Tada je u celom svetu prihod po glavi stanovnika rastao brzo, ali ne dovoljno brzo da spreči
porast   broja   siromašnih.   Drugi   period   trajao   je   od   1950.   do   1980.   i   omogućio   bogatim
zemljama   da   se   čvrsto   povežu,   ali   su   zato   zemlje   u   razvoju   ostale   zavisne   po   osnovu
elementarnih   potreba.   Poslednja,   sadašnja   faza   globalizacije   počela   je   početkom   80-tih
godina prošlog veka. Procesi pre 1914. godine nisu u potpunosti globalizacija u današnjem
smislu reči, iz razloga što veći delovi sveta nisu učestvovali  u tom procesu, i stoga što su
troškovi transakcija, transporta i komunikacija bili još uvek visoki da bi se različita tržišta
integrisala.   Međunarodno   finansijsko   tržište   nije   bilo   razvijeno   ni   po   prometu,   niti   po
oblicima finansijskih instrumenata.

Za globalizaciju postoji veći broj definicija. Od mnogobrojnih izdvajamo sledeće:

1. u ekonomskom smislu: procesi koji doprinose smanjenju ili potpunom ukidanju

prepreka u međunarodnoj ekonomskoj razmeni i povećavanju ekonomskih integracija između
zemalja;

2. širenje granica koje omogućuje slobodno kretanje ljudi, roba, informacija, normi i

institucija, uz delovanje integrativnih snaga;

3. proširivanje i produbljivanje socijalnih odnosa i institucija kroz prostor i vreme, i

to: kada na svakodnevne aktivnosti pojačano utiču događaji „s druge strane globusa―; kada
delovanje i odluke lokalnih grupa ili zajednica imaju značajni globalni odjek;

4. kao ideja odnosi se na smanjivanje sveta, ali i na jačanje svesti o svetu kao celini;
5. proces privrednog, socijalnog, kulturnog, i političkog delovanja koje nadmašuje

granice nacionalnih država.

Pojam „globalizacija― često se poistovećuje sa pojmovima: „internacionalizacija―,

„liberalizacija―,   „univerzalizacija―,   „westernalizacija―,   i   sl.   Medjutim,   ovi   pojmovi
predstavljaju procese koji potstiču proces globalizacije, ali nemaju isto značenje. Svi procesi
odvijaju   se   među   državama   koje   su   političke   i   teritorijalne   jedinice,   dok   globalizacija
predstavlja   suprateritorijalne   odnose   bez   granica   i   udaljenosti.   Zbog   toga   se   globalna
ekonomija razlikuje od međunarodne ekonomije, globalna politika od međunarodne politike,
itd.

Ekonomski gledano, može se reći da su uzroci i potsticaji globalizacije: kapitalistiĉki

način proizvodnje, tehnološki napredak i međunarodna regulacija.

Čomski Noam, Šta to (u stvari) hoće Amerika, Beograd, 1994, str. 30.

Bžežinski Zbignjev, Velika šahovska tabla, CID, Podgorica, 1999, str. 7.

MEĐUNARODNE EKONOMSKE INSTITUCIJE

3. GRUPA SVETSKE BANKE

Ekonomske krize i ratovi u prvoj polovini XX veka umanjili su obim međunarodne

trgovine I kretanja kapitala, usporile i zaustavile ekonomski rast, a veliki broj zemalja je iz II
svetskog rata izašao sa potpuno ili delimično razorenim privredama. Zbog toga je postojala
potreba da se osnuje institucija koja će pomoći ekonomski razvoj i obnovu razorenih privreda
nakon II svetskog rata davanjem dugoročnih razvojnih kredita. Tako je na konferenciji u
Breton Vudsu 1944. godine, pored Međunarodnog monetarnog fonda, osnovana i
Međunarodna banka za obnovu i razvoj – IBRD. Ove dve institucije, obe pod okriljem
sistema Organizacije Ujedinjenih nacija, se nazivaju „bretonvudski blizanci“. Sedište obe
institucije je u Vašingtonu.

Pod okriljem IBRD, kasnije su osnovane još četiri institucije (afilijacije IBRD) koje

zajedno sa IBRD čine Grupu Svetske banke. Te četiri afilijacije su: Međunarodna finansijska
korporacija   (IFC),   Međunarodno   udruženje   za   razvoj   (IDA),   Multilateralna   agencija   za
garantovanje investicija (MIGA) i Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova
(ICSID).   IBRD   I   IDA   se   jednim   imenom   nazivaju   Svetskom   bankom.   IFC   promoviše
investiranje   privatnog   kapitala   u   zemljama   u   razvoju,   MIGA   obezbeđuje   garancije   od
nekomercijalnih,   pre   svega   političkih   rizika,   investitorima   koji   svoj   kapital   plasiraju   u
zemljama   u   razvoju,   dok   ICSID   rešava   eventualne   sporove   između   stranog   investitora   i
zemlje domaćina.