I POGLAVLJE - BANKE I BANKARSTVO

1. Šta izučava nauka o bankarstvu?

Pojmovno bankarstvo obuhvata izučavanje bankarskog sistema i bankarske prakse, kao i izučavanje opštih

pitanja kreditnog sistema i kreditne prakse.

Nauka o bankarstvu

je deo ukupne ekonomske nauke, i ona obuhvata:

1. izučavanje funkcije i uloge bankarskog sistema i načina organizovanja bankarstva u jednoj nacionalnoj

ekonomiji;

2. kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje sa stanovišta načela, strukture i sadržaja tih poslova;
3. odraz teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike na kreditno bankarski sistem, sa stanovišta

uticaja na ekonomsku politiku zemlje i međunarodne ekonomske i finansijske odnose.

Nauka o bankarstvu daje objašnjenje sadržaja i strukture bankarskog sistema i bankarskog poslovanja. Ona

objašnjava i princip i način obavljanja bankarskih transakcija i operacija, funkcionalne odnose u poslovanju
banke koje imaju odraza na finansiranje potreba komitenata banke i celokupne reprodukcije. Nauka o
bankarstvu je i posebna disciplina nauke o finansijama i povezana je sa ostalim finansijskim disciplinama.

2. Šta je bankarsko poslovanje?

Bankarsko poslovanje izučava se sa

stanovišta sadržaja, funkcije i odnosa u privrednom životu zemlje

, gde je u

savremenim uslovima banka preko novca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja
društvene reprodukcije. Pošto je pribavljenje i usmeravanje sredstava osnovna posrednička funcija, delokrug
poslovanja banke određuju sledeći poslovi:

mobilizacija slobodnih novčanih sredstava i multiplikacija novca

investiranje, alokacijska funkcija i upravljenje

posredovanje na finasijskom tržištu

Postoje

dve osnovne vrste transakcija

1. finansijske transakcije po osnovu tekućeg poslovanja privrednih subjekata – transaktora (tekuće

finansiranje)

2. finasijske transakcije kojima se prenosi finansijka štednja od suficitarnih do deficitarnih privrednim

subjektima – transaktorima (razvojno finansiranje)

Finansijski sistem ima bitnu ulogu u funkcionisanju svake novčane i tržišne privrede. Finansijski sistem je deo

ukupnog privrednog sistema i predstavlja skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje,
koncentracija, transferi i alokacija finansijskih resursa

3. Šta je banka?

Pojam reči banka je dosta star, potiče od italijanske reči banco = klupa, tezga, danas šalter na kojoj se vršila

razmena novca i ostale novčane operacije plaćanja i naplate u vezi sa prometom koji se obavljao na trgovima,
vašarima, sajmovima. Banke se definišu kao organizacije koje u svojoj glavnoj aktivnosti bave primanjem i
davanjem sredstava tj.posredovanjem u davanju kredita. Ova definicija ima nedostataka jer se njome obuhvata
velika većina banaka, ali ne i sve vrste banaka.

Banka

je specijalizovana privredna organizacija, finansijsji posrednik, koja prikuplja slobodna novčana

sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva u raznim vidovima, kroz odobravnje kredita i kupovinu hov,
odnosno pruža druge vrste usluga svojim komitentima ili obavlja finansijske transakcije za svoj račun, a u cilju
ostvarivanja prihoda tj.profita po tom osnovu.

4. Kako se razvijalo bankarstvo?

Razvoj trgovine je doveo do pojave bankarskih poslova koji su imali za cilj da omoguce i olaksaju trgovinske

odnose na sirim prostorima. Prvi zapisi datiraju jos iz doba Vavilona (7-8 bek p.n.e), drugi izvori ukuzuju na
prapocetke bankarstva u gradu Ur i to u jednom njegovom hramu koji je poceo sa depozitnim poslovima u
kojima se uz naknadu cuvao novac i druge stvari od vrednosti, da bi se kasnije razvio platni promet i

kreditiranje. U antickoj grckoj, svaki grad-drzava je imao svoj novac pa su menjaci novca - trapezari imali
znacajnu ulogu u olaksavanju prometa medju gradovima - drzavama i trgovcima. Kasnije su se trapezari poceli
baviti i davanjem novca na zajam uz kamatu.

