TURIZAM KAO OSNOVNA DETERMINANTA DOSADAŠNJEG RAZVOJA
HOTELIJERSTVA
Naučno-tehnološka revolucija, ekonomski napredak, profitabilnost, poboljšanje uslova
života kao i slobodno vreme, neminovno dovode do promena u načinu zadovoljenja potreba, ali
i do stvaranja nove lepeze interesovanja. Civilizacijska spirala prati svoju neprekidnu nit
progresa. U prvi plan izbijaju tercijarne delatnosti. Među njima poseban fenomen predstavlja
turizam.
Daleki put prešao je turizam od privilegije bogatih do masovne pojave i potreba današnjice.
Sve prošireniji zahtevi korisnika primoravaju davaoce turističkih usluga da koordiniršu
aktivnosti na svim nivoima radi zadovoljenja klijentele.
Različiti su oblici ispoljavanja potrebe za kretanjem - od klasičnih turističkih putovanja
godišnjeodmorskog tipa, vikend, ekskurzionih i sličnih putovanja, preko putovanja u čijoj su
osnovi poslovni razlozi, učešće na kongresima, manifestacijama, hodočašćima, lečenje,
rehabilitacija, poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, poseta raznim kulturno-zabavnim i
sportskim priredbama, edukacija, do putovanja kao stila života. Svi navedeni oblici putovanja
determinišu odgovarajuće vidove turizma. U osnovi praktičnog ispoljavanja različitih vidova
turizma upravo leži hotelijerstvo. Zbog toga se razvoj hotelijerstva ni ne može posmatrati
odvojeno od razvoja turizma. Specifičnosti razvoja hotelijerstva, međutim, kreću se u pravcu
iznalaženja novih prostorno-funkcionalnih, tehničko-tehnoloških i organizacionih formi pružanja
hotelijerskih usluga, kako bi se na što adekvatniji način odgovorilo zahtevima potrošača.
Poznato je da se turizam u novije vreme svrstava u vodeće svetske privredne delatnosti.
Podaci Svetske turističke organizacije (UNWTO - www.unwto.org/facts/eng/barometer.htm)
pokazuju da je turizam sektor koji se za poslednjih šest decenija izuzetno brzo razvijao, kao i da
je u mnogim zemljama postao jedan od ključnih faktora društveno-ekonomskog progresa. Značaj
za svetski izvoz ogleda se u činjenici da se turizam nalazi na četvrtoj poziciji, posle idustrije
nafte i naftnih derivata, hemijske i automobilske industrije. Za mnoge zemlje u razvoju, turizam
je glavni ekonomski i izvozni oslonac, ključna delatnost koja omogućava zapošljavanje
stanovništva.
Regionalna distribucija receptivnog turizma
U periodu između 1950. i 2012. godine obim međunarodnih turističkih dolazaka uvećao se sa
25 miliona na milijardu i 35 miliona. Proces omasovljenja međunarodnog turizma praćen je
teritorijalnom disperzijom. Nema sumnje da će se i u budućnosti nastaviti trend teritorijalne
disperzije, u skladu sa otkrivanjem novih turističkih destinacija i odgovarajućim investicionim
ulaganjima.
1
Tabela br. 1 – Regionalna struktura međunarodnog turizma (stanje 2012. godine)
Teritorija
Broj međunarodnih
dolazaka u mil.
Udeo u %
Prihod
od
međunarodnog turizma
u mrd. US$
Udeo u %
Svet
1.035
100
1.075
100
Evropa
534,2
51,6
457,8
42,6
Severna Evropa
64,9
6,3
72,4
6,7
Zapadna Evropa
166,6
16,1
157,0
14,6
Centralna i Istočna Evropa
111,6
10,8
57,0
5,3
Južna Evropa i Mediteran
191,1
18,5
171,4
15,9
Azija i Pacifik
233,6
22,6
323,9
30,1
Severoistočna Azija
122,8
11,9
166,8
15,5
Jugoistočna Azija
84,6
8,2
91,7
8,5
Okeanija
12,1
1,2
41,2
3,8
Južna Azija
14,1
1,4
24,2
2,2
Američki kontinenti
163,1
15,8
212,6
19,8
Severna Amerika
106,7
10,3
156,4
14,5
Karibi
20,9
2,0
24,5
2,3
Centralna Amerika
8,9
0,9
8,0
0,7
Južna Amerika
26,7
2,6
23,7
2,2
Afrika
52,4
5,1
33,6
3,1
Severna Afrika
18,5
1,8
9,4
0,9
Subsaharijalna Afrika
33,8
3,3
24,2
2,3
Bliski Istok
52,0
5,0
47,0
4,4
Izvor: World Tourism Organization (UNWTO) - Data as collected by UNWTO, 2013
2
Prognoza budućeg razvoja
Osnovu za što realniju prognozu budućeg razvoja, pored napred navedenih činjenica, čine i
podaci o motivima putovanja i korišćenju određenih oblika prevoza. U pogledu motiva
putovanja, još uvek ubedljivo preovlađuju klasični turistički motivi vezani za godišnje odmore,
rekreaciju i razonodu (51%). Na drugom mestu je grupacija veoma raznolikih motiva putovanja
kao što su posete rođacima i prijateljima, verski razlozi i hodočašća, putovanja vezana za
zdravlje i dr. Ova grupacija motiva zahvata značajno učešće od 27%. Na profesionalna i
poslovna putovanja otpada 15%, a na ostale, nesistematizovane motive 7%. U pogledu korišćene
vrste prevoza, dominira vazdušni saobraćaj sa 47%, zatim drumski sa 42%, dok su vodeni i
železnički saobraćaj zastupljeni sa 7, odnosno 4%.
