Скрипта - међународнe финансиjе
1.
ШТА СУ ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА И ШТА СУ ЊЕГОВИ ГЛАВНИ СЕГМЕНТИ?
Финансијско тржиште је тржиште на којем се финансијска средства преносе од оних који
имају вишак расположивих средстава онима који имају мањак средстава.
Финансијска тржишта се могу класификовати на више начина. Главна подјела је на: новчано
тржиште, тржиште капитала и девизно тржиште.
На новчаном тржишту се обављају трансакције краткорочним средствима са роком до
годину дана.
Тржиште капитала је тржиште на којем се тргује дугорочним средствима.
Девизно тржиште је дио финансијског тржишта на којем се сусреће понуда и тражња девиза.
Њиме се обезбеђује мобилност средстава и на њему се одређује девизни курс.
Према начину како се трговање одвија финансијска тржишта се могу подијелити на
примарна (на којима се уводе нове хартије од вриједности ) и секундарна (на којима се врши
даља продаја и куповина вриједносних папира ).
2.
ШТА ЈЕ ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ И КОЈИ СУ ГЛАВНИ УЧЕСНИЦИ НА ЊЕМУ?
Девизно тржиште је дио финансијског тржишта на којем се сусреће понуда и тражња
девиза. На девизном тржишту се обавља купопродаја једне врсте девиза за другу.
Трансакције куповине и продаје девиза се одвијају ван организованог девизног тржишта, у
непосредним контактима између банака, банака – предузећа и физичких лица и домаћих и
страних резидената.
Главни учесници на девизном тржишту су комерцијалне банке, предузећа која су укључена у
међународну трговину , небанкарске финансијске институције и централне банке.
Комерцијалне банке су средиште девизног тржишта. Велика већина девизних трансакција
укључује замјену депозита банака деноминираних у различитим валутама. Трговање
девизама између банака , међубанкарско трговање , чини већину активности на девизном
тржишту. Изузетно важну улогу у надгледању функционисања девизног тржишта и
предузимању адекватних мјера, ради заштите националне валуте, има централна банка.
3.
ШТА ЧИНИ ДЕВИЗНИ СИСТЕМ ЈЕДНЕ ЗЕМЉЕ?
Основу система економских односа са иностранством чине два међусобно зависна и чврсто
повезана дијела: спољнотрговински систем (режим увоза и извоза) и девизни систем.
Девизни систем чини скуп начела и на њима заснованих законских прописа, мјера и
иструмената којима се регулише начин пословања девизама (девизни курс, могућности и
услови стицања, држања и коришћења девиза, начин њихове замјене и сл). Да би девизни
систем могао успјешно да функционише и обавља функције које су му намијењене
неопходно је да се при његовој изградњи узму у обзир конкретни друштвено економски
услови у којима се дата привреда развија и промјене до којих долази- адекватан девизни
систем представља неопходан али недовољан услов за развој националне привреде и њено
уклапање у међународну подјелу рада.
4.
Шта је девизни курс а шта девизни паритет? Зашто су важни девизни курсеви?
Девизни курс је цијена једне валуте изражене у другој валути.
1
Oд девизног курса треба разликовати девизни паритет, који представља званично утврђену
вриједност националне валуте изражену у неком ширем прихваћеном именитељу (злату,
некој важнијој конвертибилној валути и сл ).
Девизни курсеви су важни због тога што утичу на релативни ниво цијена домаћих и страних
добара. Они омогућавају упоређивање цијена роба и услуга произведених у различитим
земљама. Промјене девизних курсева изражавају се као депресијација или апресијација.
Апресијација је пораст вриједности валуте на девизном тржишту. Депресијација је пад
вриједности валуте на девизном тржишту.
5.
КОЈИ НАЧИНИ ИСКАЗИВАЊА ВРИЈЕДОСТИ ДЕВИЗНИХ КУРСЕВА ПОСТОЈЕ? ОБЈАСНИ
НА ПРИМЈЕРУ.
