PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I
PRAVOSUĐE U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD
Predmet:
MEĐUNARODNA ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA
Tema rada:
PRAVO NA MIR
Profesor: Studenti:
doc. dr Jelena Stojšić Dabetić Ivana Panić
146/13
Vanja Tatić 411/14
smer: opšte pravni
Novi Sad, mart,
2017.
Pravo na obrazovanje za ljudska prava može se izvesti iz člana 26
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, prema kome „Svako ima pravo na
vaspitanje i obrazovanje ... Vaspitanje i obrazovanje mora da bude usmereno ka
punom razvoju ljudske ličnosti i da jača poštovanje ljudskih prava i osnovnih
sloboda ...”. U Rezoluciji 49/184 Generalne skupštine UN od 23. decembra 1994.
godine, kojom se proglašava Decenija obrazovanja za ljudska prava UN, navodi
se sveobuhvatni proces učenja tokom čitavog života, a u Planu delovanja Decenije
obrazovanja za ljudska prava (1995–2004) detaljno se određuju i razrađuju
sadržaji i metode obrazovanja za ljudska prava.
4
1. LJUDSKA PRAVA I LJUDSKA BEZBEDNOST
Izrada Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima bila je podstaknuta
najstrašnijom povredom ljudskog dostojanstva, posebno iskustvom holokausta
tokom Drugog svetskog rata. Deklaracija je usredsređena na ljudsku ličnost. U
njenoj preambuli spominje se „sloboda od straha i nemaštine”. Isti pristup
svojstven je i pojmu ljudske bezbednosti.
Na Međunarodnoj radionici o ljudskoj bezbednosti i obrazovanju za ljudska
prava u Gracu u julu 2000. godine rečeno je da ljudska bezbednost ima za cilj
zaštitu ljudskih prava, i to sprečavanjem sukoba i rešavanjem dubokih uzroka
nesigurnosti i ranjivosti. Strategija ljudske bezbednosti teži vaspostavljanju
globalne političke kulture zasnovane na ljudskim pravima. U tom kontekstu,
obrazovanje za ljudska prava je strategija koja vodi ljudskoj bezbednosti, budući
da osnažuje ljude da rešenje svojih problema iznalaze na osnovama zajedničkog
globalnog vrednosnog sistema i pristupa zasnovanog na pravima i pravu, a ne na
moći. Ljudska bezbednost promoviše se u celokupnom društvu na decentralizovan
način, počevši od osnovnih potreba ljudi, kako žena tako i muškaraca, odnosno od
pitanja lične sigurnosti, siromaštva, diskriminacije, socijalne pravde i demokratije.
Sloboda od iskorišćavanja i korupcije nastupa onda kada ljudi prestanu da
prihvataju kršenje svojih prava. Institucije građanskog društva (poput organizacije
Transparency International) podupiru taj proces emancipacije zasnovan na
poznavanju ljudskih prava.
Mnogo toga povezuje ljudska prava i ljudsku bezbednost. „Bezbednost”, u
smislu lične bezbednosti (npr. zaštita od samovoljnog pritvaranja), socijalne
sigurnosti (npr. osiguravanje osnovnih potreba kao što je hrana) i međunarodne
bezbednosti (pravo na život u bezbednom međunarodnom poretku) istovetna je s
postojećim ljudskim pravima. „Politika bezbednosti mora biti znatno više povezana
sa strategijama širenja ljudskih prava, demokratije i razvoja. Ljudska prava,
humanitarno pravo i izbegličko pravo daju normativni okvir od koga polazi pristup
ljudska bezbednost.”
1
Kršenja ljudskih prava ukazuju na pretnje ljudskoj bezbednosti, pa se stoga
koriste kao pokazatelji u sklopu mehanizama ranog upozorenja za sprečavanje
sukoba. Ali, ljudska prava takođe imaju ulogu i u rešavanju sukoba, preobražaju
sukoba i izgradnji mira posle sukoba. Obrazovanje za ljudska prava, putem
prenošenja znanja, razvoja veština i oblikovanja stavova, predstavlja temelj
istinske kulture sprečavanja sukoba.
Osim što su bitno sredstvo sprečavanja sukoba, ljudska prava su takođe i
ključni pojam izgradnje vlasti i demokratije. Ona obezbeđuju temelje za rešavanje
društvenih i globalnih problema putem aktivnog učešća, povećane
transparentnosti i odgovornosti. „Izgradnju vlasti” čine dva komplementarna oblika
izgradnje kapaciteta: „izgradnja države” i „društveni razvoj”. Izgradnja države
pruža „demokratsku bezbednost” koja se najbolje pokazuje u naporima koji se
ulažu za rehabilitaciju i obnovu posle sukoba. „Društveni razvoj uključuje široko
1
Stojanović, M. D., Osnovna prava čoveka – Ljudska prava i slobode u ustavima evropskih država,
Niš: Pravni fakultet, 1989.
5
