Međunarodne aukcije

MEĐUNARODNE AUKCIJE

PROJEKTNI RAD IZ PREDMETA

MK310 MEĐUNARODNO POSLOVANJE

Nastavnik:
dr Radomir Šalić

Tamara Čurović

2421

Beograd, januar 2018. Godine

SADRŽAJ

ZANIMLJIVOSTI O AUKCIJAMA…..………………………………………………………3

POJAM I KARAKTERISTIKE MEĐUNARODNIH AUKCIJA……..............................4

NASTANAK I RAZVOJ AUKCIJA………………………………………………………….5

PREDMET PRODAJE NA AUKCIJAMA…………………………………………………..6

UČESNICI U AUKCIJAMA…………………………………………………………………..7

ORGANIZACIJA I POSLOVANJE AUKCIJA……………………………………………..8

AUKCIJSKA LISTA I NJENI ELEMENTI………………………………………………….9

SISTEMI NADMETANJA NA AUKCIJAMA………………………………………………10

VRSTE AUKCIJA…………………………………………………………………………….12

PREDNOSTI I NEDOSTACI ZA KUPCE I PRODAVCE……………………………...…13

NAJZNAČAJNIJE AUKCIJE ZA MEĐUNARODNU TRGOVINU....................……...14

NEKI OD NAJSKUPLJE PRODATIH PROIZVODA NA AUKCIJI……………………..15

AUKCIJSKE KUĆE LIDERI – SOTHEBY’S, CHRISTIE’S, DOROTHEUM….……….16

ZAKLJUČAK .....................................................................................................21

LITERATURA......................................................................................................22

POJAM I KARAKTERISTIKE MEĐUNARODNIH AUKCIJA

Aukcija (engl. auction, nem. auktion, franc. vente publique) je reč latinskog porekla i
dolazi od reči auctus što u prevodu znači povećanje. To je poseban oblik prodaje robe
po viđenju javnim nadmetanjem (licitacijom) većeg broja kupaca u svrhu postizanja što
povoljnije cene.

Međunarodne aukcije su organizovana i specijalizovana tržišta za aukcijsku prodaju
velikih količina određene robe koja se prodaje onom kupcu koji za robu ponudi najvišu
cenu. Osnova aukcijskog tržišta je javno nadmetanje potencijalnih kupaca koje se
obavlja na javnim i unapred određenim i poznatim mestima.

Obavlja se na javnim i unapred određenim poznatim mjestima, na njima se prodaje roba
koja nije ujednačenog kvaliteta, koja ima specifičnu vrednost i koja nije zamenjiva.
Predstavlja nezamenjiv mehanizam trgovanja kada cena predmeta nije fiksna ili lako
odrediva.

Aukcijama se postiže vremenska i prostorna koncentracija tražnje zbog čega bez obzira
na veliku ponudu ne dolazi do pada cena. Roba, koja je predmet prodaje, u vreme
održavanja aukcije mora se nalaziti na mestu prodaje ili u njegovoj blizini. Pošto je reč o
robi čiji kvalitet nije ujednačen ona mora biti u celosti, delimično ili putem uzoraka
pristupačna razgledanju od strane kupaca. Roba se prodaje bez ikakve naknadne
garancije kvaliteta, takva kakva je viđena i ugovorena kupcu koji ponudi najvišu cenu i
na taj način se aukcijom suprostavlja prodaji iz ruke u ruku što je svojstveno ostalim
oblicima trgovine.

Iz svega ovoga proizilazi da su osnovne karakteristike aukcijske prodaje:

1.institucionalizovana forma koncentracije ponude i tražnje

2.fizičko prisustvo robe na mestu prodaje

3.javno nadmetanje kupaca

NASTANAK I RAZVOJ AUKCIJA

Aukcije su jedna od najstarijih formi trgovine. Postoje preko 2000 godina i nastavljaju da
rastu u svojoj popularnosti svake godine. Istorija aukcija se proteže do 500. godine pre
naše ere i Herodotove zapise o njima. U periodu antičke Grčke na aukcijama su se
prodavale žene u svrhe braka. Aukcionari bi rangirali žene u skladu sa njihovim
mišljenjem o njihovoj lepoti koje bi određivalo redosled po kojem će žene biti
prodavane. Aukcije su bile jedini način da se proda čerka kao žena drugom čoveku.
Stari Rimljani su imali aukcije na kojima se nadmetalo sa nekretninama i dobrima.
Koplje zabijeno u zemlju bi označivalo da aukcija održava na datom mestu. One su
održavane u aukcijskim atrijumima. Jedna od najbizarnijih aukcija je održana 193.
godine pre naše ere kada je celo Rimsko carstvo stavljeno na aukciju od strane
Petrorijanske straže. Kinezi su koristili aukcije za prodaju poseda kako bi dobijeni novac
davali svojim religioznim vođama i hramovima. Oni su koristili slične korake u planiranju
i vođenju prodaje koji se koriste i danas.

