VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA
''MIHAILO PALOV'' VRŠAC
SEMINARSKI RAD
Predmet: Istorija civilizacije
Tema: Međunarodni odnosi krajem 19. početkom 20. veka
Profesor: Student:
Mirča Maran Halupa Jasmina
Vršac, 2012
Sadržaj:
1. Uvod .................................................................................................................... 3
2. Evropa – Civilizacija u usponu ............................................................................. 4
3. Modernizacija ..................................................................................................... 6
4. Industrijalizacija .................................................................................................. 7
5. Kolonijalizacija ..................................................................................................... 8
6. Imperijalizam ...................................................................................................... 9
7. Zaključak ........................................................................................................... 12
8. Literatura .......................................................................................................... 13
2
Evropa – Civilizacija u usponu
Promene, revolucije i ratovi, stvaralaštvo u miru primenom naučnih saznanja i izuma,
otvorili su mogućnosti i podstakli spektar novih ideja. Odvijao se veliki preokret u odnosu na
minulo doba u svim sferama života.
Modernizacijski procesi su bili u zamahu. Od agrara, kretalo se ka industrijalizaciji.
Privreda je bila materijalna osnova političkih, društvenih, kulturnih promena. Zagarantovana je
privatna svojina i podstaknuto preduzetništvo.
Liberalni kapitalizam je
težio
slobodnom tržištu. Ideal vladavine bila je parlamentarna
demokratija.
Ciljevi idealne vlade bili su: sreća ljudi, demokratski ustav, sloboda i ljudska
prava,stvaranje institucija, modernih ustanova, sloboda štampe, najmoćnijeg medija.
Demokratija je najavljivana kao
jevanđeosko nadahnuće.
Tokvil je pisao o epohi demokratije.
Hajek je racionalizaciju političkog života orijentisao prema moralu, da bi se postiglo blagostanje.
Romantizam je idealizovao
narodnu kulturu,
a država je forsirala
nacionalnu
kulturu; nauka i
umetnost su rezurtirali takvim delima da je
evropska civilizacija označavana univerzalnom.
Od ,,Svete alijanse”, kojoj je kumovao ruski car Aleksandar, najveći problem tokom 19.
veka predstavljalo je “istočno pitanje”. Od većih sukoba, bili su Krimski rat (1854-1856) i ratovi u
vreme Velike istočne krize (1875-1878) na obodu Evrope i tradicionalno nemirnom.
Međunarodna trgovina ljudima je zakonom ukinuta 1815, ali je faktički norma
prihvaćena 1834. godine. Ideologija je preuzela vodeće mesto religije u novom svetu koji se
stvarao sekularizacijom masa. Bio je to početak ateizma, najavljivan u okviru procesa
emancipacije. Ideologije su došle kao ,,svetovna služba svakodnevnog života ljudi”, a skrenule
su stranputicom totalitarizma u 20. veku.
4
