Дефиниција међународне логистике
Важнији термини који се користе у међунарној логистици и њихово значење
У међународној логистици се корити велики број стручних термина. Неки од њих се, без
обзира на суштински исто значење, у различитим изворима различито интерпретирају. Такође,
интерпретација и фреквенција употребе ових термина, често без разлога, међу теоретичарима и
практичарима озбиљно варирају. Без обзира на теоријски и практичан значај ових проблема,
сматрамо да они не би требало да озбиљније оптерећују уџбеничку литературу из међународне
логистике. Због тога се опредељујемо за заобилажење теоријских расправа на ову тему и за
презентирање само одабраних стручних термина из најреферентнијих извора, уз уверење да ће
они моћи да послуже као терминолошка база међународне логистике. У наставку наводимо
дефиниције неких термина који се често користе у међународној логистици.
Уговорна логистика (
Contract logistics
). Термин уговорна логистика се користи за
дефинисање активности логистике које се односе на складиштење, дистрибуцију и друге
повезане активности које су аутсорсоване. Уговорна логистика је активност која захтева
натпросечан ниво капитала као и потребу за уговором између third-party logistics провајдера и
потрошача.
Дистрибуција (
Distribution
).
Под овим термином би требало подразумевати процес
испоруке произведених производа до потрошача.
4PL провајдер услуга
(
Fourth-party logistics
). У питању је провајдер који има улогу
интегратора. Он обједињује сопствене ресурсе, способности и технологију са ресурсима,
способностима и технологијом других организација у циљу пројектовања, креирања и
реализовања комплексних решења у ланцу снабдевања.
Шпедиција (
Freight forwarding
).
Шпедиција се може дефинисати као сигуран и ефикасан
ток робе у име извозника или увозника, који је познатији као пошиљаоц (
shipper
).
Шпедитери (
Freight forwarders
) могу да користе услуге провајдера линијског поморског
превоза (
shipping lines
), авио-компанија (
airlines
), друмских превозника (
road freight providers
) и
железнице (
rail freight provider
). У неким случајевима сама компанија пружа услуге шпедиције.
Логистика
(Logistics). Логистика се може дефинисати као процес планирања,
имплементирања и управљања кретањем и складиштењем сировина, полупроизвода, готових
производа и са њима повезаних (релевантних) информација од тачке њиховог порекла до тачке
потрошње.
Провајдер логистичких услуга (
Logistics service provider - LSP
). Провајдери логистичких
услуга су екстерне фирме које управљају аутсорсованим активностима у име пошиљаоца
(
shippers
) или потрошача чије пословне процесе они подржавају. Провајдери логистичких
услуга се често називају 3PLs (
Third-party logistics - 3PL
), али ово схватање није потпуно
прихватљиво.
Ланац снабдевања
(
Supply chain
) се
може дефинисати као ток материјала и производа у
процесу набавке, производње, складиштења, дистрибуције и одлагања.
Управљање ланцем снабдевања
(
Supply-chain management
)
се може схватити као
интегрисано управљање свим деловима ланца снабдевања - од почетног (оригиналног)
добављача до крајњег потрошача.
Third-party logistics
(3PL)
.
Под термином
3PL
најчешће се подразумева
управљање
аутсорсованим активностима као што су:
outbound
транспорт, складиштење (
warehousing
),
inbound
транспорт, ревизија рачуна превоза /плаћања (
freight bill auditing/payment
), царинско
посредовање (
customs brokerage
), шпедиција и царињење (
customs clearance
). Термин 3PL се
обично користи да би се описао екстерни провајдер који управља аутсорсованим активностима
у име пошиљаоца или потрошача чије пословне процесе он подржава. 3PL компаније постају
све значајнији део данашњих ланаца снабдевања. Раст 3PL компанија је узрокован потребом
предузећа да остваре мање губитке, да смање активу и да се фокусирају на основне пословне
процесе
.
