Univerzitet u Nišu
Fakultet zaštite na radu
Seminarski rad iz predmeta
Osnovi sistemi zaštite
Tema:
Medjunarodne organizacije i zaštita na radu
Mentor: Student:
dr Branislav Anđelković, red prof. Jovan Jovanović 16069
Sadržaj
1. Uvod…………………………………………………………………………………….3
2. Medjunarodne organizacije i zaštita na radu .....................................................................4
2.1 Stvaranje međunarodne organizacije rada……………………………………………..5
2.2 Svetska zdravstvena organizacija …………………………………………………….6
2.3 Organizacija za ishranu I poljoprivredu………………………………………………7
2.4
Međunarodna pomorska organizacija ………………………………………………...8
2.5 Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju…………………………………….....8
2.6 Međunarodna agencija za nuklearnu energiju………………………………………...8
2.7
Program ujedinjenih nacija za razvoj…………………………………………………8
3.Regionalne organizacije ………………………………………………………………...9
4.Nevladine organizacije………………………………………………………………10-12
5.Zaključak………………………………………………………………………………..13
6.Literatura………………………………………………………………………………..14
2. Međunarodne organizacije i zaštita na radu
У области заштите на раду значајан утицај имају и међународне организације, као што
су Међународна организација рада, Међународна организација социјалног осигурања,
Светска здравствена организација, Европско удружење заштите на раду и др.
Међународно регулисање заштие на раду, као идеја, појављује се још у прошлом веку
и везује се име социјал-утописте Roberta Ovena. Иницијативу Roberta Ovena, Avgusta
Blankija, да се донесу међународне одредбе у циљу побољшања положаја радника,
касније су прихватиле владе неких европских земаља (Швајцарска, Немачка и др.).
Одсуство државне интервенције у пружању заштите радницима од експлоатације
доводи још почетком 19 века до покушаја да се она обезбеди на међународној основи.
Ово је било неопходно, јер је признавање одређених права радницима од стране
послодавца у једној држави директно утицало на повећање цене коштања њихових
производа, тако да су они на међународном 168 тржишту били скупљи од робе
произведене у конкурентним државама у којима социјална права нису била призната.
Због те економске конкуренције, признавање права радницима у једној држави било је
могуће само ако се слична права признају и у другим државама, а то се могло постићи
само међународним законодавством. На овом пољу значајну улогу имало је
Међународно удружење за законску заштиту радника, основано 1900. године у Паризу.
И ако није имало званична обележја међународне организације, ово удружење је било
претеча буддуће Међународне организације рада. Његовом заслугом донете су и прве
међународне конвенције о забрани белог фосфора у индустрији шибица и о забрани
ноћног рада (1905. и 1906. године на конференцији у Берну). Међутим, као акција која
је непосредно претходила формирању Међународне организације рада сматра се
Међуанродна радничка конференција у Линдсу 1916. године на којој је постављен
захтев за оснивање једне међународне комисије која би радила на унапређењу
међународног радног законодавства и контролисала његову примену.