Rim je iskoristio Grcka iskustva, a bankari su se bavili primanjem depozita, davanjem kredita i platnim

prometom. Raspadom Rimskog carstva i kasnije u feudalnim odnosima dolazi do stvaranja velikog broja
moneta, cime na znacaju dobijaju menjacki poslovi.

Razvojem medjunarodne trgovine banke se sve vise bave poslovima njenog kreditiranja, pri cimu su menice u

tom periodu bile vazan instrument placanja, kao i depozitne potvrde. U drugoj polovini 17-og veka osnivaju se
prve emisione banke, dok pocetak 18-og veka karakterise osnivanje mnogih kom.banaka koje su bile privatnog
ili javnog karaktera, a u 19-om veku dolazi do razvoja investicionog bankarstva, a globalizacijom i liberalizacijom
svetske privrede i do razvoja medjunarodnog bankarstva.

5. Koje su osnovne vrste banaka i njihove karakteristike - esejsko pitanje

Postoji više kriterijuma za razvrstavanje banaka, ali najčešće se primenjuje kriterijum za podelu banaka koji

vodi računa o tome na koji način banke dolaze do sredstava odnosno sadržine poslova kojima se neka banka
pretežno bavi. Banke mogu biti:

Centralne ili emisione

– zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu,

predstavlja banku banaka. Najvažniji poslovi koji karakterišu rad centralne banke ubrajaju se
pravo emisije novca i kredita, sprovođenje monetarno-kreditne politike, stvaranje i
sprovođenje spoljne likvidnosti i obavljenje poslova za račun države.

Komercijalne ili depozitne

– primarni posao ovih banaka je prikupljanje pretežno kratkoročnih

sredstava iz depozita sektora privrede, vanprivrede i stanovništva i njihove usmeravanje
uglavnom za komercijalne namene kao što je finansiranje proizvodnje i prometa i to
prevashodno na kratak rok.

Investicione

– raspolažu dugoročnim kreditnim potencijalom, do sredstava dolaze oročavanjem

na duže rokove depozita, uzimanjem kredita od drugih banaka ili izdavanjem vlastitih akcija ili
obveznica. Bave se pretežno dugoročnim kreditiranjem, a mogu biti specijalizovanog ili
univrezalnog tipa.

Granske ili specijalizovane

– odobravaju kredite isključvo pojedinim privrednim granama npr.

poljoprivreda, indutrija, trgovina. Kreditni potencijal formiraju na osnovu uloga ili depozita
članova koji pripadaju grani ili oblasti koja se kreditira. Posebnim vidom ovih banaka mogu se
smatrati hipotekarne i lombardne banke.

Razvojne

banke imaju za osnovnu funkciju finansiranje programa razvoja i strukturnog

prilagođavanja nacionalne privrede kao celine ili nekog od njenih sektora (npr.infrastruktura)
pod povoljnim usovima u pogledu roka i kamatne stope nego što su standardni komercijalni
uslovi.

Regionalne

Univerzalne

– bave se svim tipovaima bankarskih polova bez obzira na rok. Ove banke nude

kompletan asortiman bankarsih usluga svojim komitentima i fizičkim i pravnim licima. Slične su
depozitnim bankama, ali mogu pružati sve vrste usluga (poslovanje sa hov, investiciono
bankarstvo) i preovlađuje određena vrsta bankarskih poslova.

Medjunarodne (multinacionalne)

banke karakteriše bankarsko poslovane u više zemalja preko

mreže filijala i afiljacija koje su osnovane u raznim zemljama sa osloncem sa sofisticiranoj
informacionoj tehnologiji.