Први 3PL провајдери су настали 1980-их, када су предузећа почела да траже нове начине
за ангажовање екстерних фирми за извршење функција логистике а да се истовремено више
посвете својој основној делатности. FedEx је једна од компанија, која је повезана са тзв. 3PL
револуцијом. Испоручујући пошиљке током ноћи, што је у то време била потпуно нова услуга,
ова компанија је потпуно променила трансакције на B2B и B2C сегменту. Захваљујући тој
услузи компаније су добиле шансу да користе just-in-time технике, које су им омогућиле да
смање складишни простор и укупне трошкове. Увођење техника ефикасног одговора на захтеве
потрошача (
ECR - efficient-consumer-response
) довело је до формирања мањих али ефикаснијих
пошиљки, што је скупа допринело смањењу трошкова.
Како су компаније уочавале користи од аутсорсовања у области складиштења и
испоруке пошиљки, тако се број 3PL провајдера ровећавао као и број њихових услуга. Раст
конкуренције између 3PL провајдера допринео је смањењу цена њихових услуга. У последњој
деценији видљива је транзиција 3PL провајдера од локалног или регионалног нивоа на
национални или глобални ниво. Видљив је и перманентни раст 3PL тржишта. Само у САД
вредност бруто прихода 3PL провајдера 2006. године износила око 89,4 млрд. $
1
.
Одлука једне компаније да аутсорсује одређене пословне функције зависи од њених
циљева, линија производа, модела експанзије, модела аквизирања итд. Постоје три групе TPL
компанија: 1) које послују сопственом имовином (
Asset Based
), 2) које пружају менаџерске
услуге (
Management Based
) и 3) које се оријентишу на сопствену имовину и пружање
менаџерских услуга (
Integrated Providers
). Првој групи припадају TPL провајдери који своје
пословање базирају на употреби сопствених камиона, складишта и особља. Другој групи
припадају они TPL провајдери који обављају технолошке и менаџерске функције како би
управљали логистичким функцијама својих клијената, али у те сврхе користе средства других
компанија и не морају да поседују сопствена средства. Трећу групу TPL провајдера, чине било
TPL провајдери прве било TPL провајдери друге групе, који употпуњују сопствене услуге оним
услугама које захтевају њихови клијенти.
Транспорт или превоз робе
(
Transportation or freight transport
)
се може дефинисати као
физичко кретање робе,
inbound
и
outbound
, укључујући њено прикупљање и испоруку до
крајњег корисника. Најважнији начини транспорта су: ваздушни, поморски, железнички и
друмски.
Офшоринг (
Offshoring
). Под овим термином се подразумева релокација (измештање)
пружања услуга из једне земље у другу земљу како би се оствариле уштеде у трошковима (нпр.
због нижих трошкова Volkswagen је 1991. године преузео Чешку компанију Škoda).
Организације могу да се одлуче за офшоринг без аутсорсинга и обратно, било да се оне баве
производњом или пружањем услуга. Произвођачи аутомобила годинама користе и офшоринг и
аутсорсинг. Они бирају најефикасније локације широм света за своје производне објекте, и
аусторсују део, али не и целокупно, снабдевање своје производње.
Оутсорсинг (
Outsourcing
). Аутсорсинг се може дефинисати као стратешко коришћење
екстерних специјализованих фирми за извршење и управљање активностима или функцијама
које обично не чине језгро пословања. Без обзира што не би требало, аутсорсинг се често меша
са офшорингом (видети претходни пасус). У једном од наредних делова биће презентирани
кључни разлози за аутсорсинг.
Значај међународне логистике
Основне разлике између домаће и међународне логистике
1
http://logistics.about.com/od/strategicsupplychain/a/select_3PL.htm - приступљено: 17.08.2011.
неком екстерном произвођачу и адвокатима. Ако је сорсинг нужно зло, онда је задржавање
власништва над производњом много сигурнији метод од његовог трансфера на треће лице и
аутсорсовања. Ако се, на пример, једна компанија из САД определи за сорсинг, онда се она
може суочити са проблемом када дође до погоршања односа са иностраном компанијом или
када дође до великих економских проблема у земљи из које је компанија или када политички
догађаји доведу до прекида односа са земљом из које је компанија. Да ли ће америчка
компанија бити у стању да задржи своја власничка права?
