Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih studija
Predmet:
Poslovno okruženje
Tema:
Međunarodna trgovina
Studenti:
Marko Makević 4-70/2016
Aleksandar Bojić 4-59/2016
Profesor:
dr Zoran Jokić
Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Page 2
Sadržaj:
1. Uvod......................................................................................................2;
1.1.
Ključne reči..................................................................................3;
2. Pojam međunarodne trgovine..............................................................4;
2.1.
Istorija međunarodne trgovine....................................................4;
2.2.
Propisi međunarodne trgovine....................................................6;
2.3.
Međunarodne trgovinske teorije.................................................8;
2.4.
Rizici u međunarodnoj trgovini..................................................10;
3. Trgovinski blokovi................................................................................11;
3.1.
Najaktivniji regionalni trgovniski blokovi..................................12;
4. Carinske unije......................................................................................14;
5. Monetarne unije.................................................................................15;
5.1.
Međunarni monetarni sistem...................................................15;
6. Svetska trgovinska organizacija (WTO)...............................................16;
7. Neophodnost međunarodne trgovine i ekonomska korist od
trgovine...............................................................................................19;
8. Princip komparativnih prednosti.........................................................21;
9. Međunarodna trgovina i transportni troškovi.....................................22;
10.
Trgovinska politika.....................................................................23;
11.
Slobodna trgovina......................................................................24;
12.
Međunarodna trgovina i strategija osvajanja novih tržišta.......25;
Zaključak.......................................................................................................26;
Literatura......................................................................................................27;
Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Page 4
1. Uvod
Međunarodna trgovina predsalja razmenu dobara i usluga koja tom
prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini zemalja
ona stvara značajan deo BDP-a. Iako se međunarodna trgovina obavljala
tokom dobrog dela istorije čovečanstva ona je tokom poslednjih nekoliko
vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju.
Industrijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija i multinacionalne
korporacije imaju značajan uticaj. Rast obima međunarodne trgovine je
osnov procesa globalizacije.
Međunarodna trgovina je takođe igra ekonomije i zajedno sa
međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao
međunarodni
ekonomski odnosi.
Međunarodna trgovina se pojavila u dubokoj prošlosti i dobila dopunski
impuls u vezi sa stvaranjem svetskog tržišta. To je glavni oblik međunarodnih
ekonomskih odnosa. Baš kroz međunarodnu trgovinu se ostvaruje
međunarodna podela rada. Tržišta stranih zemalja omogućuju da se izvozom
zaradi dodatni dohodak i uvozom da se zadovolje potrebe nacionalne
ekonomije.
Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Page 5
1.1. Ključne reči
Input
– robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje; Inputi
su činioci proizvodnje a to su: zemlja, rad i kapital.
Output
– različite proizvedene robe i uluge koje se ili troše ili upotrebljavaju
za daljuproizvodnju kao inputi. Output-i i proizvodnja su sinonimi.
GDP
(BDP [srpski], gross domesticc product) – bruto nacionalni proizvod ili
bruto domaći proizvod, predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih proizvoda i
usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu.
Carina
– dažbina koja se naplaćuje na uvoznu robu; naplaćuje se u
novčanom obliku i naplata se vrši po carinskim stopama u Carinskoj tarifi a u
cilju zaštite nacionalne privrede, socijalnih, fiskalnih i mnogih drugih razloga.
Carina se najčešće naplaćuje na robu koja se uvozi u područje jedne države.
U nekim državama se carina naplaćuje i na izvoz robe i to se radi iz
određenih socijalnih razloga.
Devizni kurs
– cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu
valutu; to praktično znači da svaka strana valuta ima na domaćem deviznom
tržištu svoju cenu koja se zvanično registruje, odnosno notira.
Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Page 7
prodaju svoje proizvode američkim kolonijama iznad njihove stvarne cene,
što je do tada bio slučaj u okvirima liberalne tradicionalne slobodne
trgovine. U isto vreme to delo zagovara merkantilovske zakone kao
„generativne“ zakone koji će ojačati državu. Merkantilizam je predstavljao
nacionalnu teoriju koja je dominirala tokom osamnaestog veka u Evropi:
izvozi što je više moguće a uvozi minimum i tako osiguraj „odgovarajući“
trgovinski balans.
Tokom osamnaestog veka, međutim javljaju se i teoretičari, poput Adam
Smith, James Mill, Robert Torrens, David Riccardo koji sumnjaju u
merkantelizam i postavljaju teorije koje govore o principima slobodne
trgovine. Posebno David Riccardo ističe da slobodna trgovina može doprineti
razvoju i industrijski slabo i jako razvijenih, kroz poznatu teoriju
komparativne prednosti.
Dalji razvoj međunarodne trgovimne prati razvoj industrijskog društva i
obeležen je usponima i padovima istog, kao i svetskim kizama i ratovima koji
su neminovno uticali na iste.
1946. godine „Breton Woods sistem“ stupa na snagu: planiran je od 1944. i
imao je za cilj da spreči dalje depresije i ratove. Uključivao je institucije i
pravila koja su imala za cilj da spreče podizanje prepreka međunarodnoj
trgovini jer je nedostatak slobodne trgovine smatran jednim od osnovnih
uzroka dva svetska rata. 1947. dvadeset tri zemlje su potpisale Opšti ugovor
o tarifama i trgovini da racionalizuju trgovinu među državama. Konačno, 01.
januara 1995. formirana je Svetska trgovinska organizacija (World Trade
Organisation – WTO) čiji je primarni zadatak da posreduje u slobodnoj
trgovini.
2.2.
