,norme koje odredjuju odnos urednika I
novinara,odnos redakcije I vlasnika masmedija,zastita izvora novinarskih informacija idr.
TRADICIONALNO I SVREMENO PRAVO MASMEDIJA
Tradicionalno,drzava je donosila propise o masmedijima prvenstveno zbog opasnosti koja je u
masmedijima videla po nju samu I po drustvo.Takvi su,pre svih,procesi o cenzuri,ali I oni o prinudnoj
ispravci,obaveznom objavljivanju obavestenja koje posalje vlast,o odgovoru I ispravci,o zapleni novina I
zabrani distribucije,drzavnoj dozvoli formiranja I rada masmedija,zabrani propagiranja rata,zabrani
zagaovaranja nacionalne,rasne I verske mrznje,dr.Tradicionalno pravo masmedija u znaku je zastite
drzave od masmedija I predstavlja raznovrsna ogranicavanja masmedija u interesu drzave.Savremeno
shvatanje usmerilo je pravo masmedija u direktno suprotnom pravcu-u pravcu zastite masmedija, od
drzave,od opasnosti koju drzavna vlast moze da predstavlja za masmedije,I ono predstavlja ogranicenje
drzavne vlasti u njenom odnosu prema masmedijima.Taj,najstariji deo savremenog prava masmedija
2
cine,npr:zabrana censure,ukidanje sistema dozvole,ukidanje trazenja kaucije,zabrana posebnog visokog
poreza za masmedije,zastita izvora novinarskih informacija I dr.Ovim propisima ce se kasnije pridruziti I
propisi koji stite od drugih centara moci koji su van drzavne vlasti,dakle,drustvenih centara moci,a zatim I
od centra moci u samom medijskom sektoru,ukljucujuci I od onih u samom pojedinom masmediju.
II Glava
STARI VEK
U staroj Grckoj I Rimskom carstvu nisu postojali masmediji u danasnjem smislu reci, ali je postojala
izdavacka delatnost-izrada,distribucijai prodaja spisa.Spisi su izradjivani tako sto je jedno lice diktiralo
tekst istovremeno vecem ili manjem broju ljudi,uglavnom robovima,koji su bili osposobljeni da citaju I
pisu.Dostizani su tirazi I do 1000 primeraka,nije postojalo nista slicno novinama.Pojmovi kao sto su
pravo masmedija,sloboda masmedija I garancija slobode masmedij nisu,naravno,postojali.Nije bilo
zabranjeno ni da se u vidu spisa izrazava misljenje,ali da su vec tada bila uspostavljena u interesu drzave I
religije odredjena ogranicenja izrazavanja slobode misljenja.Jedno od najpoznatijih predstavlja rimska
zabrana da se spisima narusava ugled vladara (zabrana libelli famosi).Istorijski vazne bile su zabrane
unistavanja hriscanskih spisa u Rimskom carstvu,sve dok hriscanstvo nije postalo drzavna religija.
SREDNJI VEK
Glavni factor ogranicavanja slobode izrazavanja postala je hriscanska crkva.Od 12-og veka,kada je
inkvizicija nastala,delatnost inkvizicije bila je usmerena I protiv onih koji su stvarali I sirili spise koji su
izrazavali te drugacije poglede,I takvi spisi su unistavani.Pronalazak stamparske masine (1450),nije doneo
sa sobom samo tehnicki efikasnu mogucnost umnozavanja spisa u velikom broju primeraka,nego je time
omoguceno I prerastanje recipijenata u masu.Zbog fenomena publice uvodi se cenzura (prethodna
kontrola sadrzaja stampanih knjiga I spisa).Papa uvodi-censura praevia.
NOVI VEK
Borba za slobodu stampe,kao borba protiv censure,dosla je jacanjem ideje o slobodi religijei slobodi
izrazavanja misljenja,u vreme kada su se vec pojavili I prosirili casopisi I novine.Prve novine,kao spisi
koji se objavljaju redovno, pojavilie su se pocetkom 17-og veka u Nemackoj.Njihov veliki uticaj (koji je
naveo Napoleona da o novinama govori kao o sedmoj sili ) ipak je zaostajao za uticajem
casopisa.Pronalazak novih tehnika stampanja u 18-om veku,a narocito rotacione masine,linotipije I
altotipije,dace veliki zamah novinama.Engleski filozofi,narocito Milton I Lok gorljivo su zagovarali
slobodu izerazavanja I misljenja,I Engleska ce biti zemlja u kojoj je prvo ukinuta cenzura vec 1695-te
godine.
