Medjunarodni marketing
1.
ЗНАЧАЈ
МЕЂУНАРОДНОГ
–
ГЛОБАЛНОГ
МАРКЕТИНГА
О
значају
говоре
глобалне
везе
,
трговина
,
инвестиције
и
компаније
.
Светска
трговина
води
ка
мрежи
глобалних
веза
која
обухвата
све
нас
–
земље
,
институције
и
појединце
.
Глобалне
везе
су
први
пут
примећене
за
време
нафтног
шока
који
је
био
70
тих
година
а
који
је
уздрмао
цео
свет
.
Оне
се
све
више
појачавају
.
Например
суша
у
Бразилу
која
утиче
на
производњу
кафе
осећа
се
широм
света
.
Глобалне
везе
се
развијају
и
на
индивидуалном
нивоу
(
музика
,
тв
програми
које
емитује
С
NN.)
Глобалне
технолошке
иновације
у
маркетингу
имају
утицаје
на
пословне
активности
.
Производи
се
знатно
брже
производе
и
дистрибуирају
.
Пре
само
неког
времена
било
јенемогуће
замислити
да
се
делови
производе
у
једној
земљи
,
производ
склапа
у
другој
,
а
дистрибуира
у
осталим
.
Данас
су
овакве
глобалне
инвестиционе
стратегије
рутинска
ствар
.
Обим
глобалних
инвестиција
је
све
већи
.
САД
су
деценијама
биле
главни
светски
давалац
кредита
,
док
су
сада
светски
дужник
.
Промене
у
финансијским
токовима
имају
важне
последице
.
Тако
1/3
радника
у
америчкој
хемиској
индустрији
ради
за
страног
власника
;
бројне
пословне
зграде
у
САД
припадају
странцима
.
САД
је
највеће
национално
тржиште
на
свету
и
има
око
25%
укупног
св
.
потенцијала
. A
меричке
компаније
које
желе
да
остваре
ма
x
имални
трговински
потенцијал
морају
да
послују
глобално
.
Компанија
Кока
-
Кола
је
глобална
комп
.
и
она
90%
свог
дохотка
и
2/3
прихода
остварује
на
иностраним
тржиштима
.
За
јапанске
комп
. 85%
св
.
потенцијала
је
изван
J
апана
,
док
је
у
Европи
мало
драматичније
;
Немачка
,
која
има
највеће
појединачно
тржиште
–
чак
94%
св
.
потенцијала
има
ван
земље
.
Велики
део
капитала
развијене
земље
улажу
у
земље
у
развоју
,
јер
је
схваћена
важност
инвестиција
како
би
се
подстакли
ток
трговине
,
технологије
,
информација
,
инвестиција
и
финансија
.
2.
ПОДСТИЦАЈНЕ
И
ОГРАНИЧАВАЈУЋЕ
СНАГЕ
ГЛОБАЛНОГ
МАРКЕТИНГА
Киген
и
Грин
као
основне
подстицајне
снаге
издвајају
:
регионалне
економске
споразуме
,
потребе
и
жеље
потрошача
,
технолошка
унапређења
,
притисак
ради
смањења
трошкова
,
притисак
ради
побољшања
квалитета
,
технологије
у
области
комуникација
и
транспорта
,
глобални
економски
раст
и
могућност
за
остваривање
.
Бредли
сматра
да
су
основни
фактори
глобализација
и
унапређење
технологије
(
у
области
комуникација
и
информација
,
транспорта
и
производње
),
појава
нових
тржишта
(
земље
источне
Европе
,
Кина
и
афричке
земље
),
либерализација
међ
.
тржишта
и
интеграција
регионалних
тржишта
Ахер
као
основне
подстицаје
глобалних
стратегија
издваја
:
економију
обима
,
име
марке
,
приступ
јефтиним
ресурсима
,
приступ
националним
подстицајима
,
субвенције
,
избегавање
трговинских
баријера
и
приступ
стратегијски
важним
тржиштима
.
Као
главна
покретачка
снага
глобализације
тржишта
издваја
се
став
да
потребе
потрошача
постају
све
хомогеније
.
Технологија
је
универзални
фактор
који
превазилази
државне
и
културне
границе
..
2
3 .
ГЛОБАЛНЕ
ИНТЕГРАЦИЈЕ
Најважније
интеграције
на
глобалном
нивоу
су
:
СТО
,
ММФ
,
Светска
банка
и
Организација
за
економску
сарадњу
и
развој
.
СТО
је
формирана
на
бази
Маракешког
споразума
из
финалне
Уругвајске
рунде
.
Произишла
из
ГАТТА
’95.
седиште
је
у
Женеви
.
Функције
:
•
управљање
трговинским
споразумима
СТО
•
решавање
трговинских
спорова
•
надгледање
националних
трговинских
политика
•
обезбеђивање
техничке
помоћи
и
обуке
за
земље
у
развоју
ММФ
је
основан
’45.