Постоје два начина исказивања вриједности девизног курса : директни и индиректни.
Директно нотирање приказује девизни курс кроз цијену јединице сране валуте у домаћој.
Овај начин исказивања цијене девизног курса има широку примјену, у великом броју
земaља ( Европа, Јапан ). Примјер: 1 EUR=1,955830 КМ ; 1 USD=1,406185 КМ.. Код овог
начина исказивања девизног курса, раст курса значи депресијацију домаће валуте, а пад
апресијацију домаће валуте.
Индиректним нотирањем девизни курс се исказује кроз цијену јединице домаће валуте у
страној валути. Овај начин приказивања девизног курса се примјењује у Великој Британији и
САД . Примјер: 1 GBP= 1,14 EUR ; 1 USD= 0,71 EUR. Код овог начина исказивања девизног
курса, раст курса значи апресијацију домаће валуте, а пад депресијацију.
6.
ШТА ЈЕ АПРЕСИЈАЦИЈА А ШТА ДЕПРЕСИЈАЦИЈА ВАЛУТЕ? УКОЛИКО ВАЛУТА ЈЕДНЕ
ЗЕМЉЕ АПРЕСИРА ИЛИ ДЕПРЕСИРА КАКО СЕ ТО ОДРАЖАВА НА УВОЗ И ИЗВОЗ ДОБАРА И
УСЛУГА ТЕ ЗЕМЉЕ?
Апресијација је пораст вриједности валуте на девизном тржишту. Депресијација је пад
вриједности валуте на девизном тржишту. Кад једна валута депресира у односу на другу,
друга валута мора истовремено апресирати у односу на прву. Кад валута једне земље
апресира, њена вриједност у односу на другу валуту је порасла, потрошачи на страном
тржишту ће морати издвојити више новца за куповину производа из те земље, што ће
довести до смањења извоза раста увоза. Односно, кад валута једне земље депресира, њена
вриједност на страном тржишту се смањује, производи постају јефтинији и то подстиче
потрошњу, самим тим и раст извоза.
7.
ШТА СЕ ПОДРАЗУМИЈЕВА ПОД ЗАКОНОМ ЈЕДНЕ ЦИЈЕНЕ? ПРИМЈЕР.
Закон једне цијене каже да ако двије земље производе идентичан производ цијена тог
производа би требала бити иста широм свијета.
НПР: Претпоставимо да је цијена америчког челика 100 долара за тону а идентичног
јапаснког челика 10.000 јена за тону. Закон једне цијене сугерише да девизни курс између
долара и јена треба бити 100 јена за 1 долар тако да се једна тона америчког челика може
продати за 10.000 јена у Јапану односно 1 тона јапанског челика за 100 долара у Америци.
8.
Који фактори одређују висину девизног курса у дугом року?
2
Уколико једна земља постане продуктивнија, предузећа у тој земљи могу смањити цијене
домаћих производа, што ће допринијети повећању потражње и водити апресијацији домаће
валуте. Уколико међутим, продуктивност неке земље заостаје за продуктивношћу осталих
земаља, њезина добра постају релативно скупља, а валута тежи депресијацији.
12.
Објасните како преференције домаћих добара у односу на страна утичу на девизни
курс?
Преферирање домаћих производа у односу на страна води повећаној потражњи и
апресијацији домаће валуте.
Повећана потражња за извозом неке земље узрокује апресијацију њезине валуте у дугом
року, обрнуто, повећана потражња за увозом узрокује депресијацију валуте.
13.
Како гласи опште правило за разоткривање дугорочног утицаја неког фактора на
девизни курс?
Ако неки фактор повећава потражњу за домаћим добрима у односу на страна добра, домаћа
валута ће апресирати; ако пак неки фактор смањује потражњу за домаћим добрима у односу
на страна , домаћа валута ће депресирати.
14.
Објасните како очекивани поврат на домаће и иностране депозите утиче на девизни
курс. Примјер.
