SEMINARSKI RAD
Predmet: Osnovi ekonomije
Tema: Međunarodna razmena i svetsko tržište
MENTOR
STUDENT
2
SADRŽAJ:
UVOD..............................................................................................................................................3
1. MEĐUNARODNA RAZMENA.................................................................................................4
1.1. Pojam međunarodne razmene-trgovine........................................................................4
1.2. Neophodnost međunarodne trgovine i ekonomska korist od trgovine.........................4
1.3. Komparativne prednosti i alternativni troškovi u međunarodnoj razmeni...................5
1.4. Alternativne teorije međunarodne trgovine..................................................................6
2. SVETSKO TRŽIŠTE...................................................................................................................8
2.1. Pojam i značaj svetskog tržišta.....................................................................................8
2.2. Formiranje cena i raspodela vrednosti na svetskom tržištu..........................................8
2.3. Načini ulaska na svetsko tržište....................................................................................9
2.3.1. Izvoz...............................................................................................................9
2.3.2. Ugovorni sporazum......................................................................................11
2.3.3. Direktne investicije......................................................................................12
2.3.4. Globalna strategijska partnerstva.................................................................13
ZAKLJUČAK................................................................................................................................15
LITERATURA..............................................................................................................................16
4
1. MEĐUNARODNA RAZMENA
1.1. Pojam međunarodne razmene-trgovine
Na privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje, pored unutrasnjih faktora, snazno utiču i
faktori iz međunarodnog ekonomskog okruženja. Eksterni faktori jače deluju na otvorenu
privredu u pravcu strukturnog prilagođavanja opštim tedencijama razvoja svetske privrede. Kao
što su promene u relativnim odnosima razvijenosti, u svetskoj trgovini, stepenu zaduženosti i
međunarodnim tokovima kapitala. Kretanja u svetskoj privredi snažno deluju na srpsku
ekonomiju i privredu.
Međunarodna trgovina povećava produkciju autputa i standard života. Međunarodni tokovi
finansija, inputa, autputa, ljudi i dr. omogućavaju izvozno-uvozne aktivnosti koje unapređuju
svetsku ekonomiju.
1.2. Neophodnost međunarodne trgovine i ekonomska korist od trgovine
Ekonomija pokazuje da međunarodna podela rada, specijalizacija, kooperacija,
standardizacija i dr. povećava veličinu GDP-a i životni standard stanovništva. Zemlje izvoze i
uvoze robe, usluge, finansijski kapital, i sl.
Koncept međunarodne trgovine razlikuje se od koncepta razvoja autarhične privrede –
samodovoljnost na dva načina:
1
Prvo, međunarodna trgovina uključuje razmenu između različitih zemalja, pa se uvode carine,
kvote, sankcije i slično i tada govorimo o protekcionizmu.
Drugo, međunarodna trgovima podrazumeva određeni devizni kurs
,
a kako sve zemlje manje -
više imaju svoju valutu, onda protok roba, usluga i ostalog prati odgovarajući devizni kurs. U
suprotnom nema međunarodne trgovine.
1.
Neophodnost međunarodne trgovine.
Privrede koje se uključuju u međunarodne
tokove na bazi izvoza i uvoza i veličine GDP koji se povećava putem međunarodne razmene,
postižu značajnu stopu ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene beleže stagnaciju
ili pad GDP-a, a time i životnog standarda
.
Osim toga, međunarodna trgovina nadoknađuje različitost uslova proizvodnje, opadanje troškova
proizvodnje, mogućnost zadovoljenja potreba na višem nivou, pogotovo kada je reč o različitim
ukusima.
1
Bogdanović, D., Ivanišević, G., Osnovi ekonomije, Beograd 2014
5
Kada je reč o uslovima proizvodnje, međunarodna trgovina omogućava da se jedne zemlje, na
primer u tropskim oblastima, specijalizuju u proizvodnji banana, kaktusa, ananasa, kivija i sl.,
kojima u međunarodnoj razmeni za ove robe dobijaju druge robe koje ne mogu proizvoditi pod
povoljnim uslovima. S druge strane, zemlje sa hladnijim klimatskim uslovima proizvode robe i
usluge kao što su meso, pšenica, pirinač i sl., i robe razmenjuju za druge, čime se svaka zemlja
uključuje u međunarodnu podelu rada, ostvaruje veći GDP i viši nivo životnog standarda.
Drugi razlog za međunarodnu trgovinu su opadajući troškovi po osnovu ekonomije razmera.
Opšte je poznata stvar da se jedinični troškovi proizvodnje smanjuju sa povećanjem obima
proizvodnje koji se može realizovati na spoljnjem tržištu.
Treći razlog za međunarodnu trgovinu je različitost u ukusima. To podrazumeva određenu
sklonost u potrošnji određenih roba. Na primer, pretpostavimo da Norveška i Danska proizvode
ribu i meso, ali da Norvežani više konzumiraju ribu, a Danci meso. Tada bi došlo do obostranog
korisnog izvoza ribe iz Norveške i mesa iz Danske. Obe zemlje bi imale koristi od takve trgovine
i mogućnosti zadovoljenja različitih ukusa u ishrani.
2.
Ekonomska korist od međunarodne trgovine
.
Ekonomsku korist od međunarodne
trgovine sagledavamo preko realnih primanja stanovništva. Tako, na primer, SAD uvozi odeću iz
Evrope, a Evropa uvozi jeftinu hranu iz SAD, zato što za SAD uvozna odeća košta mnogo manje
nego da je SAD sama proizvodi, a opet Evropljane mnogo manje košta uvozna hrana, nego da je
sami proizvode. I za Amerikance i za Evropljane realne plate su veće (veća kupovna moć) pri
razvijenoj međunarodnoj trgovini, jer radnici u Americi manje rada troše za proizvodnju hrane, a
Evropljani za proizvodnju odeće, tako da i jedni i drugi, proizvodeći robe gde su manji utrošci
resursa preko međunarodne razmene ostvaruju veće realne dohotke i time viši nivo životnog
standarda.
Dakle, spoljna trgovina omogućava svakoj zemlji da se usmeri na područje svojih komparativnih
prednosti u proizvodnji roba i usluga. Radnici u svakoj zemlji mogu ostvariti veću količinu
potrošnih i proizvodnih dobara za istu količinu utrošenog rada. Zemlja se specijalizuje za
proizvodnju u područjima komparativnih prednosti i razmenjuje svoju vlastitu proizvodnju
putem spoljne trgovine za dobra i usluge gde nema komparativne prednosti.
Tako se u ostvarenoj međunarodnoj trgovini povećava nacionalni dohodak svake zemlje koja
učestvuje u toj trgovini, zahvaljujući najefikasnijoj alokaciji oskudnih resursa.
1.3. Komparativne prednosti i alternativni troškovi u međunarodnoj razmeni
Princip komparativnih prednosti. Pomenuti razlozi za spoljnu trgovinu su bitni, ali postoje još
ozbiljniji i dublji razlozi na kojima se zasniva celokupna međunarodna trgovina unutar
preduzeća, unutar zemlje, između zemalja, koje se zasnivaju na principu komparativnih
prednosti.
Ovaj princip govori da zemlja može trgovati čak i ako je apsolutno efikasnija ili više neefikasna
u odnosu na drugu zemlju, tj. i kada ima apsolutne komparativne prednosti i kod jednog i kod