Постоји
јер
чланице
сагледавају
вредност
одржавања
стабилности
система
куповине
и
продаје
својих
валута
,
тако
да
се
плаћање
иностраним
новцем
између
земаља
слободно
одвија
.
Циљ
ММФ
је
да
обезбеди
фиксне
девизне
курсеве
међу
земљама
.
Шире
посматрано
,
сврха
је
да
:
•
унапреди
међународну
монетарну
сарадњу
•
олакша
експанзију
и
уравнотежи
раст
међунароне
трговине
•
унапреди
стабилност
размене
•
омогући
привремену
расположивост
ресурса
члановима
који
се
суоче
са
тешкоћама
у
погледу
платног
биланса
Да
би
остварио
циљеве
ММФ
надгледа
како
би
оценио
економску
ситуацију
чланица
.
Светска
банка
је
основана
’44.
да
помогне
земљама
погођеним
ратнимразрањима
.
После
тог
успешно
обављеног
посла
преузела
је
улогу
пружања
помоћи
ради
светског
развоја
.
Седиште
је
у
Женеви
и
обезбеђује
око
30
млрд
$
годишње
земљама
клијентима
.
Кљућна
мисија
банке
је
да
савлада
сиромаштво
.
ОЕЦД
–
организација
за
ек
.
сарадњу
и
развој
,
обухвата
најразвијеније
земље
који
подржавају
принципе
тржишне
економије
,
плуралитичке
демократије
и
поштовања
људских
права
.
Кључни
циљеви
ОЕЦД
су
:
•
подстицање
креирања
политика
ради
остваривања
највишег
могућег
ек
.
раста
,
запослености
и
повећања
жив
.
стандарда
становништва
.
•
међусобна
сарадња
ради
обезбеђивања
ек
.
раста
,
смањења
сметњи
трговине
,
и
допринос
ек
.
развоју
земаља
у
свету
.
4
ИНТЕГРАЦИЈА
У
ЗАПАДНОЈ
ЕВРОПИ
Европска
Унија
Полазна
тачка
се
везује
за
Париски
уговор
из
’51.
Ово
је
означило
почетак
сарадње
који
је
водио
стварању
Европске
ек
.
заједнице
у
оквиру
Римског
споразума
’57.
Земље
оснивачи
:
Белгија
.
Француска
,
Зап
.
Немачка
,
Италија
,
Лу
x
енбург
и
Холандија
.
Заједница
се
проширила
приступањем
Данске
,
Ирске
и
Велике
Б
.,
Грчке
,
Португала
,
Шпаније
и
Аустрије
,
Финске
и
Шведске
.
Сада
,
од
прошле
године
броји
25
земаља
чланица
.
Циљ
ЕУ
је
стварање
јединственог
тржишта
и
валуте
која
може
да
парира
ам
.$
у
међународној
трговини
. (
Увођење
евра
’99.).
Да
би
приступила
ЕУ
свака
земља
мора
да
постигне
:
•
стабилност
путем
демократских
институција
,
поштовања
закона
и
људских
права
изаштите
мањина
•
постојање
тржишне
економије
и
способност
суочавања
са
конкурентним
притиском
из
ЕУ

4
7.
ПОЛИТИЧКО
ОКРУЖЕЊЕ
Глобалне
маркетинг
активности
се
спроводе
у
оквиру
п
олитичког
окружења
састављеног
од
владиних
институција
,
политичких
партија
и
организација
на
основу
којих
људи
и
владари
остварују
моћ
.
Нација
осим
културе
такође
има
и
политичку
културу
,
која
одражава
релативну
важност
владе
и
правног
система
.
Свака
компанија
која
послује
изван
своје
земље
требало
би
пажљиво
да
проучи
политичку
културу
циљне
земље
и
анализира
кључна
питања
која
се
односе
на
политичко
окружење
.
Суверенитет
државе
је
врховни
и
независни
политички
ауторитет
.
Владине
активности
у
овој
области
су
фаза
развоја
земље
и
политички
и
економски
систем
.
Већина
привреда
у
свету
комбинује
елементе
тржишних
и
нетржишних
система
.
Суверена
политичка
моћ
владе
у
доминантној
нетржишној
привреди
доста
утиче
на
економске
активности
у
земљи
.
Супротно
томе
,
у
капиталистичкој
,
тржишно
оријентисаној
демократији
–
моћ
је
више
ограничена
.
Економски
консултант
Сос
сматра
да
је
моћ
крајњи
ресурс
владе
и
да
она
може
бити
савладана
сталним
нападима
са
тржишта
.
Улоге
и
стабилност
влада
.
Владе
не
могу
да
обезбеде
раст
али
могу
да
обезбеде
институционални
оквир
да
подрже
тржишта
која
ће
омогућити
раст
.
За
брз
раст
и
развој
,
владе
не
смеју
да
буду
нестабилне
.
Низак
кредибилитет
државе
има
за
резултат
мање
инвестиције
и
раст
и
отежава
развој
.