Поред низа користи од глобалног присуства, компаније из САД које нису заштитиле
своје интересе, претрпеле су велике губитке након социјалних или политичких промена у
Перуу, Ирану, Русији и Нигерији и Ираку.
Критеријуми код опредељивања за
sourcing
или
outsourcing
Код опредељивања за сорсинг или аутсорсинг
,
менаџери компанија би требало да
размотре различите критеријуме. Следи краћи приказ значајнијих критеријума које корисе
менаџери компанија из САД.
Правна клима иностране земље. Да ли правни систем земље штити власничка права
стране компаније? Да ли тај правни систем кажњава прекршиоце власничког права
компаније? Да ли тај правни систем гарантује страној компанији право на одштету?
Могућност једноставног приступа специфичном процесу производње, технологији,
патенту итд.
Контрола састојака, сировина, формула, итд. тако да се не могу променити или да се
за њих не могу наћи алтернативе. Неопходна је и контрола извора ингредијената.
Пример би био да главни ингредијент процеса производње има само један извор и да
компанија контролише тај извор, у поређењу са главним ингредијентом процеса
производње који би се лако могао набављати у другим земаља.
Зависност иностраних фабрика од способности, знања и финансијских средстава
фабрике из САД да произведе производ.
Економска и политичка стабилност земље и њен однос са САД.
Инвестиције стране владе у разне инфраструктурне објекте (путеве, аеродроме и
луке), савремене технологије и вештине за оспособљавање радника, које ће омогућити
ефикасно присуство у тој земљи.
Животни стандард и расположиви смештајни капацитети, ако бизнис захтева
лоцирање Американаца на одређеном иностраном тржишту.
Важно је да компанија састави листу ових основних критеријума, а затим да тој листи
дода своје специфичне потребе. Ова листа омогућава компанији да обухвати све проблеме који
утичу на доношење најбоље одлуке о сорсингу или аутсорсингу.
Fактори који утичу на одлуку о сорсингу или аутсорсингу
На одлуку о сорсингу или аутсорсингу утичу бројни фактори. Наводимо неке од њих.
Генерално, сорсинг је скупљи од аутсорсинга. Сорсинг може захтевати изградњу
фабрике, релокацију фабрике, трансфер имовине и релокацију особља.
Аутсорсинг углавном обезбеђује брзо решење. Важно је наћи одговарајућег
аутсорсинг партнера. Аутсорсинг пружа могућност да се за минимално време изгради
фабрика и одмах започне производња.
Аутсорсинг је лакше одбацити (прекинути) или модификовати у кратком року. Ако то
није случај, онда би требало тражити новог партнера.
Неке опције аутсорсинга пружају користи. На пример, аутсорсинг партнер може
имати процесе и капацитете који додају вредност компанији. Он може запошљавати
људе са неопходним вештинама и поседовати мање регулативних проблема, што
компанији олакшава пословање.
Могућност процене дугорочне перспективе царинских и пореских прописа као и
закључивања специјалног споразума између САД и земаља или области у којима
компанија жели да нађе партнера за сорсинг.
Одлука о сорсингу или аутсорсингу у великој мери утиче на одлуку компаније да
производи или купује у иностранству. Стога довољно времена мора бити посвећено правилном
прикупљању и анализирању података о свим аспектима одлуке о сорисингу или аутсорсингу.
Процес доношења те одлуке требало би да обухвати и факторе са финансијским импликацијама.
Неопходно је да процес доношења удлука о сориснгу или аутсорсингу обухвати
релевантне информације о специјалним споразумима са асоцијацијама као што су, на пример,
NAFTA, CAFTA, ЕU и CEFTA, којi имају далекосежне последице на то где и како ће се
компаније снабдевати.
