1
Visoka Poslovna Škola Strukovnih Studija 26. Januar 2017.
Blace
SEMINARSKI RAD
Predmet: Praktična nastava
Tema: Međunarodni platni promet
Mentor: Student:
Mr Dobrica Radovanović Vesna Ilić 98/14f;
2
SADRŽAJ
1. UVOD........................................................................................................3
2. Oblici međunarodnih plaćanja................................................................4
3. Instrumenti međunarodnih plaćanja......................................................7
4. STANDBY
akreditivi i akreditivi sa odloženim
plaćanjem
.............................................................................................10
5. Dokumentarni akreditiv i izvoznik ......................................................11
6. Dokumentarne naplate- INKASO poslovi............................................12
7. Doznake...................................................................................................13
8. Ček...........................................................................................................13
9. Garancije.................................................................................................14
10. Platni promet sa inostranstvom..............................................................15
11. Korišćenje menice u međunarodnom platnom prometu.........................16
12.Sistem međunarodnog plaćanja– S.W.I.F.T........................................20
13.Platni promet u bankama – podsticaj razvoju elektronskog
bankarstva ...................................................................................................
............22
14. Zaključak................................................................................................24
15. Literatura...............................................................................................25
4
2. Oblici međunarodnih plaćanja
Sistem plaćanja u razmeni sa inostranstvom
Međunarodna plaćanja javljaju se kao prateči međunarodni ekonomski odnos prema
međunarodnoj trgovini I međunarodnom kretanju kapitala kao osnovnim odnosima. Svrha
međunarodnih plaćanja je upravo realizacija međunarodnih trgovinskih i automnih
finansiskih transakcija.
Oblici međunarodnih plaćanja
Problem međunarodnih plaćanja star je koliko i međunarodnih raszmena. U novije
doba on se sveo na izbor između multilateralizma i bilateralizma. Drugi uvek ostaje kao
njegova moguća zamena ili dopuna.
Multilateralizam
Multilateralizam u međunarodnim plaćanjima sinonima je za konvertabilni način
plaćanja. Način potiče od tuda što se saldo u razmeni sa jednom zemljom može koristiti
moltilateralno, tj.može se koristiti za plaćanja u razmeni sa svim zemljama. To j osnovna
prednost multilateralizma. Druga prednost je što zemlja koja raspolaže konvertibilnim
sredstvima može da prilagođava uvoz domaćoj tražnji. Nije vezana robnim listama, jer ne
mora da ima uravnoteženu razmenu sa svi zemljama istovremeno. Suficitom u razmeni sa
jednom zemljom može da pokrije deficit u razmeni sa svakom drugom zemljom. Treče može
da izlaže domaćuprivredu konkurenciji spolja, pa je prinuđuje da stalno povišava stepen
sopstvene konkurentnosti na svetskom tržištu. Jedini ograničenje multilateralizma je oskudica
u konvertabilnim sredstvima plaćanja.
Bilateralizam
Bilateralizam obuhvata način neplaćanja u kojima se saldo u razmeni između dveju
zemalja može koristiti samo bilateralno tj.u razmeni između dve zemlje Između kojih je
nastao. Suficit ostvaren u razmeni između dve zemlje ne može se koristiti za pokrivanje salda
u razmeni ni sa jednom trećom zemljom. Stoga bilateralizam predstavlja uravnoteženost
5
razmene sa svakom zemljom sa kojom se on koristi. Ta uravnoteženost znači štednju deviza,
jer se razmena odvija bez posedovanja gbilo koje valute, sem kao obračunskog sredstva.
Glavni oblici bilateralizma su kliring i trampa. Kliring može biti bilateralni i multilateralni.
Bilateralni kliring može biti zvanični i privatni. Multilateralni kliring ima oblik platne unije.