Dugoročna prognoza razvoja međunarodnog turizma od strane UNWTO uvažava i moguće
nepredvidive događaje i okolnosti. U ovom slučaju se misli na globalnu ekonomsku i finansijsku
krizu koja se odražava na sve privredne delatnosti, pa i na turizam. Ipak, očekuje se prosečan
godišnji rast međunarodnog turističkog prometa od 4,1%. Prognozira se da će se broj
međunarodnih dolazaka brže od proseka uvećavati u regijama istočne Azije i Pacifika, južne
Azije, Bliskog Istoka i Afrike (po stopi iznad 5% godišnje). Prostorna koncentracija
međunarodnog turizma postepeno će se smanjivati, pre svega na nivou makroregiona. Tako se
predviđa da će se udeo Evrope kao vodeće svetske turističke destinacije smanjiti i biti na nivou
od oko 46%, dok će se udeo Istočne Azije i Pacifika uvećati i zahvatati oko jednu četvrtinu
ukupnog obima međunarodnih dolazaka u 2020. godini.
Imajući sve ovo u vidu, jasno je da će se turizam u budućnosti i dalje ispoljavati kao značajna
izvozna privredna delatnost. U uslovima insistiranja na održivosti opšteg privrednog i društvenog
razvoja, kao i na očuvanju i ekološkoj transformaciji čovekove okoline, turizam će sve više
dobijati na značaju.
Hotelijerstvo u kontekstu razvoja svetskog turizma
Hotelijerstvo koje je, uz saobraćaj, ključni materijalni činilac turizma, ima odgovornost da uz
uvažavanje navedenih relacija u međunarodnim razmerama stalno iznalazi načine da zadovolji
želje, zahteve i potrebe ovako impozantnog obima potrošača, u sadašnjosti, a posebno u
budućnosti.
Nova tržišta koja su se javila preraspodelom moći i radikalnim promenama na mapi sveta
promenila su područja interesovanja i smerove kretanja kapitala i ljudi. Bogati Zapad dobija
dostojnu konkurenciju pojedinih grupa sa Istoka. Kao što je već naglašeno, otvaranje Kine i
njeno aktivno participiranje u svim svetskim procesima menja karakter globalnih odnosa.
4
Ova planetarana “tektonska pomeranja” jasno se odražavaju na hotelsko poslovanje.
Hotelijerstvo je izraslo iz esnafske delatnosti u modernu industriju. Prateći razvoj drugih
privrednih grana, ono je pokazalo izvanrednu moć prilagođavanja i transformacije kroz vekove,
u različitim fazama razvoja ljudske zajednice.
Izdvajanje uslužne delatnosti i njena dominacija u odnosu na proizvodnu delatnost ima
svoje korene u SAD. Tu su se pojavili i prvi oblici jedne nove proizvodno - uslužne industrije
koja je u veoma kratkom vremenskom periodu preuzela dominaciju na svetskom tržištu.
Pojavljivanje SAD kao vodeće političke, vojne i ekonomske sile rezultiralo je, između ostalog, i
postavljanjem hotelske industrije kao jednog logističkog oblika dominacije na tržištima širom
sveta.
Različiti trendovi, faze privrednog razvoja, tehničko-tehnološke forme i međusobni usponi
i padovi ostalih industrija direktno su uticali na ekspanziju hotelske delatnosti. Ona se javila kao
“hibrid” jednog produkta i u sebi je često nosila sve povlastice koje je jedna supersila mogla da
joj pruži.
Osamdesetih godina dvadesetog veka proces globalne “liberalizacije” imao je trenutak u
kome je došlo do privatizacije državnih preduzeća. Privatni poslovi su deregulisani, a socijalna
davanja iz državnog budžeta smanjena. Same države i njihovi aparati uklanjali su barijere i
prepreke stranim investicijama, opštem ekonomskom rastu i efikasnosti privređivanja.
Ekonomska “klima” osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka podstakla je razvoj
transnacionalnih kompanija širom sveta. Nacionalne privrede više nisu zadovoljavale nikoga.
