Međunarodna logistika i ekološki problemi

DIPLOMSKI RAD

TEMA: 

Medjunarodna logistika i ekoloski problemi

Profesor:                                                                                                                   Student: 

31

SADRŽAJ:

UVOD.................................................................................................................................... 3
1. POVRATNA LOGISTIKA................................................................................................5
2. OTPAD.............................................................................................................................. 6
2.1. Klasifikacija otpada.........................................................................................................6
2.2. Principi upravljanja otpadom..........................................................................................7
3. RECIKLAŽA..................................................................................................................... 8
3.1. Šta se sve može reciklirati?............................................................................................. 9

3.1.1. 

Limenke...................................................................................................................... 9

3.1.2.

Čelik...................................................................................................................... 10

3.1.3.

Aluminijum............................................................................................................10

3.1.4.

Drvo.......................................................................................................................11

3.1.5.

Staklo.....................................................................................................................11

3.1.6. 

Plastika...................................................................................................................... 12

3.1.7. Otpadne gume............................................................................................................13
3.1.8. Papir i karton.............................................................................................................. 13
4. ELEKTRONSKI OTPAD................................................................................................14
4.1. Opasne supstance u elektronskom otpadu.....................................................................14
4.2. Kako se stvara elektronski otpad?.................................................................................16
4.3.

Koliko ima elektronskog otpada?..............................................................................16

4.4.

Gde završava elektronski otpad?...............................................................................17

5. RECIKLAŽA ELEKTRONSKOG OTPADA.................................................................18
5.1. Postupak reciklaže elektronskog otpada.......................................................................18
5.2. Reciklaža elektronskog otpada u Srbiji.........................................................................20
6. METODE ZA UTVRĐIVANJE KOLIČINE ELEKTRONSKOG OTPADA................21
6.1. Vremenska postupna metoda........................................................................................ 22
6.2. Metoda ponude tržišta................................................................................................... 23
6.3. Carnegi-Mellon metoda................................................................................................24
6.4. Aproksimativna metoda I..............................................................................................25
6.5. Aproksimativna metoda II.............................................................................................26
7. KOLIČINA ELEKTRONSKOG OTPADA U SRBIJI....................................................26
ZAKLJUČAK......................................................................................................................28
LITERATURA.....................................................................................................................31

31

U šestoj tački rada predstavljene su i detaljno objašnjene metode za utvrđivanje 

količine elektronskog otpada, predložene od strane Evropske agencije za zaštitu životne 

sredine, što je ujedno i tema ovog rada.

Prezentovane i proučene metode najbolje je primeniti praktično. Zbog toga se 

sedma tačka rada bavi proračunom količine elektronskog otpada u Srbiji. Iako ne postoji 

kvalitetna baza podataka potrebnih za ovaj proračun, ipak se došlo do rezultata da će u 

Srbiji na kraju 2008. godine oko milion računara biti zastarelo.

U   poslednjem   delu   rada   dati   su   kratak   pregled   i   zaključna   razmatranja   svega 

onoga o čemu je bilo reči u radu.

1. POVRATNA LOGISTIKA

31

Problem današnjice, pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta, je i 

ogroman porast količine otpadnog materijala. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom 

industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpada, koji dovodi do sve 

veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su 

načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji. Upravo ovim pitanjem-ponovne 

upotrebe proizvoda (gde se nešto od utrošenog može vratiti) bavi se povratna logistika.

Evropska Radna Grupa za Povratnu Logistiku, RevLog (1998), uzima sledeću 

definiciju Dekker et al., (2003):

„Proces   planiranja,   implementiranja   i   kontrole   toka   sirovina,   procesnih   zaliha, 

finalnih proizvoda, od proizvodne, distribucione ili tačke korišćenja do tačke obnavljanja 

ili pravilnog deponovanja."

Povratna logistika je nauka koja „misli" i na budući naraštaj, pa se ona može 

posmatrati   i   kao   deo   stalnog   razvoja.   Tako   je,   u   izveštaju   Evropskoj   Uniji   Brunland 

definiše kao:

„Ispuniti potrebe sadašnjosti bez sputavanja budućih generacija u ispunjavanju 

svojih potreba."

Povratna logistika se odnosi na sve logističke aktivnosti vezane za sakupljanje, 

rastavljanje   i   obradu   korišćenih   proizvoda,   delova   proizvoda   i/ili   materijala   u   cilju 

osiguravanja održive (ekološki prihvatljive) obnove.

Povratna logistika se bavi sledećim pitanjima:

1) Koje su alternative za oporavak proizvoda, delova proizvoda i materijala?

2) Ko bi trebalo da izvršava spektar operacija vezanih za obnavljanje?

3) Kako bi ove operacije trebalo izvršavati?

4) Da li je moguće da se aktivnosti tipične za povratnu logistiku integrišu u 

produkcione i distributivne sisteme?

5) Koji su troškovi, a koje su koristi povratne logistike, gledano kako iz 

ekonomskog, tako i iz ekološkog ugla?

Osnovni razlozi zbog kojih se povratnoj logistici posvećuje sve veća pažnja su:

1. Zakoni vezani za životnu sredinu koji primoravaju firme da primaju nazad 

svoje proizvode i da se staraju o daljem postupanju sa njima

31

Tradicionalno, proizvođači se nisu osećali odgovornim za svoje proizvode nakon 

njihove upotrebe. Danas, korisnici i vlasti očekuju od proizvođača da smanje otpad koji 

prave njihovi proizvodi. Zbog toga se sve više obraća pažnja na upravljanje otpadom.U 

skladu sa politikom upravljanja otpadom Evropske unije, posebno se izdvajaju 

sledećitokovi otpada:kućni, komercijalni i neopasni industrijski otpad,otpad od ambalaže,

korišćeni akumulatori i baterije,neupotrebljiva vozila,stare gume,otpadna ulja,PCB otpad-

ulja iz trafostanica,opasni otpad,elektronska oprema,mulj iz postrojenje za tretman 

otpadnih voda.

2.2. Principi upravljanja otpadom

Principi  upravljanja  otpadom  definisani  u  „Nacionalnoj   strategiji  za 

upravljanje otpadom" su sledeći:

> Princip održivog razvoja

> Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom

> Princip predostrožnosti

> Princip „zagađivač plaća"

> Princip hijerarhije u upravljanju otpadom

> Princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu

> Princip odgovornosti proizvođača

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi 

upravljanja otpadom:

■

Prevencija   stvaranja   otpada   i   redukcija

-   minimizacija   korišćenja 

resursa i smanjenje količine i/ili opasnih karakteristika generisanog otpada

■

Ponovna upotreba

- ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu 

namenu

■

Reciklaža

-   ponovni   tretman   otpada   radi   korišćenja   sirovine   u 

proizvodnji istog ili različitog proizvoda

■

Iskorišćenje vrednosti otpada

- kroz kompostiranje, proizvodnju/povrat 

energije i druge tehnologije

■

Odlaganje otpada

- ukoliko ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, 

odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćenja energije.

Ovi prioriteti predstavljaju opcije upravljanja otpadom.