VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU
EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: MEĐUNARODNO PRIVREDNO PRAVO
MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE
Mentor: Student:
Prof. Dr. Ilija Galjak Vesna Tanasijević
403-025-11
Beograd, decembar, 2011.
S A D R Ž A J
Strana
U V O D
………………………………………………………………………………………..1
1. OSNIVANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE
.........................................2
1.1. Šta je Svetska trgovinska organizacija.................................................................................2
1.2. Principi Svetske trgovinske organizacije.............................................................................3
1.3. Funkcije Svetske trgovinske organizacije............................................................................6
1.4. Doprinosi Svetske trgovinske organizacije..........................................................................8
1.5. Kritika Svetskoj trgovinskoj organizaciji............................................................................9
1.6. Ciljevi Svetske trgovinske organizacije.............................................................................11
2. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA KAO MEĐUNARODNI
SUBJEKT
……………………………………………………………………………………12
2.1. Svetska trgovinska organizacija kao međunarodna organizacija.......................................12
2.2. Svetska trgovinska organizacija kao subjekt međunarodnog prava...................................13
2.3. Finansiranje Svetske trgovinske organizacije....................................................................15
2.4. Budućnost Svetske trgovinske organizacije.......................................................................16
Z A K LJ U Č A K
...................................................................................................................18
L I T E R A T U R
……………………………………………………..……………………19
U V O D
Izrazom „međunarodna organizacija" označavaju se dve vrste subjekata za koje važe
različita pravila u pogledu osnivanja, statusa i rada, tako da se teško može dati jedinstvena
definicija za oba modaliteta. Analiza pokazuje da se radi o upotrebi istog termina ‘’međunarodna
organizacija’’za dve vrste bitno različitih subjekata. Radi se o tzv. međunarodnim
(međudržavnim)
vladinim
organizacijama i međunarodnim
nevladinim
organizacijama.
Uobičajeno je da se, bar u našoj zemlji, međunarodne vladine organizacije jednostavno nazivaju
međunarodnim organizacijama, a da se za nevladine organizacije ističe atribut „nevladine". Isto
tako, vrlo često se ovo razlikovanje i ne vrši, tako da se i za vladine i nevladine međunarodne
organizacije jednostavno koristi izraz ‘’medunarodne organizacije’’. Međunarodne vladine
organizacije predstavljaju institucionalizovani oblik saradnje između država.
Radi se o pravnim licima čiji su osnivači države, a osnivački akt je redovno međunarodni
ugovor. Pojava međunarodnih organizacija vezana je za XIX vek . Navedena podela na
međunarodne vladine i nevladine organizacije učinjena je prema kriterijumu osnivača. Vladinim
organizacijama smatraju se sve organizacije čiji su osnivači države, a nevladine organizacije su
sve ostale, tj. organizacije čiji osnivači nisu države već drugi subjekti na geografski položaj jesu
globalne. Od globalnih vladinih organizacija svakako treba pomenuti Organizaciju Ujedinjenih
Među njima su bile: SAD, Evropska unija, Japan i Kanada.
Do jula 2008. godine, pravo članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je stekla
153 država, dok 30 država ima status kandidata
Razlozi za osnivanje Svetske trgovinske organizacije:
Velika ekonomska kriza 30-ih godina 20. veka
Protekcionistička trgovinska politika (visoke carine i necarinske barijere u
trgovini, diskriminacioni sporazumi između pojedinih država) – drastično smanjenje uvoza na
globalnom nivou
Drugi svetski rat – spoznaja da je ekonomski oporavak nemoguć bez otvoranja
tržišta i liberalizacije trgovine a porast obima međunarodne trgovine nemoguć bez stabilnih I
predvidljivih pravila trgovinske razmene (usaglašenih od strane velikog broja država). Svetska
trgovinska organizacija je međunarodna organizacija koja poseduje sve potrebne elemente da bi
se mogla tako klasifikovati:
države kao osnivače i tipične članice,
međunarodni ugovor kao osnivački akt,
stalne organe koji sprovode odredbe Statuta,
određenu oblast delovanja,
svojstvo pravnog lica i
subjekt je međunarodnog prava.
Oblast delovanja Svetske trgovinske organizacije je međunarodna organizacija
(nadnacionalnog i multinacionalnog karaktera) koja upravlja multilateralnim sporazumima u
oblasti: robne trgovine (GATT); trgovine uslugama (GATS) i trgovinskim aspektima prava
intelektualne svojine (TRIPs). Svetska trgovinska organizacija se ne bavi kontrolom privatnog
biznisa, Svetska trgovinska organizacija je regulator rada Vlada zemalja. Sedište Svetske
trgovinske organizacije je u Ženevi, Švajcarska. Budžet Svetske trgovinske organizacije u 2009.
godini iznosi oko 189 miliona Švajcarskih franaka. Broji oko 625 članova koji su zaposleni
unutar te organizacije.
Zašto je važno postati član Svetske
trgovinske organizacije?
Prvo, ako niste članica, može doći do diskriminacije vaše robe i usluga kada pokušate da
ih izvezete u zemlje članice. Međutim, ako ste članica, možete učestvovati u primeni jasno
definisanih pravila u cilju zaštite svojih trgovinskih prava i nadoknade štete prouzrokovane
nekorektnom trgovinskom praksom drugih zemalja. Drugo i još važnije, liberalizacija trgovine
primenom principa Svetske trgovinske organizacije dovodi do rasta konkurentnosti domaće
privrede, oskudni domaći resursi se efikasnije koriste, povećavaju se strana ulaganja i ubrzava
transfer tehnologije, što nedvosmisleno doprinosi dostizanju putanje održivog rasta.
Svetska trgovinska organizacija u ovom trenutku ima 153
2
članica, koje pokrivaju više od
95 procenata trgovine robom i uslugama u svetu. Broj članica, kao i aktivno nastojanje ostalih
zemalja da postanu članovi Svetske trgovinske organizacije, najbolje pokazuje koliko je važno
pripadati ovoj organizaciji.
1.2. Principi Svetske trgovinske organizacije.
Svetska trgovinska organizacija po pravilu se smatra telom koje se brine da se u zemljama
članicama smanjuje carinska zaštita i da se eliminišu necarinske barijere. To je, naravno, tačno,
ali to nije sve. Svetska trgovinska organizacija u stvari inisistira na sveobuhvatnoj liberalizaciji
trgovine, što je mnogo širi pojam. Tu se podrazumeva da zemlja članica u razmeni robe i usluga
treba da se pridržava čitavog jednog skupa principa
3
Ovi principi su:
Smanjenje stepena zaštite
Nediskriminacija (nacionalni tretman, status najpovlašćenije nacije)
Transparentnost
Jačanje konkurencije
Istovremno su i principi na kojima se zasniva privredni rast u otvorenoj
privredi.
Princip broj jedan
: smanjenje trgovinskih barijera, Liberalizacija trgovine najpre
podrazumeva smanjenje trgovinskih barijera. Ovaj proces se sastoji iz dva dela. Prvi deo
podrazumeva uklanjanje necarinskih barijera u trgovini (kvote, tj.količinska ograničenja uvoza,
bilo da se radi o obimu ili vrednosti uvoza), uvozne dažbine na pojedinačne isporuke, (kojima se
2
Internet sajt Svetske trgovinske organizacije, www.wto.org, stanje na dan 7. aprila
2005.
3
Internetsajt, http://www.ekfak.kg.ac.yu/novi studijski program za međunarodne odnose u WTO