Svetska ekonomija je postala određujuća za sve oblike poslovanja. Otvaranje Istoka i
preujedinjenje Zapada ubrzali su nove trendove u svetskoj ekonomiji. Otvorena je nova etapa
globalnog korporativnog kapitalizma. Korporacije su nametnule svetskom tržištu nove oblike
spajanja (merdžeri) i pripajanja (akvizicije) najrazličitijih industrija. Usavršeni su i neki stari
(franšiza) i novi (ugovori o menadžmentu) oblici povezivanja u privređivanju. To je imalo za
posledicu globalne promene ponude i tražnje kao i napuštanje nekih tradicionalnih, viševekovnih
stereotipa. Kvalitet je predstavljen kao jedino merilo poslovnosti i uspešnosti poslovanja
(menadžmenta). Informatička revolucija, uz neprekidno usavršavanje hardvera i softvera, te
pojava Interneta, iznedrila je dosada neslućene oblike povezanosti na tržištu.
U početnim fazama korporativnog globalizma razvoj hotelijerstva bio je direktno povezan i
uslovljen sa razvojem drugih privrednih grana – turizma, saobraćaja i trgovine. Današnja
globalna hotelska industrija “uvezala” je različite privredne grane u jedan kompleksni sistem,
zarad stvaranja univerzalnog hotelskog proizvoda. Taj proces nije zavisio, i ni danas ne zavisi,
samo od hotelskih kompanija. Njega su pokretali i pospešivali mnogi faktori izvan hotelskog
“esnafa”. Među njima brojni teoretičari izdvajaju sledeće:
nagli razvoj saobraćaja - posebno aviosaobraćaja,
fenomen masovnog turizma,
slobodno vreme radno sposobnog stanovništva,
telekomunikacije i informatika i
strukturne promene u sferama ljudskih potreba i želja.
Kroz ove fenomene hotelijerstvo se povezalo sa većim brojem različitih delatnosti. Za neke
od njih hotelijerstvo predstavlja uslov, a za druge, posledicu njihovog razvoja. Dovoljno je za
primer uzeti „eksploziju” turističkih kretanja koja nije moguća bez adekvatnih smeštajnih
kapaciteta u okviru i van granica određene zemlje. Postojanje različitih objekata hotelijerstva na
određenom prostoru je uslov bez kojeg ne može da se podstiče masovni razvoj turizma.
Turistička i poslovna putovanja postaju potka i osnova modernog hotelijerstva.
5
NASTANAK I RAZVOJ MEĐUNARODNIH HOTELSKIH LANACA
Velike promene u razvoju turizma, posebno u prošlom stoleću uticale su presudno na
poslovanje osnovnih nosilaca hotelskog biznisa – hotela. Pojedinačno, hotelska preduzeća
prolaze kroz različite faze rasta i razvoja. Ona se, po pravilu, prilagođavaju promenama u
okruženju sopstvenog delovanja. Kao i u drugim industrijama nekada se dešavaju skokovite
transformacije u organizacionom, tehničkom i tehnološkom pogledu. Jedna od takvih skokovitih
promena jeste prerastanje nacionalnih hotelskih kompanija u međunarodni hotelski lanac. Uvek
joj prethodi razvojna etapa konsolidacije hotelijerstva na nacionalnim relacijama pojedinih
država ili regiona.
Postoji veoma veliki broj raznovrsnih faktora i činilaca koji prate ove transformacije. Svi
oni, manje ili više, doprinose novim i originalnim oblicima hotelskog poslovanja.
Faktori trtansformacije hotelijerstva
Autori koji izučavaju ove transformacije akcenat stavljaju na okruženje, baveći se
njegovom makro i mikro analizom. Po njima, okruženje hotelske industrije može da se posmatra
dvojako - kao spoljno i unutrašnje.
Spoljno okruženje podrazumeva pet aspekata koji su, više ili manje, prožeti i objašnjeni
samom globalizacijom hotelske industrije:
ekonomski,
politički,
tehnološki,
socio-kulturološki i
ekološki.
Faktori unutrašnjeg okruženja fokusiraju se prvenstveno na samu hotelsku industriju i
njenu strukturu. U najvažnije, ubrajaju se:
konkurencija,
potrošači,
dobavljači i
imitacija.
Za uspešno upravljanje hotelskim lancem u internom okruženju neophodne su promene u
samoj delatnosti. Ove promene se mogu klasifikovati u šest segmenata. To su :
promene radnog okruženja,
pojava profesionalnih menadžera,
razvoj modernih kontrolnih sistema,
primene tehničkog okruženja – posebno računovodstva i menadžmenta informacionih
sistema,
promene u metodama transporta i putnih modela i
pojava franšizing koncepta poslovanja.
U nekim zemljama okruženje je takvo da mu još nedostaje pokretačka sila i neophodni
resursi za funkcionisanje hotelskih lanaca. Ukratko, eksterno i interno okruženje često
predstavlja ograničavajući faktor koji sprečava rast hotelskih kompanija i njihovo prerastanje u
hotelske lance.
7
