2009.
М
М
Е
Е
Ђ
Ђ
У
У
Н
Н
А
А
Р
Р
О
О
Д
Д
Н
Н
Е
Е
П
П
О
О
С
С
Л
Л
О
О
В
В
Н
Н
Е
Е
Ф
Ф
И
И
Н
Н
А
А
Н
Н
С
С
И
И
Ј
Ј
Е
Е
Према
уџбенику
МЕЂУНАРОДНЕ
ПОСЛОВНЕ
ФИНАНСИЈЕ
Проф
.
др
Предраг
Капор
ФАКУЛТЕТ
ЗА
ПОСЛОВНЕ
СТУДИЈЕ
МЕГАТРЕНД
УНИВЕРЗИТЕТ
ПРИМЕЊЕНИХ
НАУКА
,
Београд
, 2009.
4
МЕЂУНАРОДНЕ
ПОСЛОВНЕ
ФИНАНСИЈЕ
1.
ШТА
СУ
ПОСЛОВНЕ
ФИНАНСИЈЕ
?
Пословне
финансије
су
наука
о
томе
како
треба
доносити
инвестиционе
и
финансијске
одлуке
(
у
предузећу
)
у
теорији
и
како
се
то
чини
у
пракси
.
2.
КОЈА
ЈЕ
УЛОГА
ПОСЛОВНИХ
ФИНАНСИЈА
?
Улога
пословних
финансија
(
финансијског
пословања
)
у
предузећу
је
да
обезбеди
нормално
,
неометано
одвијање
његове
пословне
активности
уз
:
што
мање
ангажовање
финансијских
средстава
,
минимизирање
трошкова
прибављања
туђих
срестава
и
максимирање
прихода
од
слободних
сопствених
средстава
.
3.
КАКАВ
ЈЕ
ОДНОС
ПОСЛОВНИХ
ФИНАНСИЈА
ПРЕМА
ФИНАНСИЈСКОМ
МЕНАЏМЕНТУ
И
РАЧУНОВОДСТВУ
?
Пословне
финансије
као
практична
и
научна
дисциплина
представљају
шири
појам
од
финансијског
менаџмента
,
иако
око
ове
дефиниције
постоје
извесна
неслагања
због
различитих
дефиниција
пословних
финансија
и
финансијског
менаџмента
.
Рачуноводство
се
односи
на
вођење
финансијских
евиденција
,
израду
периодичних
извештаја
,
годишњих
извештаја
и
анализа
,
достављање
информација
менаџерима
,
инвеститоима
и
јавности
.
Пословне
финансије
и
рачуноводство
имају
врло
блисак
однос
из
разлога
што
рачуноводствене
информације
помажу
менаџерима
доношење
финансијских
одлука
.
4.
КОЈА
ЈЕ
ВАЖНОСТ
РАЗМАТРАЊА
РИЗИКА
И
ПРИНОСА
У
ФИНАСИЈСКОМ
ОДЛУЧИВАЊУ
?
У
финансијском
одлучивању
одређивања
баланса
између
приноса
и
ризика
представља
битан
аспекат
.
Инвеститори
очекују
минималну
стопу
приноса
на
уложени
капитал
како
би
уопше
и
инвестирали
,
али
и
повећану
стопу
приноса
у
виду
премије
за
ризик
која
би
компезирала
преузети
ризик
те
инвестиције
.
За
менаџере
,
важност
разматрања
ризика
и
приноса
у
финансијскм
одлучивању
се
тиче
максимизирања
корисности
за
акционаре
кроз
дивиденде
и
повећање
цена
акција
,
тј
.
остваривања
што
већег
приноса
(
краткорочни
циљ
)
и
максимизација
вредности
предузећа
–
акција
(
дугорочни
циљ
).
5.
КОЈИ
СУ
ЦИЉЕВИ
ПОСЛОВНИХ
ФИНАНСИЈА
?
Циљеви
пословних
финансија
у
предузећу
су
:
1)
максимизација
профита
,
2)
максимизација
приноса
на
ангажовани
капитал
,
3)
опстанак
предузећа
,
4)
дугорочна
стабилност
предузећа
,
5)
раст
предузећа
,
6)
задовољавање
циљева
носилаца
материјалних
интереса
у
предузећу
,
7)
максимизација
вредности
предузећа
за
власнике
(
акционаре
).
6.
