Predmet:
UPRAVLJANJE KVALITETOM U LOGISTICI
S E M I N A R S K I R A D
Tema:
MEĐUNARODNI TRANSPORT
2
-
Izuzetno je važno spomenuti i to da su uslovi razmene u međunarodnom okruženju
mnogo kompoleksniji nego u domaćem okruženju jer broj članova i veza u
međunarodnom toku razmene povećava broj mogućih opcija za transfer
odgovornosti i vlasništva. Međunarodni marketari moraju biti upoznati sa
međunarodnim pravilima za tumačenje trgovinskih izraza (INCOTERMS) jer u
određenoj meri određuju pravila međunarodne trgovine.
-
Sam prelazak granice predstavlja izazov. Uvozni i izvozni proizvodi moraju proći
carinu i u većini zemalja to je složen proces koji zahteva mnogo različitih
dokumenata. U slučaju saradnje kompanije sa inostranim partnerima može doći do
problema o zaključivanju i realizovanju ugovora o prodaji, distributivnih
sporazuma i drugih pravnih dokumenata.
-
Upravljanje zalihama se može obavljati na različite načine jer rizici od zakašnjenja
i pravovremene isporuke u međunarodnoj logistici povećavaju izazove u
međunarodnoj trgovini.
Danas su zahtevi većine proizvođača i velikih lanaca maloprodaje takvi da oni finansijski
sankcionišu dobavljače koji isporučuju proizvode prerano ili prekasno. Dovoljno je reći da
je satisfakcija kupca na međunarodnom tržištu sada primarna briga logističara. Ne samo da
pošiljka mora biti tačna (pravi proizvodi, u pravoj količini), kompletna (da ne bude
naknadnog poručivanja delova) i adekvatno upakovana tako da stigne bez oštećenja i da
bude prodata, već ona mora, isto tako, biti isporučena u definisanom vremenu (koncept
„7P“). Aktivnosti međunarodne logistike obično su glomazne i skupe, zbog manje
efikasnih infrastruktura i procedura, kao i većih distanci. Okruženje međunarodne logistike
je kompleksnije od okruženja domaće logistike. Međunarodna logistika ima šire
implikacije na svetsku ekonomiju od domaće logistike, pre svega zbog troškova i prihoda
koje generiše.
Cilj ovog rada jeste prikaz organizacije međunarodnih tokova, prateće dokumentacije u
međunarodnom transportu, regulativa i propisi, procesi u međunarodnom transportu i
predstavljanje osnovnih problema netačnog vremena isporuke u međunarodnom transportu
primenom Išikava dijagrama. U radu je prikazan i matrični i dijagram toka pomoću kojih
imamo uvid u učesnike, procese i dokumentaciju koja prati međunarodni robni tok.
3
2
ORGANIZACIJA MEĐUNARODNOG TRANSPORTA
Transport predstavlja jednu od najvažnijih i najvitalnijih privrednih grana u međunarodnoj
zajednici. Transport ne samo da je značajan po svom opštem finansijskom doprinosu i
učešću u nacionalnom dohotku država, već predstavlja i sponu između sirovinske baze i
ostalih grana privrede. Jasno je da je transport važan i za razmenu međunarodne trgovine.
Uvoz i izvoz, kao njen sastavni deo, imaju značajan uticaj na ekonomski razvoj zemalja i
njihovu integraciju u svetsku ekonomiju. Takođe, transport je izuzetno važan instrument za
smanjenje ekonomskih i socijalnih razlika između država, ali i preduslov za razvoj
međunarodnog turizma. Savremeni razvitak međunarodne zajednice ne bi bio zamisliv bez
transporta kao privredne oblasti koja stvara uslove za razmenu dobara, a samim tim utiče i
na razvoj svetske privrede u celini. Međunarodni transport je podsistem međunarodne
logistike koja povezuje inostrane dobavljače i kupce. Međunarodna logistika obuhvata i
dodatne aktivnosti poput obezbeđenja carinskih dozvola, pakovanja proizvoda za
međunarodna tržišta, manipulisanja dokumentima i sl. Organizaciju prevoza u unutrašnjem
i posebno u međunarodnom saobraćaju, čini skup različitih tehničko-tehnoloških,
komercijalno-ekonomskih zahteva koji se međusobno prepliću stvarajući takav
funkcionalan sistem koji predstavlja obavezu poznavanja svakog prevoznika na evropskom
prostoru. U tom smislu, potrebno je poznavati koridore i lance koji se mogu realizovati uz
primenu odgovarajućih propisa i dokumenata. Suštinu organizacije čini komercijalno
poslovanje organizovano od strane špeditera ili provajdera. Na dugim relacijama specifičan
je način organizacije zbirnog prevoza komadanih pošiljaka iz zemalja zapadne evrope ka
našoj zemlji. Posebno je značajno poznavati zаhteve prevozа naročitih pošiljaka i opasnih
materija u mađunarodnom saobraćaju zbog vrlo rigoroznih zakonskih propisa koji se
strogo moraju poštovati. U odnosu na unutrašnj drumski transport postoje specifičnosti u
dokimentaciji koja je potrebna za izvršenje međunarodnog transporta. U narednim
poglavljima dat je pregled nekih od najznačajnijih procesa u međunarodnom transportu,
špeditersko poslovanje u međunarodnom transportu, uslovi za bavljenjem međunarodnog
transporta, kao i dokumentacija i multilaterarni ugovori od značaja za međunarodni
transport.