Zvanični bilateralni kliring
On se ugovara međudržavnim platnim sporazumima, te se zato naziva zvanični. Platnim
sporazumima se uređuju, pre svega, sledeća pitanja: obračunska valuta, visina manipulativnih
kredita ( swing credit ) , način izravnavanja salda, rok važenja sporazuma. U klirinškom
načinu plaćanja to je bitno jer kliring znači prebijanje ( clearing ) potrživanja i dugovanja.
Saldo se izravnava na kraju godine. Izravnavanje se vrči na jedan od sledećih načina:
dodatnim isporukama robe i usluga ili konvertabilnim valutama. Zemlje između kojih se vrči
klirinško plaćanje mogu poslovti sa trećim zemljama uz konvertabilna plaćanja.
Ima mnogo prigovora klirinškom načinu plaćanja. Glavni su :
On izoliuje privredu zemlje koja ga primenjuje od kretanja u svetskoj privredi.zemlje
koje koriste ovaj način plaćanja nisu prinuđene da prate kretanje proizvodnosti i
rentabilnosti na svetskom tržištu.Zbog toga nivo cena u ovim zemljama ne prati nivo
cena na svetskom tržištu.
Valute zemalja koje primenjuju klirinški način plaćanja obično su precenjene.Zato im
izvoz postaje manje konkurentan.
Ali, klirinški način plaćanja ima dobrih strana zbog kojih je široko korišćen u međunarodnoj
trgovini.Neke od njih su:
Kliring omogućava odvijanje trgovine između zemalja koje oskudevaju konvertebilnim
sredstvima plaćanja. Budući da je ‘državni posao’ , klirinški način plaćanja pruža više
izvesnosti u vremenima poremećaja u konjukturi svetske privrede. Kako MMF zabranjuje
klirinški način plaćanja zemljama koje oskudevaju u konvertabilnim sredstvima plaćanja
preostaje da se oslanjaju na druge oblige nekonvertabilnih plaćanja.
7
da suficit u razmeni sa jednom članisom koristi za poravnavanje salda sa svakom drugom
članicom unije. Ovaj oblik plaćanja pokazao se vrlo uspešnim u Zapadnoj Evropi posle
Drugog svetskog rata u vidu Evropske unije. Glavni elementi evropske platne unije:
Obaveznost opšte multilateralne kompenzacije među članicama unije
Automacko odobravanje kredita za poravnavanje salda,koje su članice davale jedna drugoj
Kordinacija: deficitne i suficitne zemlje su obavezivane da izravnavaju svoja salda.
Trampa
Trampa odnosno kontra trgovina se primenjuje tamo gde bez nje ne bi bilo razmene. Ona je
važan činilac međunarodne razmene,uprkos optužbama da je skupa,neefikasna i razorna
anomalija u svetskoj trgovini.
Kontratrgovini pribegavaju sve zemlje. Oko trećine ukupne vrednosti svetske trgovine se
odvija putem trampe. Glavni razlozi uspona trampe su:oskudica u konvertibilnim sredstvima,
zaobilaženje protekcionizma, osvajanje novih tržišta. Ali, trampa nigde nije kandidat za
glavni način plaćanja. Trampa je lošije rešenje od svih vrsta kliringaybog niza ograničenja
kao što su:
Svi oblici trampe spadaju u vezanu trgovinu. Zato je kupovina uz trampu redovno
skuplja nego uz posredovanje novca.
Trampa se ne uređuje međunarodnim ugovorom, pa se poslovi ne zaključuju
ad
hoc.
Zato učesnicima privređivanja ne obezbeđuje minimum izvesnosti.
Najzad, u svim oblicima trampe, sem proste( barter ), plaćanje plaćanje se
delimično vrši u konvertibilnoj valuti za zadužene zemlje,to je nepovoljno.
3. Instrumenti međunarodnih plaćanja
U međunarodnom platnom prometu mogo se koristiti gotovinska i bezgotovinska sredstva
plaćanja.
Gotovinska sredstva plaćanja
U gotovinska sredstva plaćanja spadaju:efektivna valuta, devize i plemeniti metali monetarne
prirode.