Ради једноставности узимамо да су домаћи депозити исказани у доларима а инострани у
еврима. Ако се очекује да ће поврат на доларске депозите бити већи у односу на евро
депозите тражња за доларским депозитима ће расти, а за евро депозитима ће се смањивати.
Сви ће жељети држати депозите у доларима а не у еврима односно доћи ће до повећане
продаје евро депозита и куповине доларских. То ће довести до апресијације долара и
депресијације евра све док се очекивани поврат на доласке и евро депозите не изједначе
односно док се не успостави равнотежа на девизном тржишту.
15.
Објасните утицај промјене иностране и домаће каматне стопе на девизни курс.
Пораст иностране каматне стопе узрокује депресијацију домаће валуте, зато што ( држећи
све остало константним ) води порасту очекиваног поврата на иностране депозите. У тој
ситуацији власници депозита ће жељети куповати иностране депозите, а продавати домаће,
што доводи до пада вриједности домаће валуте. Пад иностране каматне стопе узрокује
апресијацију домаће валуте. Раст домаће реалне каматне стопе повећава очекивани поврат
на домаће депозите и узрокује апресијацију домаће валуте, док пад домаће реалне каматне
стопе узрокује депресијацију домаће валуте. Међутим, да би смо анализирали утицаје
промјена каматне стопе на девизни курс, нужно је разликовати изворе тих промјена.
Номинална каматна стопа се састоји из реалне каматне стопе и инфлације. Значи, каматна
стопа се може промијенити из два разлога: због промјене реалне каматне стопе или због
промјене стопе очекиване инфлације. Учинак на девизни курс се битно разликује. Када
домаћа реална каматна стопа расте, домаћа валута тежи апресијацији. Када домаћа
каматна стопа расте због пораста очекиване инфлације, домаћа валута тежи депресијацији,
зато што очекивана домаћа инфлација доводи до смањења очекиване апресијације домаће
4
валуте и то већег од повећања домаће каматне стопе, а очекивани поврат на иностране
депозите ће порасти више од очекиваног поврата на домаће депозите.
16.
Како промјена понуде новца утиче на девизни курс?
Повећана понуда домаћег новца доводи до вишег нивоа цијена и падa вриједности валуте.
Већа домаћа понуда новца узрокује депресијацију домаће валуте. Пораст понуде реалног
новца узрокује пад домаће каматне стопе, што смањује очекивани поврат на домаће
депозите. Када понуда реалног новца расте, девизни курс више пада у кратком року него у
дугом року. Тај феномен се назива курсно премашивање.
17.
Врсте девизних курсева.
Двије
су
основне
подјеле
девизних
курсева:
-према начину њиховог утврђивања разликује се фиксни и промјењиви (флуктуирајући,
пливајући ) девизни курсеви; -према
томе да ли се истовремено примјењује више курсева или један може бити јединствен и
вишеструки (диференцијални) девизни курс.
Фиксни девизни курс је утврђен од стране монетарних власти.
Промјенљиви девизни курс се формира углавном под утицајем понуде и тражње на
девизном тржишту.
Такође имамо и јединствене и вишеструке девизне курсеве у зависности да ли један курс
важи за све врсте економских трансакција свијета (јединствени) или се примјењује више
девизних курсева (вижшеструки).
18.
Предности и недостаци фиксних девизних курсева?
Фиксни девизни курс је курс утврђен од стране монетарних власти . Позитивне
стране фиксног девизног курса су: дисциплина; предвидивост релативних међународних
цијена роба и услуга што позитивно доприноси развоју међународне трговине; олакшава
утврђивање рентабилности инвестиционих улагања; пружа поуздану основу за калкулације у
увозним и извозним пословима; спречава “рат валута”које су штетне за развој свјетске
привреде; смањује ризик у економским трансакцијама са иностранством; позитивно дјелује
на склапање дугорочних аранжмана са иностранством ; сужава простор за шпекулативне
трансакције. Недостаци чврстог девизног
курса су : економску политику подређује потреби одржавања датог курса; потребне су мјере
за усклађивање нивоа цијена у земљи са нивоом цијена у иностранству; одгађа неопходна
прилагођавања националне привреде промјенама у окружењу; не доприноси уравнотежењу
платног биланса; тражи строгу спољнотрговинску контролу; намеће потребу држања већих
девизних резерви; доводи по правилу до прецијењености националне валуте .
19.
Предности и недостаци флексибилног девизног курса?
Промјењиви девизни курс је курс који се углавном формира под утицајем понуде и тражње
девиза на девизном тржишту. Позитивне стране промјењивог девизног курса су сљедеће:
обезбеђује аутономност у вођењу монетарне политике; уклањају асиметрије Бретонвудског
монетарног система тј. обезбеђују исте услове за све земље у формирању девизног курса;
помаже одржавање унутрашње и спољне равнотеже у складу са промјенама агрегатне
тражње ( девизни курс као аутоматски стабилизатор); олакшава уравнотежење платног
5
распон флуктуирања девизног курса унутар уских маргина у односу на утврђени парите.
Паритет је могуће мијењати ради отклањања фундаменталних неравнотежа;
Покретни паритети укључују релативно честу промену и подешавања у форми мини
девалвација.
Таргет зоне или коридори омогућују централним властима интервенције уколико
флуктуације девизног курса достигну детерминисане горње или доње маргине флуктуације у
односу на дефинисани централни паритет.
- покретни коридор – допуштају се осцилације од најмање +/- 1%, при чему се паритети
периодично прилагођавају.
22.
Који се ефекти постижу повећањем дозвољеног распона флуктуирања девизног
курса у режиму фиксног девизног курса?
У највећем броју случајева, фиксни курсеви могу да варирају у оквиру уско дефинисаних
распона. Тј, монетарне власти најприје одреде вриједност девизног курса или паритета а
затим дефинишу дозвољен распон флуктуација испод и изнад паритета. Нпр.У
Бретонвудском систему девизни курсеви су смјели флуктуирати у 1% до испод и изнад
паритета. У златном стандарду девизни курс фунте и долара је могао флуктуирати изнад и
испод паритета за износ трошкова транспорта злата вриједног 1£.
Стварни девизни курс при режиму фиксних девизних курсева зтим се дефинише на основу
понуде и тражње унутар распона а искакање из распона у случају да валута није везана за
злато се спречава интервенцијама на девизном тржишту.
Предност малог распона флуктуација при режиму фиксних курсева је у томе што монетарне
власти не морају непрекидно да интервенишу на девизном тржишту да би одржали паритет
него интервенишу само кад се курс нађе изван дозвољеног распона флуктуација.
Уколико би земље повећале распон флуктуација и дозволиле да се курс формира под
утицајем тржишних фактора то би више смањивало потребе за интервенцијама на девизном
тржишту. Тачније, што се шире постави распон мања је потреба за интервенцијама на
девизном тржишту, односно нестаје потреба за интервенцијама. То би онда био режим
флексибилног девизног курса. Ако земља ипак преферира режим фиксног девизног курса то
ће значити да се дозвољава узак распон флуктуација .
23.
Шта се подразумијева под режимом прилагодљивих паритета?
Режим прилагодљивих паритета захтијева да се најприје дефинише паритет и дозвољени
распон флуктуација уз претпоставку да ће се паритет периодично мијењати односно да ће
валута девалвирати у циљу кориговања платнобилансног дефицита односно да ће
ревалвирати да би се кориговао суфицит.Бретонвудски систем је иницијално успостављен
као систем прилагодљивих паритетау оквиру кога је земљама било дозвољено да мијењају
паритет у тренуцима кад се суочавају са фундаменталном неравнотежом.
24.
Шта је то режим пузајућих паритета? Како овај режим може да превазиђе
недостатке режима прилагодљивих паритета?
Режим пузајући паритет или клизајучи је успостављен управо да би се избјегли недостаци
фиксних курсева у виду великих промјена и могућих пратећих дестабилизирајућих
7