Компанија која је успешна у међународном пословању посвећује пажњу детаљима.
Нигде није толико важно посвећивање пажње детаљима о сорсингу или аутсорсингу колико код
компаније која жели да донесе одлуке о опцијама глобалног сорсинга. Разлог је то што ће
одлуке о глобалном снабдевању да определе и краткорочну и дугорочну конкурентност
компаније.
Аутсорсинг – кључни разлози
Компаније, с времена на време, из различитих разлога, могу донети одлуку да аутсорсују
поједине активности другим компанијама, које су у литератури обично означава као "треће
стране". Неке компаније се одлучују за аутсорсинг
из трошковних разлога
, јер је
партнер у
могућности да пружи услуге јефтиније од самих тих компанија.
Повећање флексибилности
је
други разлог за аутсорсинг с обзиром да „трећа страна“ може врло флексибилно пружати услуге
кориснику и да му тиме омогући да уштеди сопствене ресурсе. Трећи разлог за аутсорсинг више
је стратешке природе. Он своди на то да се компанија фокусира на своје
кључне компетенције
тј. на подручја у којима је успешна или у којима има неку предност, а да аутсорсује све остале
активности. Коначно, с обзиром на брз и свеприсутан напредак технологије, компаније се могу
суочити са
недостатком најсавременије технологије
, те из тог разлога могу своје активности
аутсорсовати оним компанијама које располажу таквом технологијом. Очигледно је да се ова
четири разлога међусобно не искључују те компанија може донети одлуку о аутсорсорсингу уз
било коју комбинацију наведена четири разлога.
Низ питања би требало узети у обзир приликом аутсорсинга. Кључна су два: 1) Како
изабрати партнера за аутсорсинг? и 2) Како ефикасно управљати изабраним партнером? Како
би ефикасно управљале аутсорсинг аранжманом, компаније обично дефинишу уговор о
аутсорсингу и начин мерења учинка. О овим подручјима као и о процесу управљања
перформансама постоје широки и научно утемељени извори.
Други значајaн проблем са којим се свака организација сучава јесте да одвоји активности
које ће аутсорсовати од активности које ће бављати сама („
do verusus buy decision
“). Неке
организације, посебно оне које се баве електронским пословањем, скоро све аутсорсују. Оне се
понекад називају и
виртуелним организацијама
. За разлику од њих, организације из осталих
сектора, много више у прошлости него данас, аутсорсују врло мали број својих активности или
чак ниједну. На пример, компанија Ford je била позната у првој половини 20. века по томе што
је изградила властите животињске фарме у циљу сигурног снабдевања тканином за своје
аутомобиле! (
модел вертикалне интеграције
).
Од средине 1990-их дошло је до промене начина управљања добављачима. Пре тога су
многе компаније, посебно у производном сектору, имале више добављача. Тако, није било
искључено да поједине велике мултинационалне компаније имају хиљаде добављача. То је и
данас случај, када су у питању неке велике компаније. Међутим, управљање толиким бројем
-
способност упознавања свих проблема (нпр. врсте терета и врсте превозника,
временских услова, акција лучких радника и врста складишта) који ограничавају
функционисање глобалних ланаца снабдевања,
-
способност свеобухватне примене међународног уговорног права и смањења ризика,
-
способност за рад са специјализованим правним саветницима,
-
спсобност да говоре стране језике или да стичу елементарне вештине које се односе на
страни језик - нпр. како рећи здраво, хвала, молим те, моје име је ... ,
-
способност коришћења транспортних средстава у иностранству,
-
способност коришћења мобилних телефона, рачунара и интернета.
Да би били успешни, менаџери набавке морају стално да повећавају своје способности.
Различита подручја набавке захтевају да менаџери стално шире спектар софистицираних знања.
Неке компаније су подигле позицију менаџера набавке на највиши ниво корпоративне лествице.
Како глобално снабдевање постаје критичније, значај ове позиција у корпоративној структури
ће се повећавати.
