УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА“ БЕОГРАД

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

СМЕР: БЕЗБЕДНОСТ

ПРЕДМЕТ: МЕЂУНАРОДНО ЈАВНО ПРАВО

СЕМИНАРСКИ РАД

МЕЂУНАРОДНИ СУД ПРАВДЕ

ПРОФЕСОР:

СТУДЕНТ:

проф. др Никола Ђукановић

Индекс: I0063-18

Београд, мај 2020/2021.

Садржај

1. Увод.......................................................................................................................3
2. Међународно судство данас................................................................................4

Оснивање међународног суда правде, структура судије

........................................8

Надлежност међународног суда праде................................................................9

4.1.

Страначка способност...................................................................................10

4.2.

Приступ суду.................................................................................................10

4.3.Заснивање надлежности.................................................................................................11
4.4.Облици надлежности......................................................................................................13

Поступак пред међународним судом правде...................................................15

Закључак..............................................................................................................16

Литература..........................................................................................................17

2. МЕЂУНАРОДНО СУДСТВО ДАНАС

У међународној заједници нема централизованог судског система, те се државе могу подврћи

надлежности међународног суда само ако на то изричито пристану. У начелу међународно судство и данас
је факултативно, дошло је до крупних промена. Међународних судова је све више и они имају све јачу
улогу.

Почетком 20 века основан је Стални арбитражни суд, Централноамерички суд, а између два

Светска рата Стални суд међународне правде, а после другог светског рата Међународни суд правде,
војни кривични судови у Нинбергу и Токију и већи број регионалних судова.

Велика је бројност и шароликост међународних судова, па да би их боље разумели указаћемо на

занимљиве поделе међународних судова.

Универзални и регионални судови

, које у свом чланку Међународно судство данас описује

проф.др.Борис Кривокапић. Он универзалне судове описује као светске или глобалне који су отворени
свим државама, а надлежни су за предмете из читавог света. Регионални судови су на одређени начин
ограничени на односе у оквиру ужег подручја или регија света. Примери универзалних судова су:
Међународни суд правде, Стални арбитражни суд, Међународни суд за право мора, Међународни
кривични суд,...

У регионалне судове спадају: Европски суд за људска права, Суд правде европских заједница,

Међуамерички суд за људска права, Карипски суд правде,...

Хашком конвенцијом о мирном решавању међународних спорова 1899.године, основан је Стални

арбитражни суд, као најстарији универзални суд. А први регионални суд био је Централноамерички суд
правде, њега је 20.12.1907.године основало 5 држава Средње Америке са седиштем у Костарики.
Функционисао је само 10 година и донео 10 одлука.

Судови за решавање спорова и казнен

–

кривични судови

: грубо се могу поделити на грађанске и

кривичне, слична подела може се извести и на међународном плану.

Судови за решавање спорова, огромна већина међународних судова спада у ову групу: разноврсне

међународне арбитраже, разни међународни судови правде, међународни судови за људска права,
административни судови међународних организација,...заједничка карактеристика им је да се ради о
међународним телима,која расправљају одговарајући међудржавни или међународни спор. Ови судови
често врше и друге функције, као што су давање саветодавних мишљења,тумачења међународних уговора
и других докумената.

Међународно кривични судови служе утврђивању индивидуалне кривичне одговорности и на тој

основи, кажњавању учинилаца најтежих кривичних дела. Први међународни кривични суд основан је
1474.године то је био “

Ad Hoc”

кривични форум састављен од 28 кривичних судова из разних градова

Б. Кривокапић, (2006.) Тематски зборник радова Српско право и међународне судске институције,Међународно

судство данас,Београд, Страна 18.

Б. Кривокапић,( 2006.) Тематски зборник радова Српско право и међународне судске институције,Међународно

судство данас,Београд Страна 15.

државица Алзаса, Немачке и Швајцарске, ради суђења за оно што се данас назива злочином против
човечности. У 20.веку формирана су два међународна војна суда који су на процесима у  Нинбергу и
Токију, судили главним ратним злочинцима Немачке и Јапана. УН је формирао два ad hoc међународна
кривична трибунала за служење лицима одговорним за тешке повреде међународног хуманитарног права
почињене у судовима у бившој Југославији и Руанди. Сви  наприед поменути међународни кривични
судови   су   судови   ad   hoc,   дакле   само   за   дати   случај.  Највећи   успех   у   овој   материји   постигнут   је
потписивањем 1998.године тзв.римског статута, којим је основан Стални међународни кривични суд. Суд
је   почео   са  радом   марта   2003.године,   а  прво  суђење   је   почело   26.01.2009.године.   Надлежност   суда
признало је 108 држава. Сматра се да ће у наредном периоду и остале државе приступити, а што се тиче
међународног   кривичног   судства   у   првом  степену   национални   судови,   држава   би   пресуђивала   у
међународним кривичним, кривичне судове, а у крајњој инстанци Међународни кривични суд.

Судови опште надлежности и специјализовани судови

-Служе решавању широког спектра

спорова из разних друштвених односа или су то судови који су специјализовани за одређене врсте
спорова.

Судови опште надлежности. Тако би се условно могли назвати разни међународни судови правде.

Они се по правилу оснивају вишестраним међународним уговором

Ови судови махом имају општу

надлежност   јер   могу   да   расправљају   све   или   врло   раличите   спорове.У   судове   опште   надлежности
сврставамо све друге међународне судове који су надлежни за решавање свих спорова које пред  њих
изнесу и други овлашћени субјекти међународног права. Први стални међународни суд општег значаја
био је

Стални суд међународне правде

. Основан је 1921.године на основу члана 14.Пакта Друштва

народа са седиштем у Хагу. Иако независан био је тесно повезан са системом Друштва народа што се
видело по томе што су судије бирали Савет и Скупштина Друштва народа.

Овај суд је допринео светском

миру путем решавања конкретних спорова и давања саветодавних мишљења, тако је послужио као узор за
моделирање Међународног суда правде.

Међународни суд правде

је главни судски орган Уједињених нација.Формиран је после Другог

светског рата као настављач Сталног суда међународне правде. Има Статут који је саставни део Повеље
Уједињених нација. Седиште је у Хагу. Његова надлежност је факултативна.У мају 2009.године, 65
држава прихватило је факултативну клаузулу о његовој надлежности

Регионални судови правде

. Међу најважније спадају: Европски суд правде, Суд правде

Бенелукса,   Централноамерички   суд   правде,   Карибски   суд   правде,   Суд   правде   Андске   заједнице   и
Источноафрички суд правде, а у будућности очекујемо појаву нових судова у Африци и  Америци.
Европски суд правде не решава само спорове између држава чланица Европске уније. Његова надлежност
је знатно шире постављена и осим решавања спорова и давања саветодавних мишљења обухвата нарочито
контролу законитости аката које доносе органи Европске уније и судски надзор над радом органа уније
односно над спровођењем права Европске уније и  његовом једнообразном применом.  Због тога право
појављивања   пред   судом   немају   само  државе   чланице   већ   и   главни   органи   Уније   и   у   одређеним
ситуацијама , правна па чак и физичка лица.

В. Г.Поповић, Р. Д.Вукадиновић (2007.) Међународно пословно право, Бања Лука-Крагујевац Страна 229

Б. Кривокапић ( 2006.) Тематски зборник радова Српско право и међународне судске институције,Међународно

судство данас,Београд Страна 24.