Академија за дипломатију и безбедност         
Предмет: Међународна безбедност
Школска 2010/2011 година
Наставник: проф. др Милан Опачић

Pitanja su podeljena u tri grupe po boji pitanja, svaka grupa ima po 20 pitanja.

BELA PITANJA

od 1 do 10  str

PLAVA PITANJA

od 10 do 20   str

ZUTA PITANJA

od 20 do 34   str

Испитна питања – i ODGOVORI !

А/ - бела:

     1. Појам међународне безбедности;

Понуђене дефиниције, и поред својих мана и једностраности, упућују на неке кључне 
чиниоце, без којих је немогуће појмовно одређење међународне безбедности

Један од тих чиниоца је 

национална безбедност,

 која се схвата као

“   Одсуство   било   каквог   страха   од   напада,   угрожавања   интереса   или   претње   друге 
државе или других држава” 

 ( M. Bourquin);

“  Способност државе да своје унутрашње вредности заштити од сољњих претњи”  

M. Berkowitz – G. Beck);

“ Физичка нетакнутост националног живота” 

( G. F. Kennan);

“ Безбедност од инвазије, рата и поробљавања” 

( С. Аврамов);

“   Опстанак   државе,   територијални   интегритет,   политичка   самосталност   и 
квалитет живота су четири групе вредности, које се имају у виду када се говори о 
националној безбедности” 

( В. Димитријевић);

Код већине писаца 

“ национална безбедност је несводиво језгро националног интереса;

Да ли има “

непроменљивих и вечних “  

нациоалних интереса (  

H. Morgenthau),  

или су 

они “

конкретни и променљиви у простору и времену” (А. Милетић);

     
2. Однос националне и међународне безбедности;

Понуђене дефиниције, и поред својих мана и једностраности, упућују на неке кључне 
чиниоце, без којих је немогуће појмовно одређење међународне безбедности

Један од тих чиниоца је 

национална безбедност,

 која се схвата као

“   Одсуство   било   каквог   страха   од   напада,   угрожавања   интереса   или   претње   друге 
државе или других држава” 

 ( M. Bourquin);

“  Способност државе да своје унутрашње вредности заштити од сољњих претњи”  

M. Berkowitz – G. Beck);

“ Физичка нетакнутост националног живота” 

( G. F. Kennan);

“ Безбедност од инвазије, рата и поробљавања” 

( С. Аврамов);

“   Опстанак   државе,   територијални   интегритет,   политичка   самосталност   и 
квалитет живота су четири групе вредности, које се имају у виду када се говори о 
националној безбедности” 

( В. Димитријевић);

Код већине писаца 

“ национална безбедност је несводиво језгро националног интереса;

Да ли има “

непроменљивих и вечних “  

нациоалних интереса (  

H. Morgenthau),  

или су 

они “

конкретни и променљиви у простору и времену” (А. Милетић);

     

1

3. Однос «стратегијске националне безбедности» и међународне 
         безбедности;

Неке   државе   теже   да   својим   националним   интересом   итентификују   остваривање 
специфичних циљева или вредности, којима се противи већина држава, као што су : 

(1)   Колонијализам   –Империјализам;   (2)   Ширење   социјализма   –хегемонизам;   (3) 
Неоколонијализам; (4) Зашти- та слободног света-заштита деократије; (5) Ширење и 
заштита   интересних   сфера;   (6)   Спровођење   тзв.   “Ограничених   мирољубивих 
ангажмана” ради избегавања сукоба међу суперсилама; (7) Нуклеарно наоружавање; (8) 
Насилна заштита људских и мањинских права; (9) Нелегално спречавање промена у 
најудаљенијим   деловима   света,   укоико   су   оне   несагласне   схватању   националног 
интереса; итд

Неки од ових циљева или вредности су из претходних историјских раздобља, а неки су 
управо данас актуелни;

Њима   се,   у   суштини,   тежи   ка   “

апсолутној   безбедности”   ,  

односно  

Стратегијској 

националној   безбедности 

за   поједине   државе   ,   објективно   на   штету   националне 

безбедности већине других држава;

    
4. Концепт «светских глобалних интереса» ( S. Brown-a);

Неки   теоретичари   сматрају   да   се   данас,   у   ери   глобализације,   све   изразитије 
профилишу тзв.  

Светски (глобални) интереси,  

и томе примерена  

Светска (глобална) 

безбедност;

Концепт светских интереса заснива се на замисли да се данас више не може спорити 
постојање 

потреба човечанства у целини (држава, нација, етничких заједница и људи-

појединаца), 

те да се мора обезбе- дити безбедносни оквир (амбијент)  

за помирење и 

арбитрирање 

између супротстављених  

националних, међународних и поднационалних 

интереса;

Seyom Brown  сматра да би редослед тих интереса изгледао овако:  

опстанак људске 

врсте-смањивање убијања и елиминисање других крајње бруталних начина поступања 
са   људима-постојање   услова   за   здрав   живот   свих   људи-заштита   грађанских   права-
поштовање   права   етничких   заједница   на   различитост-заштита   животне   средине-
урачунљиво понашање (“ширење урачунљивости”