III Glava
SLOBODA MASMEDIJA KAO PRAVNI TERMIN
Pre pojave elektronskih masmedija govorilo se o slobodi stampe.Taj izraz je kasnije upotrebljavan kao
skraceni izraz I za slobodu drugih masmedija koji su nastajali-radio,tv I drugi tzv. Novi mediji.Mada je
uzi od slobode masmedija,izraz sloboda stampe jos uvek se ponekad koristi kao pars pro toto,odnoseci se
I na sve druge masmedije.Izraz sloboda masmedija,odnosno sloboda medija je mladji I podrazumevao je
4
POJAM SLOBODE IZRAZAVANJA MISLJENJA
Sloboda izrazavanja misljenja,znaci pravo neometano izrazavati iskaze bez obzira na sadrzinu I oblik
izrazavanja,kao I pravo neometano ih objavljivati,dakle saopstavati ih drugima I javnosti.
SLOBODA SADRZINE
Sloboda izrazavanja masmedija znaci da masmediji sami odredjuju svoju sadrzinu-sadrzinu informacija iz
kojih ce se sastojati.Masmediji imaju iskljucivo pravo da sami sebe sadrzinski odrede u svakom
pogledu:ne samo u pogledu stavova koje ce zastupati,nego I u pogledu drugih svojstava informacija koja
su povezana sa sadrzinom.Slobodom izrazavanja misljenja obuhvaceni su:vrednosni,cinjenicni I mesoviti
iskazi.Cinjenicni iskaz je svaki onaj iskaz u pogledu koga postoji makar apstraktna mogucnost da se
utvrdi njegova istinitost:ne/podudarnost iskaza sa cinjenicama,stvarnoscu.Dok je cinjenicni svaki onaj
iskaz koji je bar potencijalno istinit ili neistinit,dotle vrednosni iskaz uopste nikad ne poseduje potenciju
da bude istinit ili neistinit.Mesoviti iskaz,pak sadrzi cinjenicni iskaz kao osnovu a nadogradjen je
vrednosnim iskazom.Osim sto se informacije mogu razlikovati prema sadrzini cinjenicnog,vrednosnog I
mesovitog tipa,razlikuju se I po nizu drugih svojstava koji su u vezi sa sadrzinom informacije.
SLOBODA OBLIKA IZRAZAVANJA
Sloboda izrazavanja se ne iscrpljuje u slobodnom odredjivanju sadrzine iskaza,nego znaci I slobodu
neometano birati oblik,vid iskaza.Tri su osnovna oblika izrazavanja iskaza:rec,pismo I slika.Rec je iskaz
koji cine znaci koji se govore a primaju slusanjem.Pismo je iskaz koji cine slova,brojevi I drugi znaci koji
se pisu a primaju citanjem.Slika je iskaz koji cine crtez,karikatura,fotografija,film,mimika,pokret,drzanje
tela ili nesto drugo sto se prima gledanjem.Sloboda izrazavanja se ne iscrpluje u slobodnom odredjivanju
sadrzine iskaza,nego znaci I slobodu neometano birati oblik,vid masmedija u koji ce se iskazi
organizovati,tj.birati u vidu kog masmedija ce se ta sadrzina izraziti(da li kao novina,radio emisija,tv
emisija).
SLOBODA OBJAVLJIVANJA(DISTRIBUCIJE)
Sloboda da se neometano izrazi neka sadrzina,kao I da se slobodno izabere u kom ce se obliku iskazi
organizovati,ne bi imala mnogo smisla,ako se odstampane novine,odnosno pripremljene emisije ne bi
mogle siriti putem objavljivanja.Sloboda masmedija kao sloboda izrazavanja misljenja nije samo sloboda
da se iskazi izraze u formi masmedija.Sloboda distribucije stampanih masmedija znaci I slobodu da se bez
ikakve posebne dozvole drzave ili koga drugog,I bez placanja ikakve naknade I bez polaganja kaucije
organima vlasti,sredstva javnog informisanja rasturaju na javnim mestima.
