АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА
ПЕЋ-ЛЕПОСАВИЋ , ВШЈ КРАЉЕВО
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Међународни царинска сарадња
Предмет: Царински системи
Ментор:
Студент:
Др. Зоран Паповић
Гаровић Теодора
70069/18
САДРЖАЈ
1. Увод…………………………………………...1
2. Светска царинска организација (МСО)…….2
3. Светска трговинска организација (WТО)…..5
3.1. Општи споразум о царинама и
трговини (ГАТТ)………………………………...6
3.2. Општи споразум о трговини услугама
(ГАТС)…………………………………………...7
3.3. Међународни споразум о трговинским
аспектима права индустријске својине
(ТИПС)………………………………………….8
4. Сарадња са државним органима,привредним
лицима,међународна сарадња и прикупљање
обавештења……………………………………..8
5. Закључак……………………………………..9
6. Литература…………………………………..10
размене.Значај царина са фискалног становишта нарочито је био изражен у старом и средњем
веку. данас, међутим, царине више служе економско политичким него чисто фискалним
циљевима, због чега се често изучавају и ван науке о финансијама, а у склопу политичке
економије, спољнотрговинске и девизне политике.Као инструмент спољно трговинске
политике, царине могу да делују на формирање и мењање односа трошкова и цена на
домаћем тржишту, а преко цена и на увоз и извоз,на равнотежу трговинског и платног
биланса на убрзање или успоравање развоја одређене гране или привреде, запослености,
тражњу и потрошњу и сл.
2.Светска царинска организација (МСО)
Први покушаји за олакшање протока робе срећу се у разним билатералним уговорима закљу-
ченим крајем XIX века између земаља, углавном истог политичког опредељења и заједничких
националних интереса, као што је Уговор о трговини између САД и земаља Централне
Америке, Србије и Аустро-Угарске итд.
Један од ретких примера успешног међунаро-дног договарања и уклањања, не само тргови-
нских, већ и царинских баријера, је Конвенција и Статут о слободи транзита усвојени у
Друштву народа у Женеви, а ратификовани, од стране Краљевине Југославије 1930. године.
Након оснивања Уједињених нација 1945. године, где је Југославија била једна од земаља-
оснивача, долази до формирања низа тела те организације која су се бавила унапре-ђењем
међународне трговине кроз уклањање
царинских и ванцаринских баријера, уводећи у почетку због економских потреба, а касније и
због политичких, нову категорију, као један од критеријума за уклањање или увођење ових
препрека - порекло робе.
Једно од првих тела Уједињених нација које је почело да се озбиљније бави овом проблема-
тиком, било је UNCTAD - Конференција Уједи-њених нација за трговину и развоj.
На другом заседању UNCTAD-а у Њу Делхију 1968. године, донета је резолуција чија
суштина је била „споразум о успостављању, у што краћем року, обострано прихватљивих
општих преференција у корист земаља у развоју без реципроцитета и дискриминација“, чиме
се практично одустало од клаузуле највећег повлашћења и прихватио принцип давања.
преференцијалног третмана земљама у развоју.
Прихваћен је принцип да се за све индустријске производе из глава 25-99. Бриселске
номенкла-туре (у даљем тексту: БТН), који се извозе из земаља у развоју, као и за део
прерађених и полупрерађених пољопривредних производа из главе 1-24 БТН да
преференцијални третман од стране развијених земаља.
2