Mega poslovne

6. Koje je mesto i uloga centralne banke?

Zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu, i predstavlja banku banaka. Najvažniji poslovi

koji karakterišu rad centralne banke ubrajaju se:

pravo emisije novca

koji predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja; CB

davanjem kredita

odnosno

kupovinom od banaka nedospelih potraživanja od banaka stvara primarni novac, koji, nije
novac u opticaju, vec ce bankarstvu posluziti za davanje kredita komitentima, na koji nacin se
tek kreira novac.

usluga doprinosi vecem vezivanju komitenata za univerzalnu banku, ali ujedno i daje mogucnost banci da vise
utice na poslovanje komitenata.

U domacoj praksi bankarskog organizovanja poslovna banka, sa svim svojim obelezjima, predstavlja tip opste

ili univerzalne banke.

11. Kojim poslovim se bave komercijalne/poslovne banke?

Primarni posao depozitnih ili komercijalnih banaka je prikupljanje pretezno kratkorocnih sredstava iz depozita

sektora privrede, vanprivrede i stanovnistva (

zbog cega nose naziv depozitne banke

) i njihovo usmeravanje,

uglavnom za odredjene komercijalne namene (

zbog cega se nazivaju i komercijalne banke

) kao sto je

finansiranje proizvodnje i prometa i to prevashodno na kratak rok.

Ovo je jedan od najrasprostranjenijih oblika bankarskih institucija koje raspolazu mrezom filijala preko koje

prikupljaju depozite i vrse komercijalno kreditiranje ali i vrse poslove platnog prometa i druge poslove sa
stanovnistvom.

Poslovne banke imaju dosta slicnosti sa depozitnim (komercijalnim) bankama pa se negde i pojmovno

izjednacava sa njima. U mnogim zemljama ne postoji „cisti“ tip poslovne banke, nego

svojevrsna kombinacija

sa karakteristikama depozitne i poslovne banke

koja do svojih sredstava dolazi prevashodno udruzivanjem

sredstava velikih preduzeca tako da raspolaze velikim potencijalom koji omogucava da finansijski na duze
rokove prati vece projekte svojih osnivaca ali i drugih komitenata.

II POGLAVLJE - BANKARSKI SISTEMI I OBLICI BANKARSKOG

POSLOVANJA

1. Koji su osnovni bankarski sistemi?

Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja u smislu strukture,

funkcija, vlasništva i međusobne povezanosti. Dva su osnovna modela finansijskih sistema:

Nemačko-japanski

– bankarski sistem u kome banke i njihovi krediti imaju dominantnu ulogu pri finansiranju

preduzeća. Banke su veliki akcionari preduzeća. Za nemački model bankarsta karakterističan je model
univerzalne banke koja predstavlja kombinaciju komercijalne i investicione banke i predstavlja glavni izvor
finansiranja firmi svih veličina.

Anglo-saksonski

– model sa razvijenim finansijskim tržištem, primarna uloga u finansiranju preduzeća pripada

finansijskom tržištu, uglavnom na osnovu emisije akcija i obeznica, ali i drugih fin.instrumenata. U Americi 1999.
donet je zakon kojim se ukida obaveza zakonskog razdvajanja komercijalnih, investicionih banaka i
osiguravajućih društava i dozvoljava stvaranje finansijskih holding kompanija koje se mogu angazovati u svim
oblicima finansijskih aktivnosti.

2.Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema SAD?

Centralna banka SAD osnovana je 1913. godine, kada je donet

Federal Reserve Act

kojom je osnovan

federalni rezervni sistem sa 12 federalnih rezervnih banaka. FED u Vašingtonu objedinjuje rad federalnih
banaka i vrši funkcije cetralne banke (kreira i sporvodi monetarnu politiku, kontroliše polovanje banaka članica,
obavlja poslove za vladu Sad-a). FED emItuje novac preko državne blagajne koji se transferiše na federalne
rezervne banke koje u svojim oblastima snabdevaju komercijalne banke. FED ima veliki stepen samostalnosti.
Komercijalne banke su najbrojnija vrsta banaka.