Бредли
издваја
следеће
основне
улоге
владе
:
•
успостављање
правне
основе
у
друштву
•
одржавање
ефективне
и
стабилне
макроекономске
политике
•
инвестирање
у
основне
друштвене
услуге
•
заштиту
слабијих
чланова
друштва
•
заштиту
окружења
.
Промена
владе
је
основни
извор
политичког
ризика
и
радикалне
промене
проузрокујунајвеће
тешкоће
при
пословању
.
Политички
ризици
су
ризици
промене
у
политичком
окружењу
или
владиној
политици
који
би
могли
негативно
да
утичу
на
способност
компаније
у
погледу
ефективног
и
профитабилног
пословања
.
.
8.
РЕГУЛАТОРНО
ОКРУЖЕЊЕ
Оно
се
састоји
од
бројних
владиних
и
невладиних
агенција
које
доносе
законе
или
постављају
водиче
за
спровођење
пословања
.
Ове
агенције
посматрају
низ
маркетинг
питања
,
као
што
су
контрола
цена
,
вредност
увоза
и
извоза
,
регулисање
хране
и
лекова
,
услови
запошљавања
,
оглашавање
и
конкуренција
.
Корисно
је
затражити
помоћ
дипломатског
особља
циљне
земље
ради
подршке
напорима
за
постизање
повољних
резултата
.
Политичка
ограничења
се
користе
ради
контроле
трансфера
у
четири
различита
подручја
:
производи
и
услуге
,
новац
,
људи
и
технологија
.
Регулисање
трансфера
производа
и
услуга
Основни
механизми
који
ограничавају
међународни
трансфер
производа
и
услуга
су
:
5
•
увозне
царинске
обавезе
служе
пре
свега
као
средство
повећања
цене
увозних
производа
,
тако
да
домаћи
производи
имају
предност
у
погледу
цене
.
•
манипулисање
девизним
курсом
је
када
земља
одржава
вредност
своје
валуте
купујућу
мање
иностране
валуте
негошто
би
било
на
слободном
тржишту
.
•
квоте
–
квантитативна
контрола
.
Квота
најчешће
одређује
лимит
у
погледу
квантитативног
обима
производа
који
је
дозвољено
увести
у
одређеној
години
,
али
се
може
применити
и
на
монетарне
вредности
или
тржишно
учешће
.
Увозне
квоте
се
користе
да
:
заштите
домаће
произвођаче
,
повећајукуповну
моћ
извозника
и
избегну
претерану
зависност
од
било
ког
извора
.
Извозне
квоте
да
обезбеде
да
домаћи
произвођачи
имају
довољне
залихе
по
ниској
цени
,
спрече
исрпљивање
природних
ресурса
или
покушају
да
повећају
извозне
цене
ограничавањем
понуде
на
иностраним
тржиштима
•
законодавство
у
погледу
куповине
,
стандарда
и
лиценци
•
ограничења
у
погледу
услуга
Регулисање
трансфра
новца
На
њега
земље
утичу
:
путем
контроле
девизних
курсева
,
капитала
,
политке
везане
помоћи
,
надгледања
иностраних
активности
домаћих
банака
и
других
финансијских
институција
и
опорезивања
.
.
Регулисање
трансфера
људи
Пасоши
и
визе
су
основни
облици
овог
облика
међународног
кретања
.
Земље
које
желе
да
прошире
своју
туристичку
индустрију
дају
мањи
број
ограничења
на
привремене
посете
.
Регулисање
трансфера
технологије
Претходних
година
,
владе
земаља
у
развоју
,
подстичу
токове
технологије
као
главно
средство
остваривања
циљева
националног
развоја
.
У
индустријски
развијеним
земљама
постоји
мала
контрола
ових
трансфера
.
То
је
случај
када
и
међ
.
продаја
технологије
може
да
проузрокује
главне
социјалне
трошкове
у
виду
незапослености
и
надокнаде
средстава
производње
.
Оне
су
углавном
купци
а
не
продавци
технологије
.
Они
желе
да
обезбедеда
увозна
технологија
одговара
њиховим
потребама
,
што
значи
мањи
обим
и
радноинтензивну
технологију
.
Регулаторно
окружење
ЕУ
-
правне
димензије
Римским
споразумом
је
основана
Европска
заједница
(
Еуропеан
Цоммунит
y)
као
претходник
ЕУ
.
Веће
министра
служи
као
главно
управљачко
тело
,
где
свака
земљачланица
има
свог
представника
.
Европска
комисија
,
Европски
парламент
и
Европскисуд
правде
су
три
главне
институције
заједнице
.
Ново
регулативно
тело
–
Европсковеће
састоји
се
од
председника
земаља
чланица
и
председника
комисије
,
а
улога
му
једа
дефинише
опште
политичке
водиче
за
унију
и
обезбеди
смернице
у
погледу
питања
које
се
односи
на
интеграције
,
као
што
је
монетарна
унија
.
Европски
суд
правде
је
у
Лу
x
ембургу
.
Земље
које
не
уведу
директиве
до
одређеног
дана
могу
бити
кажњене
од
стране
овог
суда
.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti