1
UNIVERZITET EDUCONS
SREMSKA KAMENICA
SEMINARSKI RAD
PREDMET: MEĐUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI
TEMA: MEĐUNARODNA TRGOVINA
PROFESOR STUDENT
Novi Sad, Februar 2014.
SADRŽAJ
2
Uvod....................................................................................................................1
Pojam Međunarodne Trgovine............................................................................1
Teorije Međunarodne Trgovine...........................................................................3
Teorija apsolutnih prednosti................................................................................4
Teorija komparativnih prednosti.........................................................................6
Teorija recipročne tražnje...................................................................................7
Neoklasične teorije međunarodne trgovine…………………………………….8
Oportunitetni troškovi i teorija međunarodne trgovine………………………...9
Savremene teorije međunarodne trgovine.........................................................11
ZAKLJUČAK....................................................................................................14
LITERATURA...................................................................................................15
UVOD
4
Sa razvojem i ekspanzijom trgovačkih sila Zapadne Evrope, prvenstveno
Potrugala, Spanije, a kasnije i Engleske, Holadnije i Francuske, započinje era
trajnijeg interesovanja za pitanja međunarodne razmene od strane finansijera
(trgovinskih bankara) i državnih službenika. Od XVII veka naovamo,
međunarodna trgovina se proučava sa teorijskog aspekta da bi se dali odgovori na
dva ključna pitanja:
♦
Šta predstavlja osnovu spoljne trgovine i kakva se korist može od
takvih aktivnosti ostvariti, na koji se način koristi mogu ostvariti i kako se dobit od
spoljne trgovine deli između partnera u takvim oblicima međunarodnih
ekonomskih odnosa?
♦
Šta čini obrazac ili strukturu razmene između zemalja, tj. koji se
proizvodi izvoze, a koji uvoze kada se posmatraju pojedinačni učesnici u razmeni
preko granica?
Tokom ovog perioda, teorije međunarodne trgovine su se od prvobitnih
pojednostavljenih trgovinskih modela razvijale u svojoj kompleksnosti
uvođenjem različitih faktora i aspekata analize. U suštini, teorije međunarodne
trgovine treba da objasne spoljnotrgovinski impuls, tj. uzroke koji dovode do
trgovine preko granica i osnove na kojima se ostvaruje takva trgovina. Teorije
međunarodne trgovine delom spadaju u domen tzv. pozitivne ekonomije
(proučavanje ekonomskih kategorija kakve jesu bez donošenja vrednosnih sudova
o tome kakve bi trebalo da budu), kada se proučavaju učinci ove trgovine na porast
proizvodnje, potrošnje, nivoa cena, pokretljivost faktora, itd. Drugim delom
teorije međunarodne trgovine spadaju u domen ekonomije blagostanja
(mikroekonomske tehnike proučavanja ekonomske efikasnosti i rezultirajuće
raspodele dohotka), pošto se bave i proučavanjem stepena/mere u kojoj ova
trgovina utiče na nivo blagostanja zemlje/subjekata međunarodne trgovine.
TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Merkantilističke teorije
5
Merkantilizam je ekonomska doktrina koja je dominirala u ekonomskoj
politici zemalja Zapadne Evrope od XVI do XVIII veka. Osnovno načelo ove
politike bilo je da država mora da kontroliše spoljnu trgovinu, jer se smatralo da je
ova od ključne važnosti za obezbeđenje vojne sigurnosti i napretka zemlje.
Ovakvo shvatanje međunarodne trgovine i njene uloge u razvoju i stabilnosti
zemlje, veoma često je bilo osnova za sukobe, kako na Evropskom tlu, tako i u
kolonijalnim osvajanjima. Pisani tragovi o kreiranju i implementaciji sistematske
merkantilistiške politike datiraju iz doba engleske kraljice Elizabete I (1558-
1603), kada se smatralo da država treba sve da učini da ostvaruje pozitivan bilans
u trgovini sa svetom i spreči odliv novca (zlata i drugih plemenitih metala) preko
granica. To je period ubrzanog razvoja pomorske i trgovinske flote Engleske koja
će omogućiti ugrožavanje prevlasti Španije u međunarodnoj trgovini. Engleski
trgovac Thomas Mun (1571-1641) smatra se kreatorom merkantilističkog
sistema, a posthumno je objavljeno njegovo delo „Blago kroz spoljnu trgovinu“
(1664). Tokom XVI i XVII veka, brojni autori se bave merkantilističkim
teorijama i u Italiji (Giovanni Botero), Francuskoj (Jean-Baptiste Colbert) i
Spaniji.
Osnovni postulat merkantilista bio je da zemlja treba više da izvozi nego što uvozi
od drugih zemalja, te na taj način ostvaruje pozitivan saldo, sprečava odliv novca
u inostranstvo i stvara osnovu za razvoj i bogaćenje. Priliv zlata i srebra, koji se
ostvaruje pozitivnim bilansotn spoljne trgovine, znači rast bogastva, ali i moći
zemlje. Da bi se to postiglo, vlada treba da sprovodi niz mera koje stimulišu izvoz,
a destimulišu ili čak zabranjuju uvoz, naročito luksuznih proizvoda za finalnu
potrošnju.
Visoke carine se uspostavljaju radi poskupljenja uvoznih proizvoda, a samim tim i
smanjenja tražnje za takvim proizvodima na domaćem tržištu. Pored visokih
carinskih barijera kao „univerzalnog“ sredstva merkantilističke politike, ostali
instrumenti i mere uključivali su i: izgradnju mreže udaljenih kolonija,
zabranjivanje kolonijama da stupaju u trgovinske odnose sa trećim zemljama,
direktna državna kontrola nad pojedinim lukama (gde su prekomorski trgovci
morali da istovaruju teret i prvo ga ponude lokalnim trgovcima, pa tek onda da ga
ponovo utovare i nastave put, tzv. staple luke), zabrana izvoza zlata i srebra,
zabrana vršenja spoljne trgovine uz korišćenje stranih brodova, izvozne
subvencije, subvencije za domaću prerađivačku industriju, ograničavanje zarada
domaćih radnika, itd. Međutim, merkantilistička doktrina nije se ograničavala
samo na oblast međunarodne trgovine, već je nizom mera državne politike bila
usmerena na opšti privredni razvoj zemlje: ukupni resursi zemlje moraju da budu
stavljeni u funkciju poljoprivrede, rudarstva ili prerađivačke industrije; sve
sirovine raspoložive na domaćem tlu moraju da budu upotrebljene u domaćoj
proizvodnji, a ne namenjene izvozu, jer izvoz prerađenih proizvoda donosi veću
zaradu; potrebno je stimulisati rast populacije radnog uzrasta; kada je to
neophodno, uvoz je potrebno realizovati bez posrednika i to razmenom za domaće
