Заштита   природе   представља   мултидисциплинарни   приступ   решавању   све   бројнијих
проблема   у   природи,   као   што   су   на   пример   нестанак   биљних   и   животињских   врста,
уништавање   предела   а   тиме   и   станишта   за   поједине   врсте,   загађеност   воде,   ваздуха   и
земљишта.

Иако се често поистовећује с појмом екологија, заштита природе је појам који описује
активности које увелико премашују сферу деловања екологије.

Савремени начин живота, почев од 1776., када је Јамес Wатт усавршио парну машину,
битно мења живот човека и његов однос са околином. Човек се ставља у средиште свега.
Сматрало се како су сва природна, жива и нежива добра ту само да служе човеку, а
природна добра су уз то неисцрпна. Позната је тако Гротиусова доктрина по којој су
природна богатства мора неисцрпна, ма колико их ми изловљавали. Тај, стручно назван
хомоцентрични систем (човек у средини), владао је човечанством до 60-тих година 20.
века, када су се почеле примећивати штетне последице.

Хомоцентрични систем више није савремен, те све више развојна визија света наглашава
екоцентрични систем, чије је полазиште екосистем, укупност живих и неживих организама
на Земљи, који између себе размењују материју, енергију и информације.

Симулације   показују   како   више   није   могуће
наставити с експанзијом производње, потрошње
и отпада, а да се природа трајно не оштети, те
треба тражити не више само индустријски раст
науштрб природе, већ раст у складу с природом
и   њеним   могућностима.   У   крајњој   линији   -
осиромашивање   природе   значи   и   људско
осиромашивање, јер већину ствари које требамо
за живот узимамо из саме природе, тако да је и у
економском интересу човека очувати природне
ресурсе   -   како   би   остали   доступни   нама   и
генерацијама које долазе.

http://sr.wikipedia.org/sr

http://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1tita_prirode

Слика 1.

Заштићена подручја Балкана

1.1. УЗРОЦИ ПОТРЕБЕ ЗА ЗАШТИТОМ ПРИРОДЕ

Човек је својом делатношћу изменио изглед Земље и у знатној мери оштетио биосферу. На
огромним површинама планете потпуно су уништени природни екосистеми (шуме, степе,
мочваре) или су замењени вештачким (плантаже, фарме, насеља).

Оно мало природе, која још постоји као нетакнута, полако нестаје под притиском човека.
Најпре је угрозио шуме као најсложеније и најпродуктивније екосистеме. И данас се то
наставља у тропским шумама Амазона, западне Африке и југоисточне Азије. Читаво
Средоземље било је некада покривено тврдолисном, слаборастућом шумом, а сада је та
област, сечом шума, претворена у антропогену пустињу и камењар.

1.1.1.Еколошке катастрофе

Године 1989. нафтни танкер

Еxxон Валдез

насукао се на Аљасци. У Тихи океан је истекло

више од 35.000 тона нафте што је узроковало смрт тисућа морских птица

.Доња табела

представља попис најтежи излива нафте:

Табела 1.

Попис најтежих излива нафте

Танкер (место катастрофе)

Датум

Исцурило нафте у тонама