Овако дефинисани светски интреси и њихов редослед се свакако могу спорити;

Видњиво је, такође, да концепт светске (глобалне)  безбедности, појмовно надилази 
кнцепт међународне безбедности

    

5. Међународни мир и међународна безбедност;

Међународни   мир   и   међународна   безбедност   се   тесно   повезани,   појмовно   и 
садржински   се   међусобно   преплићу,   па   се   један   без   другог   не   могу   разу-   мети   у 
потпуности;

Може   се   основано   тврдити   да   је   међународни   мир  

општији   појам  

од   појма 

међународне безбедности;

Нема сагласности међу теоретичарима да ли се међународни мир појављује само као 

инструментална   вредност  

(као   амбијент   за   достизање   других   вредности)   или 

самостална вредност 

која има своју 

унутрашњу позитивну садржину;

По овом другом схватању, које нам се чини прихватљивијим, саставне компоненте 
мира  би  биле:  

(1)   одсуство  рата  и  било  којих  других  облика  и  средстава  физичког 

насиља   у   међунар.   дносима

;

(2)   постизање   општеприхва-   ћених   вредности   и   циљева 

(   нпр.   опстанак   човечанства,   развој   квалитета   живота,   независност,   итд.)

  али   и 

вредности   и   циљева   који   то   нису  

(али   су   заједнички   већини   субјеката   међунар. 

односа);  

(3)   примена   ненасилних   и   ефикасних   средстава   за   остваривање 

општеприхваћених   циљева   и   за   решавање   сукоба   између   циљева   који   то   нису 

(мирољубивом сарадњом ради докидања тзв. структуралног или опредмећеног насиља 
у међународним односима);

Прва компонента твори  

негативну

, а остале две  

позитивну садржину међународног 

мира

2

background image

8. Механизми (начини)функционисања система равнотеже снага;

Тешко   је,а   често   и   немогуће,  

постизање   предуслова   за   функционисање   система 

(историјска искуства из раздобља 19. и почетка 20. века);

Налаже 

вођење ограничених ратова, ради спречавања поремећаја равнотеже;

Логички,   равнотежа   снага  

увећава   шансе   за   избијање   рата

(шансе   50:50%)   а 

нервнотежа 

смањује те шансе;

Равнотежа снага, у суштини,

  обезбеђује само колективну надмоћ великих сила,  

а не 

мир или међународну безбедност;

Функционалну   неделотворност   система   равнотеже   снага,   најрељефније   потврђују 

неки основни механизми мирног остваривања равнотеже:

Механизам  

компензација  

(територијалних   “накнада”   за   друге   актере,   због 

територијалних добитака једног од актера);

Механизам 

легализованих војних интервенција;

Потреба постојања и одржавања тзв. 

Тампон држава 

9. Механизам колективне безбедности Друштва народа;

Основни интереси и циљеви држава победница Првог светског рата:

Декларативно,   Друштво   народа   је   било   замишљено   као   међународно   средиште  

за 

очување   међународног  мира,

  преко  механизма  гарантија  

политичке   независности  и 

територијалног интегритета 

великим силама али и малим државама; 

У   пракси,   ДН   је   фактички   функционисало   као   међународно-политички   и   правни 
механизам за постизање 

политичке равнотеже међу европским силама;

САД су, одбијањем ратификације 

Версајских уговора о миру и приступања ДН, остале 

изван тог система 

(окренуле су се 

Политици изолационизма);

СССР је, након Октобарске социјалистичке револуције, изласка из рата и сепаратног 
мира са Финском, фактички 

изопћен из ДН и међународних односа;

В.   Британија   је,   тактиком   честих  

међународних   конференција   мимо   Савета   ДН, 

фактички слабила 

француску хегемонију 

створену Версајским системом уговора;

Суштинске слабости механизма :

Преплитање   надлежности

  и   Савета   и   Скупштине   Друштва   народа   за   питања 

међународног мира;

Принцип   једногласности  

при   одлучивању   о   питањима   повреде   мира   у   Савету   ДН 

(свака од сталних али и несталних чланица Савета располагала је правом veta);

Пактом ДН није установљена 

забрана рата;

Пактом ДН (члан 12.-16.) само је 

ограничено право на вођење рата, 

али преко примене 

једне доста  

компликоване и дуготрајне процедуре  

(

најпре,

 

покушај мирног решавања 

спора, а потом: – изношење спора на арбитражу или судско решавање – доношење 
одлуке   арбитраже   у   разумном   року   –   изношење   спора   пред   Савет   ДН   –   доношење 
Извештаја Савета ДН о спору у року од 6 месеци – мораторијум на прибегавање рату 
од 3 месеца након одлуке арбитраже и извештаја Савета) ;

Пактом ДН није уопште била предвиђена примена механизма колективне безбедности 

за државе изван организације и нјихова заштита као жртава агресије.

Кључни   узроци   распада   механизма   колективне   безбедности   и   пропасти   Друштва 
народа :

Дистанцирање САД

 од ДН и догађања на евро-азијском простору (сагласно Monroovoj 

доктрини изолационизма);

Политика   интервеционизма

  европских   сила   према   СССР-у   и   игнорисање   његових 

захтева за приступање Друштву народа;

Прерано укључивање Немачке

 као поражене силе Првог светског рата у чланство ДН 

(1923.);

Релативно касно укључивање САД и СССР-а у чланство ДН у  

својству посматрача 

(тек крајем треће деценије 20. века);

Неуспеси   Савета   ДН   да   констатује   и   казни  

инвазију   Јапана   на   Манџурију   (1931.   – 

1933.), да спречи Италијанску окупацију Етиопије (1935.);

Иступање Немачке и Јапана из чланства ДН (1933.) ;

Игнорисање захтева за помоћ 

Републиканске Шпаније (1936.) ; 

Толерисање и попуштање 

све агресивнијим захтевима

 фашистичке Немачке;

4

Мирење

 анексијом Аустрије (1938.) и комаањем Чехословачке(поч. 1939.)

10. Биполарни систем равнотеже снага;

Узроци настанка система након 2. светског рата-различити приступи:

Традиционалисти: Стаљин и експанзионистичка политика СССР-а;

Ревизионисти: више америчка него совјетска политика експанзионизма;

Постревизионисти: Хладни рат је био неизбежан због биполарне структуре равнотеже 
снага, настале после 2. Светског рата;

Хладни рат –период сукобљавања

Постепено настајање сукоба (1945.- Јалта до1947.)

Објава Хладног рата (1947. – 1949.) – Труманова доктрина одбране слобоd- nog света и 
америчке концепције “containmenta”(одвраћања и обуздавања) СССР-а и комунизма;

Ескалација хладноратовског сукобљавања (1950.- 1962.)

Основна функција и циљеви блоковске поделе и надметања у наоружању;

Апсурди бипларне стратешко-нуклеарне равнотеже;  

Раздобље Detanta – успони и падови ( 1963. – 1989.)

Основни   узроци   распада   система-другог   пола:   непосредни   (“Перестројка”   и 
“Гласност”), посредни и структурални;

 

5

background image

Савет   безбедности   УН-  састав,   надлежност,   начин   рада,   механизам   одлучивања, 
карактер одлука ( Гл. V., члан 23-32.)

Економски и социјални савет УН- састав, надлежноси и начин рада ( Гл. X., члан 61-
72)

Старатељски савет УН- састав, надлежности ( Гл. XIII, XI i XII)

Секретаријат УН- Генерали секретар УН-  састав, надлежности, начин рада, статус 
службеника УН (Гл. XV, члан 97-101)

Међународни суд правде УН- састав, надлежности, начин рада, карактер одлука (Гл. 
XIV., члан 92-96)

Придружене агенције УН (Гл.X, члан 70.)

Регионални савези и организације (Гл. VIII., члан 52-54.)

Државе чланице УН

Нечланице, НО покрети, НВО 

  
14. Основне слабости (мане) система колективне безбедности УН;

Систем   колективне   безбедности   УН   зависан   у   целини   од  

степена   сагласности 

политичке воље држава чланица;

Нереална   политичка   претпоставка   о  

јединственом   деловању   великих   сила-сталних 

чланица Савета безбедности УН у интересу мира и међународне безбедности;

Злоупотреба права veta и “заобилажење” Организације УН

Институционалне слабости:

Неразрађеност   механизма   мирног   решавања   међународних   спорова   (

обавезност 

примене мирних средстава);

Непотпуна   уређеност   механизма   принуде   оужаним   снагама   УН   -  

Комитет   воног 

штаба УН, Мировне снаге УН 

(члан 43.-47.)

Проблем обавезности примене 

свих врста санкција 

(члан 41.);

Одсуство 

Уређеног механизма ограничавања, контроле наоружања и разоружавања 

( уз 

надлежност Савета безбедности за старање о том механизму);

Одсуство адекватног 

Механизма превенције међународних сукоба. 

  15. Настанак механизма Мировних операција УН;

Политичко-правне основе мировних операција

Главна одговорност Савета безбедности ( Члан 24. Повеље УН)

Одлучивање Савета безбедности о покретању механизма (Члан 39.- 42.)

Надлежност Савета безбедности за склапање спорзума са чланицама о стављању на 
располагање њихових војних контигената (Члан 43. и 44.) 

Проблеми активирања механизма мировних операција до 1950.

Изостало оснивање Комитета војног штаба УН (Члан 45.- 47. Повеље)

Предоминација утицаја САД на чланство УН;

Понашање СССР-а у Савету безбедности;

Случајеви Палестине и Првог Индијско-Пакистанског сукоба

Корејски рат - Резолуција GS377 A (V) – “Уједињени за мир”

Основни разлози подношења и усвајања Резолуције GS 377 A(V)од 1950. ;

Смисао   промене   односа   надлежности   између  GS   i   Sb   (установљавање   помоћног, 
допунског механизма и фактичка ревизија Повеље УН);

  

7

Želiš da pročitaš svih 34 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti