je postao poznat zbog Međunarodne monetarne konferencije koja je održana u ovom
gradu 22. jula 1944. kada su stvorene sledeće organizacije: Međunarodni monetarni fond
MMF i Međunarodna banka za obnovu i razvoj ili Svetska Banka. Ove organizacije su
stvorene s ciljem da se reguliše sistem međunarodnih plaćanja i da se uopšte regulišu
valutni i ekonomski odnosi u svetu. Obe organizacije regulišu međunarodna plaćanja i
finansiranja,   no   MMF   je   više   okrenut   davanju   kratkoročnih   kredita   za   finansiranje
neravnoteža   u   platnim   bilansima   zemalja   članica,   a   Svetska   Banka   na   odobravanje
dugoročnih kredita za finansiranje bazičnih razvojnih investicija. U radu konferencije u
Bretton Woodsu učestvovalo je 44 zemalja, a danas MMF broji 184 zemalja članica, dok
ih je nešto manje u Svetskoj Banci. O radu MMF i WBG odlučuju zemlje članice. Svaka
zemlja ima glasa koliko uloži novca pa tako najvažnije odluke donose 7 najbogatijih:
SAD,   Kanada,   Japan,   Velika   Britanija,   Francuska,   Nemačka   i   Italija.   No,   SAD   vrše
ubjedljivo   najveći   uticaj   u   kontroli   međunarodnih   plaćanja.   Ilustracije   radi,   američki
dolar je postupno zauzimao svojstvo rezervne valute u Bretton Woodsovom monetarnom
sistemu zamenivši tako zlatnodevizni standard. 1971. prestaje funkcionisati monetarni
sistem zasnovan u Bretton Woodsu, a razlozi za to su odliv kratkoročnog dolarskog
kapitala u inostranstvo te održavanje visoke stope inflacije u SAD. Stoga predsednik
SAD 1971. ukida konvertibilnost dolara u zlato i uvodi dodatni porez na sav uvoz u SAD.

Slika br. 1: 730 delegata u

Bretton Woods-u u hotelu Mount
Washington.

Slika br. 2: Delegati

iz S.S.S.R-a, Ujedinjenog
Kraljevstva i Jugoslavije

2. Međunarodni monetarni fond (MMF)

MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA)

, na međunarodnoj

monetarnoj konferenciji posvećenoj izgradnji finansijskih institucija koje će pomoći
ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. Istorija je
pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa razvojem međunarodnih ekonomskih odnosa,
pa je bilo potrebno „kreirati“ sistem koji će podržavati razvoj međunarodnih ekonomskih
tokova. MMF-u je pripala uloga regulisanja međunarodnih monetarnih odnosa, imajući u
vidu česte poremećaje monetarnog sistema između dva svetska rata koji su negativno
uticali na razvoj trgovine i ekonomski rast. To je specijalizovana agencija Ujedinjenih
nacija sa sedištem u Vašingtonu. Statut MMF-a formalno je usvojen 27.12.1945., kada ga
je prihvatila većina zemalja čiji su predstavnici prisustvovali konferenciji. Fond je počeo
sa radom 25. juna 1946. godine. Danas MMF ima 184 zemlje članice.

Slika br. 3: Međunarodni

monetarni fond, Vašington.

1.1. Ciljevi osnivanja MMF-a

Prema odredbama člana I statuta MMF-a ciljevi osnivanja Fonda su:



Razvijanje međunarodne monetarne saradnje;



Olakšavanje širenja i ravnomeran rast međunarodne trgovine;



Radi na stabilnosti kurseva



Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaćanja;



Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za uspostavljanje
ravnoteže u platnom bilansu pojedinih zemalja, kojima je to neophodno.

U navedenom članu utvrđeno je pravo Fonda da vrši nadzor nad međunarodnim

monetarnim sistemom, kamatnih stopa i bilansa plaćanja. Članice su dužne da Fondu
redovno dostavljaju podatke o ekonomskim pokazateljima privrede (stanja platnog
bilansa, izvoz i uvoz, devizne reserve, cene, budžet, investicije i dr.) Zemlje članice
posluju sa MMF preko ministarstva finansija ili preko centralne banke.

Bretton Woods, strana 3.