2.1. Špeditersko poslovanje
Špedicija je logistička delatnost koja se bavi planiranjem, oblikovanjem, organizacijom i
realizacijom robnih tokova i logističkih lanaca. Ona integriše i koordinira različite
učesnike, kao što su: pošiljalac i primalac robe, transportna preduzeća, skladišno
pretovarne sisteme, robne terminale, logističke centre, osiguravajuća društva, carinu,
inspekcijske službe, državnu administraciju i sl.
Špediterski poslovi se u najopštijem smislu mogu podeliti na osnovne i specijalne. Osnovni
poslovi špedicije su oni poslovi koji se redovno pojavljuju pri organizaciji i realizaciji
robno transportnih tokova. To su poslovi vezani za procese ugovaranja, organizacije,
realizacije i kontrole logističkih i pratećih procesa u međunarodnim robnim tokovima.
Specijalni poslovi špedicije su oni poslovi koji se pojavljuju kao rezultat specifičnih
zahteva korisnika. Oni proizilaze iz određenih karakteristika robnog toka ili različitih
oblika međunarodnog poslovanja, trgovine, špedicije i transporta.
Kada komitent prihvati ponudu špedicije dolazi do ugovaranja konkretnog špediterskog
posla. Ugovor o špediciji u našem pravu je neformalan ugovor, a do zaključenja ugovora
dolazi onog momenta kada se komitent i špediter saglase o bitnim elementima špediterskog
posla.
5
6. Obaveza sklapanja ugovora sa prevoziocem za realizaciju transporta robe,
7. Obaveza carinskog posredovanja,
8. Obaveza osiguranja stvari.
Može se zaključiti da je posao špeditera izuzetno kompleksan i da zahteva veliko znanje,
kako teorijsko, tako i iskustveno. Špediter mora posedovati širok spektar znanja, od
logistike, prava, ekonomije, poznavanja tržišta pa sve do informatike i upotrebe određenih
softverskih alata. Ovaj rad daje uvid u učesnike, procese, aktivnosti, potrebna
komercijalno-trgovačka i transportna dokumenta koja prate robni tok, carinske i
inspekcijske aktivnosti, kao i zakonom propisana dokumenta potrebna za njihovo
izvršenje, ali i način obračuna uvoznih dažbina i određene paritete isporuke robe prilikom
realizacije uvoznog robnog toka.
2.2. Carinsko posredovanje
U carinskom postupku špediter zastupa komitenta. Komitent sklapa ugovor sa špediterom
o zastupanju kao stalnom zastupniku u postupcima pred carinskim organom, a taj ugovor
se nakon završenog transportnog toka može prekinuti. Špediter može da zastupa komitenta
za sve ili određene poslove pred carinskim organom. Carinsko zastupanje može biti
posredno, kada zastupnik istupa u svoje ime, a za račun drugog lica, ili neposredno kada
zastupnik istupa u ime i za račun drugog lica. Postupak carinjenja započinje nalogom,
odnosno dispozicijom kojom špediter zastupa komitenta u postupku carinjenja u uvoznim,
izvoznim i tranzitnim robnim tokovima.
Osnovni procesi u carinskom posredovanju su:
–
Prikupljanje potrebne dokumentacije
–
Podnošenje carinske isprave ostalih dokumenata
–
Svrstavanje robe po carinskoj tarifi
–
Pregled carinskih dokumenata
–
Carinski pregled robe
–
Utvrđivanje carinske osnovice i drugih dažbina
–
Plaćanje dažbina
–
Obračun troškova i fakturisanje
U postupku carinjenja, neophodno je što pre priložiti svu neophodnu dokumentaciju jer
nedostatak određene dokumentacije dovodi do usporenja procesa carinjenja koji utiče i na
ostale aktivnosti logistike. Više o tome dato je u Podglavlju „Dijagram uzroka i posledica“.
Špediter je dužan da fizički prisustvuje pregledu i kontroli robe, da plati uvozne dažbine i
da dostavi dokument o izvršenom carinskom pregledu. Na kraju se vršiobračun svih
troškova koji su nastali u toku carinskog postupka i taj račun se ispostavlja komitentu.
U okviru carinskog postupka mogu se izdvojiti tri karakteristične faze robnog toka, a to su:
I FAZA: Doprema (ulazak) robe u carinsko područje,
II FAZA: Sprovođenje carinskog postupka i
III FAZA: Slobodan promet robe
Roba koja ulazi u carinsko područje od trenutka ulaska podleže merama carinskog
nadzora, a po potrebi i merama carinske kontrole. Za robu koja je dopremljena u carinsko
područje dalje se sprovodi određena procedura koja obuhvata:
