ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
МЕЂУНАРОДНИ СУД ПРАВДЕ
Ментор Име и презиме студента, бр. индекса
април, 2018
4
1. МЕЂУНАРОДНИ СУД ПРАВДЕ
(ОСНОВНЕ НАПОМЕНЕ)
Основне напомене у вези са Међународним судом правде послужиће као
увертира за разумевање надлежности које поседује. Дакле, у првом делу ћемо
дефинисати појам Суда, његов састав као и организацију.
1.1.
Настанак и појам Међународног суда правде
Стални суд међународне правде, основан посебним међународним уговором
1921. године и настао под окриљем Вилсоновог Друштва народа, представљао је
претечу Међународног суда правде. Међународни суд правде је основан 1946. године,
Повељом Уједињених нација и Статутом, као саставним делом Повеље. Међународни
суд се често сматра продужетком Сталног суда међународне правде управо због
Статута Међународног суда правде који скоро па да се и не разликује од Статута
Сталног суда међународне правде. Такође је битно поменути да је садашњи суд од
претходног преузео јуриспруденцију, правила поступака и друго.
3
Место Међународног суда правде може се посматрати у формалном и
материјалном смислу у оквиру позитивног међународног поретка.
У формалном смислу,
Међународни суд правде је један од основних органа
Уједињених нација, поред Генералне скупштине, Савета безбедности, Економског и
социјалног савета, Старатељског савета и Секретаријата
.
4
Због повезаности Статута
суда и Повеље чланице УН-а су
ипсо факто
и странке Статута Међународног суда
правде.
5
Генерална скупштина и Савет безбедности имају кључну улогу у избору судија
а сам Савет води рачуна о извршавању мера потребних за извршавање пресуда Суда.
У материјалном смислу, надлежност Међународног суда правде се огледа у
решавању спорова између држава и давању саветодавних мишљења о правним
3
Крећа, Миленко
, Међународно јавно право
, Београд, 2009, стр. 526
4
Члан 7 Повеље Уједињених нација
5
Крећа, Миленко,
Међународно јавно право
, Београд, 2007, стр. 516
5
питањима. Дакле, Међународни суд правде врши специфичну судијску функцију у
односу на унутрашње судове. Као судски орган, представља тело које делује на основу
међународног права и независно од политичких утицаја, што га чини универзалним.
1.2.
Организација суда
Седиште Суда биће у Хагу. Ова одредба међутим не спречава Суд да заседава и
врши своје функције и у другим местима, кад год нађе за пожељно
.
6
Председник и
потпредседник Суда се бирају из редова судија на 3 године уз могућност реизбора.
Председник, као председавајући седница суда, уз помоћ секретара организује рад Суда.
Потпредседник ће преузети функцију председника уколико се деси да је председник
држављанин једне од странака у спору. Секретар суда, именован од стране Суда, има
судске, дипломатске и административне функције. Остале службенике именује Суд на
предлог секретара.
Судски колегијум се састоји од 15 судија. По Статуту,
судије Међународног суда
правде не смеју вршити никакве политичке или управне функције, нити могу у било ком
предмету пред Судом наступати као заступници, саветници или адвокати
.
7
Такође им
је забрањено учешће у решавању предмета у коме су раније учествовали као
заступници, саветници или адвокати једне од странака, као чланови државног или
међународног суда, анкетне комисије или у било којем другом својству.
8
Дипломатске привилегије и имунитети које уживају судије одговарају онима
који су карактеристични за шефове дипломатских мисија у међународном праву.
Председник Суда има првенство над старешином дипломатског хора у Хагу.
Привилегије и имунитети судија Међународног суда правде установљени су разменом
нота између председника Суда и министра иностраних послова Холандије која је
формално потврђена резолуцијом Генералне супштине 90.(1) од 11. децембра 1946.
године.
9
6
Члан 22 Статута Међународног суда правде
7
Чланови 16 и 17 Статута Међународног суда правде
8
Крећа, Миленко,
Међународно јавно право
, Београд, 2007, стр. 519
9
Ибид