3.Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema Nemačke?

Centralna banka je Savezna banka (Bundesbank), osnovana 1875. godine kao Banka nemackih pokrajina, s'tim

da je iskljucivo pravo  stampanja novca stekla tek  od 1945. godine,  kada je  i nacionalizovana,  a  naziv je
promenila   1957.   godine   u   Deutsche   Bundesbank.   Predstavlja   centralnu   banku   koja   emituje   novac,   vodi
monetarnu politiku, vodi finansijsko i blagajničko polsovanje za Saveznu vladu. U svom poslovanju imala je
veliki  stepen autonomije koji je sada ograničen Evropskom monetarnom unijom  i Evropskom  centralnom
bankom. Dominira model univerzalne banke.

4. Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema Svajcarske?

Smatra se jednim od najrazvijenijih sistema sa dugom tradicijom bankarskog poslovanja. Kao i kod drugih

banaka postoji centralna banka - Nacionalna banka Svajcarske (Schweizerische Nationalbank) i sektor
poslovnog bankarstva, s'tim da se kao posebni segmenti javljaju kantonalne banke i grupacija Rajfajzen banaka
(Raiffeisen bank) koje vode poreklo od zadruznog (kooperativnog) bankarstva.

Anonimno bankarstvo kao pojam, podrazumeva pruzanje odredjenog spektra bankarskih usluga sa akcentom

na poverljivost transakcija i zastitu identiteta klijenata (pre svega njihovih depozita i racuna). Deo anonimnog
bankarstva moze, ali i ne mora da se podvede pod offshore bankarstvo. Specificni vid anonimnog bankarstva je
tzv. Svajcarsko bankarstvo koje je sinonim za zastitu tajnosti klijenata (sem za racune osoba koje su povezane sa
kriminalom i terorizmom). Za svajcarsko bankarstvo je vezan i termin

“klijenta sa zlatnim kljucem“

koji ima

poseban VIP tretman, s tim da uz kljuc u paru ide lozinka sa brojem racuna.

5. Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema zemalja u razvoju/tranziciji?

Struktura bankarskog sistema jedne zemlje evoluira u skladu sa datim ekonomskim, demografskim,

finansijskim i sirim drustvenim okolnostima, odrazavajuci dostignuti stepen privrednog i drustvenog razvoja.
Stoga su bankarski sistemi u vecini zemalja u razvoju jos uvek relativno nerazvijeni. Polazeci da su tri osnovne
funkcije bankarskog sistema u

sferi platnog prometa, komercijalnog bankarstva

(finan.posredovanja

)

i pruzanja

usluga investicionog bankarstva

, banke u zemljama u razvoju pruzaju uglavnom prve dve vrste usluga.

Bankarske sisteme zemalja u razvoju karakterise uglavnom slaba regulatorna i supervizorska infrastruktura.

Neke zemlje u razvoju imaju jos uvek

monobankarski model

, gde jedna banka u javnom, odnosno drzavnom

vlasnistvu, vrsi funkciju centralne banke i komercijalnih banaka, ali se uglavnom u razlicitom stepenu preslo na

"model sa dva nivoa",

tj. sa jasnim razgranicenjima uloge centralne banke i sektora poslovnog bankarstva.

Vecina zemalja u razvoju su prihvatile model univerzalnog bankarstva karakteristican za Evropu, mada ima i
modela specijalizovanog bankarstva (sa jasnim razgranicenjima komercijalnih i investicionih bankarskih
poslova), a postoje i mesoviti sistemi.

Zemlje u tranziciji se nalaze u razlicitim fazama transformacije tj.tranzicije od ranijeg modela tzv.

Socijalistickog bankarstva koji je karakterisalo iskljucivo drzavno vlasnistvo u trzisno orijentisano bankarstvo pa
se zato i cesto koristi termin

tranziciono bankarstvo, ili bankarstvo u tranziciji

6. Šta je offshore bankarstvo?