Termin aukcija se pojavljajuje u oksfordskom engleskom rečniku 1595. godine ali ništa
više se nije znalo o aukcijama sve do kraja XVII veka. U to vreme aukcije su održavane
u kafanama i to za prodaju umetnina. One su održavane redovno i katalozi koji su
objavljivali podatke o određenoj robi bili su štampani. Sveća bi određivala dužinu
trajanja aukcije. Licitator sa najvećom ponudom u trenutku kada sveća izgori bi
pobeđivao na aukciji.

Najstarije aukcijska kuća na svetu koje posluju i danas osnovane su 1674. godine u
Stokholmu, a sleduju Londonski Sotheby’s 1744. and Christie’s 1766. godine,
Francuske aukcije 18-og veka održavane su u tavernama.

U 18.veku aukcije su migrirale u Ameriku, a metod engleskih aukcija došao je u
Ameriku zajedno sa engleskim emigrantima. Aukcija je bila potrebna kada se imovina
trebala prodati radi podmirenja duga ili neplaćanja poreza.Javna prodaja robova je
napravila od Amerike najveće tržište robova na zapadnom delu sveta. Javna aukcija
robova je započeta u Virdžiniji i brzo se proširila prema jugu. Posle Drugog svetskog
rata biznismeni počinju da uviđaju prednosti aukcijskog načina prodaje. Prodaja robe i
imovine je cvetala u posleratnom periodu.

Nove tehnologije su revolucionizovale aukcije u 90-im. Mobilni telefoni, kompjuteri,
internet, poboljšali su efikasnost aukcije i popularizovali ih do neslućenih razmera.

UČESNICI U AUKCIJAMA

Međunarodne aukcije posluju kao trgovinska društva na veliko, sa svojom upravom,
objektima i drugom opremom potrebnom za urednu, redovnu i kontrolisanu aukcijsku
prodaju. Učesnici međunarodnih aukcija su:



Prodavci



Aukcijski posrednici (prodajni, nabavni)



(Potencijalni) kupci.



Aukcionari ( licitatori)

Aukcionar, ili licitator je osoba, ili organizacija koja priprema, organizuje i sprovodi
aukcijsku prodaju robe za račun drugih (pravnih ili fizičkih) lica putem javnog
nadmetanja. Licitator je autonoman pri utvrđivanju uslova aukcije i dobija za svoj rad
naknadu u obliku procenta od vrednosti prodate robe.

Aukcijska prodaja i kupovina robe se obavlja preko aukcijskih posrednika. Aukcijski
posrednici su izvanredni stručnjaci za trgovinu određenom robom pa se često i izvan
aukcije koriste kao arbitri. Moguće je razlikovati dva tipa posrednika- prodajne i nabavne
posrednike. Prodajni posrednici zaposleni su na aukcijama, te preuzimaju robu kao
njeni odlični poznavaoci, određuju uslove njenog preuzimanja za prodaju, razvrstavaju
je u lotove određenog kvaliteta, vode prodaju na aukciji i određuju minimalne cene od
kojih počinje aukcijsko nadmetanje. Nabavni posrednici predstavljaju vrsne poznavaoce
robe kojom se trguje, ali i aukcijskih običaja, uslova rada, načina i tehnika trgovanja te
kupci preko njih kupuju na aukcijama a imaju i svoje stalno mesto na aukciji pa kupci ne
moraju plaćati poseban depozit aukcijskoj blagajni. Posrednici imaju sporazum sa
aukcijskim duštvom i on je garancija da će partija kupljena na aukciji od strane
posrednika biti preuzeta i u propisanom roku isplaćena. Oni zaključuju posao u svoje
ime, a za račun komitenta i na taj način se obezbeđuje anonimnost komitenta.