КАКАВ
КОНФЛИК
ИТЕРЕСА
ПОСТОЈИ
ИЗМЕЂУ
ВЛАСНИКА
ПРЕДУЗЕЋА
И
МЕНАЏЕРА
?
Одвајање
власништва
над
предузећем
од
управљања
предузећем
прозроковало
је
конфликт
интереса
између
власника
предузећа
и
менаџера
.
Како
поједина
предузећа
имају
на
хиљаде
акцонара
,
сви
они
не
могу
да
буду
активно
инволвирани
у
управљање
предузећем
,
стога
је
та
функција
предата
менаџерима
.
Природа
конфликта
је
следећа
,
акционари
желе
да
менаџери
повећају
вредност
фирме
,
док
менаџери
с
дуге
стране
некада
имају
и
личне
циљеве
где
испред
интереса
акционара
поставаљају
своје
личне
интересе
.
7.
ШТА
ЈЕ
ПРЕДУЗЕЋЕ
?
Предузеће
је
сложен
и
диманички
пословни
систем
чији
је
основни
циљ
и
задатак
обављање
одређених
послова
у
склопу
његове
индивидуалне
репродукције
,
као
и
дела
интегралене
друштвене
репродукције
.
Као
динамичан
пословни
систем
предузеће
кроз
свој
животни
век
пролази
кроз
различите
фазе
развоја
(
животног
циклуса
).
Из
финансијског
угла
посматрано
,
животни
циклус
почиње
фазом
увођења
(
карактерише
је
негативан
финансијски
резултат
).
Следећа
фаза
је
фаза
раста
где
предузеће
послује
рентабилно
.
Трећа
фаза
је
фаза
зрелости
коју
карактерише
успоравање
и
где
се
предузеће
од
екстерног
корисника
готовине
претвара
у
генератора
сопствене
готовине
коју
касније
(
ре
)
инвестира
.
Последња
фаза
је
фаза
опадања
у
којој
предузеће
бележи
граничну
рентабилност
и
где
не
постоји
слободна
готовина
за
(
ре
)
инвестирање
.
8.
КОЈИ
СУ
ИНСТИТУЦИОНАЛНИ
АСПЕКТА
ОРГАНИЗОВАЊА
ПРЕДУЗЕЋА
?
Уобичајена
класификација
предузећа
,
тј
.
трговачких
друштава
је
на
друштва
лица
и
друштва
капитала
.
У
друштва
лица
обично
се
убрајају
ортачко
друштво
и
командитно
друшто
,
а
у
друштва
капитала
6
2)
Повезано
предузеће
–
инкорпорирано
предузеће
у
земљи
домаћину
у
коме
инвеститор
поседује
укупно
најмање
10%,
али
мање
од
половине
акционарских
права
гласа
.
3)
Филијала
–
неинкорпорирано
предузеће
у
земљи
домаћину
које
је
у
потпуном
или
заједничком
власништву
инвеститора
.
16.
ШТА
СУ
МЕЂУНАРОДНЕ
ПОСЛОВНЕ
ФИНАНСИЈЕ
?
Међународне
пословне
финансије
обухватају
пословне
финансије
са
елементом
иностраности
,
код
којих
предузећа
прибављају
новчана
средства
из
иностранства
(
углавном
у
страној
валути
)
за
потребе
остваривања
својих
пословних
циљева
,
коришћење
тих
средстава
у
земљи
или
иностранству
,
као
и
пласман
новчаних
средстава
у
иностранство
ради
остваривања
предузетничких
или
чисто
финансијских
циљева
.
17.
ШТА
ЈЕ
ЦИЉ
МЕЂУНАРОДНИХ
ПОСЛОВНИХ
ФИНАНСИЈА
?
Циљ
међународних
пословних
финансија
с
аспекта
мултинационалног
предузећа
,
као
конгломерата
фирми
које
послују
у
различитим
економским
окружењима
,
јесте
да
одреди
одговарајући
баланс
између
три
финансијска
циља
:
1)
Максимизација
консолидованог
прихода
,
после
опрезивања
;
2)
Минимизација
ефективног
глобалног
пореског
терета
фирме
;
3)
Правилно
позиционирање
прихода
,
готовинског
тока
и
расположивих
средстава
фирме
.
Ови
циљеви
су
често
неконзистентни
па
је
менаџмент
дужан
да
донесе
одлуку
о
балансу
између
ових
циљева
у
будућности
.
18.
