SEMINARSKI RAD
Predmet:
Tema:
Međunarodna razmena usluga
Predmetni profesor: Student:
.
Sadržaj
Uvod............................................................................................................. 3
Ključne reči...................................................................................................4
Pojam međunarodne trgovine.......................................................................5
- Neophodnost međunarodne trgovine i ekonomska
korist od trgovine.......................................................................................5
- Komparativne prednosti i alternativni troškovi
u međunarodnoj razmeni ..........................................................................7
- Alternativne teorije međunarodne trgovine ...............................................8
- Osnovna ekonomska obeležja protekcionizma, trgovinske
politike i slobodne trgovine ......................................................................10
- Makroekonomska ravnoteža u otvorenoj ekonomiji
i efekti deficita državnog budžeta .............................................................11
- Teorija konkurentnih prednosti.................................................................. 12
- Svetsko tržište, transnacionalna korporacija i globalizacija.......................14
- Međunarodna trgovina i strategija osvajanja novih tržišta.........................15
Zaključak...................................................................................................... 16
Literatura.......................................................................................................17
2
Ključne reči
INPUTI
su robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje. Inputi
su činioci proizvodnje, a to su: zemlja, rad i kapital.
AUTPUTI
su različite proizvedene robe i usluge koje se ili troše ili
upotrebljavalju za dalju proizvodnju kao inputi. Autputi i proizvodnja su sinonimi.
GDP (Gross Domestic Product)
, bruto nacionalni proizvod ili bruto domaći
proizvod, predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih proizvoda i usluga proizvedenih u
jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu.
CARINA
je dažbina koja se naplaćuje na uvoznu robu, ona se naplaćuje u
novčanom obliku, naplata se vrši po carinskim stopama u Carinskoj tarifi, a u cilju zaštite
nacionalne privrede, socijalnih, fiskalnih i mnogih drugih razloga. Carina se najčešće
naplaćuje na robu koja se uvozi u područje jedne države. U nekim državama se carina
naplaćuje i na izvoz robe, i to se radi iz određenih socijalnih razloga.
DEVIZNI KURS
predstavlja cenu po kojoj se jedna nacionalna valuta
razmenjuje za drugu valutu. To praktično znači da svaka strana valuta ima na domaćem
deviznom tržištu svoju cenu koja se zvanično registruje, odnosno notira.
4
Pojam Međunarodne Trgovine
Na privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje, pored unutrasnjih faktora, snazno
utiču i faktori iz međunarodnog ekonomskog okruženja. Eksterni faktori jače deluju na
otvorenu privredu u pravcu strukturnog prilagođavanja opštim tedencijama razvoja
svetske privrede. Kao što su promene u relativnim odnosima razvijenosti, u svetskoj
trgovini, stepenu zaduženosti i međunarodnim tokovima kapitala. Kretanja u svetskoj
privredi snažno deluju na srpsku ekonomiju i privredu.
Međunarodna trgovina povećava produkciju autputa i standard života.
Međunarodni tokovi finansija, inputa, autputa, ljudi i dr. omogućavaju izvozno-uvozne
aktivnosti koje unapređuju svetsku ekonomiju.
Neophodnost međunarodne trgovine i ekonomska korist od trgovine
Ekonomija pokazuje da međunarodna podela rada, specijalizacija, kooperacija,
standardizacija i dr. povećava veličinu GDP-a i životni standard stanovništva. Zemlje
izvoze i uvoze robe, usluge, finansijski kapital, i sl.
Koncept međunarodne trgovine razlikuje se od koncepta razvoja autarhične
privrede – samodovoljnost na dva načina:
Prvo
, međunarodna trgovina uključuje razmenu između različitih zemalja, pa se
uvode carine, kvote, sankcije i slično i tada govorimo o protekcionizmu.
Drugo,
međunarodna trgovima podrazumeva određeni devizni kurs
,
a kako sve
zemlje manje-više imaju svoju valutu, onda protok roba, usluga i ostalog prati
odgovarajući devizni kurs. U suprotnom nema međunarodne trgovine.
1.
Neophodnost međunarodne trgovine
.
Privrede koje se uključuju u
međunarodne tokove na bazi izvoza i uvoza i veličine GDP koji se povećava putem
međunarodne razmene, postižu značajnu stopu ekonomskog rasta, dok privrede koje su
manje otvorene beleže stagnaciju ili pad GDP-a, a time i životnog standarda
.
Osim toga, međunarodna trgovina nadoknađuje različitost uslova proizvodnje,
opadanje troškova proizvodnje, mogućnost zadovoljenja potreba na višem nivou,
pogotovo kada je reč o različitim ukusima.
Kada je reč o uslovima proizvodnje, međunarodna trgovina omogućava da se
jedne zemlje, na primer u tropskim oblastima, specijalizuju u proizvodnji banana,
kaktusa, ananasa, kivija i sl., kojima u međunarodnoj razmeni za ove robe dobijaju druge
robe koje ne mogu proizvoditi pod povoljnim uslovima. S druge strane, zemlje sa
hladnijim klimatskim uslovima proizvode robe i usluge kao što su meso, pšenica, pirinač
i sl., i robe razmenjuju za druge, čime se svaka zemlja uključuje u međunarodnu podelu
rada, ostvaruje veći GDP i viši nivo životnog standarda.
5