V Glava
POJAM SLOBODE INFORMISANJA
U svom sastavnom delu,kao sloboda informisanja,sloboda masmedija znaci pravo masmedija da
neometano pribavljaju informacije,da se neometano informisu.Pribavljanje informacija ima tri
vida:primati informacije,traziti inf.od drugih ,I na drugi nacin sam prikupljati informacije.Zato I pravo
pribavljanja informacija ima tri aspekta:pravo masmedija da primaju informacije od drugih,pravo
masmed.da traze inform.od drugih,I pravo masmedija da na drugi nacin prikupljaju inf.Sloboda
5
informisati se,jednako kao I sloboda informisati druge,vazi za svaku vrstu informacije,bez obzira na
sadrzinu I svojstva iskaza.Kada sloboda informisati se ne bi bila izricito navedena,ipak bi se
podrazumevala jer bez nje se ne moze vrsiti sloboda izrazavanja misljenja.Slobodno izrazavanje nije ni
moguce ako se nemaju informacije.Bez informisanih medija ni gradjani ne mogu biti dovoljno
informisani,razumeti ono sto vlast cini I ukljuciti se valjano u javne poslove.Pravo na pristup
informacijama kojima raspolaze vlast,jaca,s jedne strane demokratsku prirodu vlasti,a sa druge jaca
poverenje gradjana u vlast.Masmediji taj zadatak ne bi mogli da ostvare ako im nisu dostupni dovoljni
izvori informacija.
SLOBODA PRIMATI INFORMACIJE
Shodno pravu slobodno primati informacije,masmediji mogu primati informacije od koga god one
poticale,od svakog odasiljaoca informacije,bilo da su informacije namenjene samo njima ili I drugim
odredjenim licima,bilo da se radi o informacijama koje odasilju izvori informacija koji su namenjeni bilo
kome,dakle,I kada se radi o informacijama koje odasilju drugi masmediji.Da li su izvori informacija
domaci ili inostrani,ne igra ulogu.Zato je nedopusteno da drzava ili neko drugi putem propisa ili na drugi
nacin zabrani bilo kome,pa I masmedijima da primaju infor.iz nekog izvora,ili da ih u tome smeta,ili da ih
usmerava na izvore iz kojih ce primati informacije,narusavajuci time njihovu slobodi izbora izvora
informacija.Pravo primate infor.znaci,da je vlasti zabranjeno “da nekoga sprecava da prima informacije
koje drugi zele ili su spremni da mu saopste”.
SLOBODA TRAZITI INFORMACIJE
Shodno pravu slobodno traziti informacije,masmediji imaju pravo da informaciju traze od svakog izvora
informacije,od svakog imaoca informacije.To pravo nikako ne znaci I to da je svako ko raspolaze
informacijom I svako od koga masmediji trazi informaciju duzan da da trazenu inform.pa ni to da je
svako duzan da saopsti da li informacijom uopste raspolaze.Npr.Novinar moze od svakog traziti
interviju,ali niko nije duzan da interviju da.Osim prva da se slobodno traze informacije,sloboda
informisanja sadrzi I pravo da se traze tzv.informacije od javnog znacaja.Kada pravu traziti informacije
odgovara obaveza da se informacije ucine dostupnim,govori se o pravu na slobodan pristup
informacijama od javnog znacaja.Ovo pravo ne deluje prema svima vec prema odredjenim
subjektima.Drzava je jedan od takvih subjekata u odnosu na koje postoji pravo slobodnog pristupa
informacijama kojima oni raspolazu.Kod nas je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog
znacaja ustavno pravo.Sirina I efikasnost tog prava zavisi od toga koliko se siroko odredi pojam
informacije od javnog znacaja,koja se vrsta pristupa tim informacijama omogucuje tuziocu,I kojim putem
se pravo ostvaruje I stiti u slucaju povrede.
VI Glava
POJAM INSTITUCIONE SLOBODE
Instituciona sloboda sadrzi slobode koje se odnose na masmedije kao institucije,ukljucujuci novinare kao
njihov nerazdvojni deo.Pod nazivom ‘’instituciona sloboda“objedinjena su raznovrsna ovlascenja
masmedija koja se ticu njihove organizacione,funkcionalne I personalne strane,a koja sluze sto
potpunijem ostvarenju njihovog javnog zadatka.U institucionoj slobodi sadrzana su ovlascenja poput
sled:sloboda osnivanja I postojanja,sloboda od monopola,novinarska sloboda.Dok sloboda masmedija kao