КОЈИ
СУ
ОСНОВНИ
ОБЛИЦИ
МЕЂУНАРОДНОГ
КРЕТАЊА
КАПИТАЛА
?
Под
међународним
кретањем
капитала
подразумевамо
трансфер
реалних
и
финансијских
средстава
између
субјеката
различитих
земаља
са
одложеним
контратрансфером
за
одређени
период
,
у
циљу
остваривања
одређених
економских
и
политичких
интереса
учесника
у
том
трансферу
.
Основни
облици
кретања
капитала
између
субјеката
различитих
земаља
су
међународно
кретање
приватног
капитала
и
мађународно
кретање
јавног
капитала
.
Приватни
капитал
(
појединци
,
приватне
компаније
,
комерцијалне
банке
)
креће
се
првенствено
у
облику
директних
инвестиција
,
портфолио
инвестиција
,
форми
кредита
и
депозита
.
Јавни
капитал
(
државни
буџети
,
централне
и
државне
банке
)
креће
се
првенствено
у
облику
билатералних
зајмова
и
кредита
,
портфолио
инвестиција
и
у
форми
бесповратне
помоћи
.
19.
КОЈИ
СУ
ОСНОВНИ
МОТИВИ
МЕЂУНАРОДНОГ
КРЕТАЊА
КАПИТАЛА
?
Мотиви
међународног
кретања
капитала
зависе
од
облика
у
коме
се
капитал
улаже
.
Опште
правило
је
да
се
приватни
капитал
креће
према
економским
мотивима
,
а
јавни
капитал
на
основу
ширих
друштвено
-
политичких
интереса
.
Остваривање
већег
профита
или
неког
другог
прихода
од
уложеног
капитала
је
основни
мотив
извоза
капитала
,
док
су
остали
мотиви
најчешће
посредни
и
у
функцији
овог
главног
мотива
.
Ови
други
мотиви
се
могу
груписати
у
неколико
категорија
.
Мотив
коришћења
богатијих
и
јефтинијих
ресурса
у
иностранству
(
сировине
,
радна
снага
).
Врло
чест
мотив
је
освајање
тржишта
.
Политички
утицај
може
бити
мотив
извоза
капитала
када
се
врши
пласман
капитала
из
јавних
извора
.
С
друге
стране
,
основни
мотив
код
увоза
капитала
,
са
становишта
државе
или
предузећа
корисника
,
је
обезбеђење
недостајућих
средстава
за
пословање
и
развој
,
реализацију
одређених
пројеката
и
програма
,
а
у
условима
када
за
то
нема
довљно
сопствених
средстава
.
20.
КОЈА
СУ
ОСНОВНА
ПРАВИЛА
ПОСЛОВНОГ
ФИНАНСИРАЊА
?
Финансијска
политика
предузећа
се
може
дефинисати
као
део
пословне
политике
која
садржи
скуп
одлука
и
мера
заснованих
на
одређеним
правилима
(
принципима
)
који
се
примењују
у
финансијским
трансакцијама
ради
остваривања
циљева
и
задатака
предузећа
.
Основна
подела
правила
финансирања
је
на
тзв
.
вертиклана
правила
финансирања
и
хоризонтална
правила
финансирања
.
Вертикална
правила
финансирања
третирају
однос
сопственог
према
туђем
капиталу
и
његовој
рочности
и
настоје
да
поставе
норму
за
структуру
капитала
тј
.
извора
финансирања
,
која
се
пре
свега
,
тиче
односа
сопственог
и
туђег
капитала
,
капитала
и
резерви
,
као
и
дугорочног
и
краткорочног
капитала
.
Хоризонтална
правила
финансирања
третирају
односе
делова
имовине
и
капитала
.
21.
ПОСТУПАК
ФИНАНСИЈСКОГ
ПЛАНИРАЊА
?
Финансијско
планирње
представља
инструмент
финансијске
политике
предузећа
,
при
чему
се
у
склопу
управљања
финансијама
предузећа
јављају
краткорочни
финансијски
планови
,
средњорочни
планови
и
дугорочни
финансијски
планови
.
Основни
финансијски
планови
представљају
финансијски
израз
годишњих
планова
производње
.
По
структури
они
садрже
:
вредност
укупне
планиране
производње
(
промета
,
услуга
),
планирани
бруто
производ
(
промет
),
вредност
укупног
прихода
,
вредност
материјалних
трошкова
,
добити
,
резерве
.