Suština offshore poslovanja se zasniva na korišćenju offshore kompanija, osnovanih sa relativno malim

sredstvima, za različite transakcije sa

ciljem da se izbegne kontrola poslovanja i plaćanje poreza

, a po potrebi i

sakrije identitet pravih vlasnika kompanije. Offshore kompanije osnivaju se u zemljama gde su porezi vrlo niski
ili ih nema (poreski rajevi), a svoje poslovne aktivnosti u celosti obavlja van nje.

Postoje tri osnovna uslova koja mora ispuniti offshore kompanija:

1. Vlasnici offshore kompanija

moraju biti stranci

u odnosu na državu/teritoriju u kojoj se ova kompanija

osniva

2. Offshore kompanija

mora biti osnovana sredstvima koja potiču van

države/teritorije u kojoj je

osnovana

3. Sav prihod koji ostvari off.kompanija

mora biti ostvaren u inostranstvu

Offshore bankarstvo predstavlja obavljanje odredjenih bankarskih poslova, pre svega onih sa stranim

valutama i stranim rezidentima, bez ogranicenja koja vaze za domace banke i uz poreske olaksice.

Offshore bankarstvo ima

sledece glavne karakteristike

Pruza sigurnost

onim klijentima koji su rezidenti politicki i ekonomski nestabilnih zemalja, gde je

moguce doci do konfiskacije i zamrzavanja sredstava

Eliminise razna ogranicenja

u deviznim transakcijama koja postoje u velikom broju zemalja

3. Uglavnom su

nizi troskovi realizacije finansijskih transakcija

i vise kamatne stope na depozite

nerezidenata zato sto offshore bankarske kompanije nemaju troskove povezane sa obaveznom
rezervom i drugim oblicima kontrole centralne banke

4. Kamate se generalno isplacuje nerezidentima

bez odbitka poreza na kapitalnu dobit

obezbedjenja I ima oko 2.000.000 zajmoprimaoca, sa prosecnom vrednoscu kredita od 100 USD I stopom
naplativosti svojih plasmana od 98%.

III POGLAVLJE - FINANSIJSKO POSREDOVANJE I

BANKARSKO POSLOVANJE

Kako se ostvaruje finansijsko posredovanje banaka?

Pribavljanje I usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banke. Banke vrse

mobilizaciju

slobodnih novcanih sredstava I

multiplikaciju

novca zatim

investiranje

alokaciju

sredstava odnosno

upravljanje sredstvima I

posredovanje

na finansijskom trzistu.

Objasni mehanizam kreditno-monetarne multiplikacije

Izmedju kreditnog potencijala I potencijala za druge plasmane postoji veza I medjuzavisnost sa tzv.kreditnom

multiplikacijom, jer obim kreditne I druge aktivnosti na banke utice na formiranje dodatnih depozita. Naime na
osnovu primljenih depozita I drugih mobilisanih sredstava banka odobrava kreditne I druge plasmane koji su
veci od iznosa inicijalno primljenih sredstava, sto je specificna mogucnost bankarskog mehanizma, pri cemu je
ova mogucnost ”emisije” kredita I drugih plasmana ogranicena iznosom sredstava koja se moraju izdvojiti na
ime obavezne rezerve I rezerve likvidnosti. Ovako kreirani krediti I drugi plasmani se ponovo vracaju u bankarski
sistem u vidu depozita koji se opet mogu iskoristiti za novi ciklus ”emisije” kredita I drugih plasmana umanjen
za iznos obavezne rezerve I rezerve likvidnosti, itd.

Kreditna multiplikacija kao process preko koga se vrsi “emisija” novca (sekundarna emisija novca) dopunjuje

process kreiranja (emisije) novca od strane centralne banke (primarna emisija novca).

Kako se ostvaruje bankarsko poslovanje?

Banke vrše:

mobilizaciju

slobodnih novčanih sredstava i

multiplikaciju

novca (prikupljanje depozita, pribavljanje

sredstava i sekundarno kreiranje novca),

investiranje i alokaciju

sredstava tj. upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i

drugih oblika) i

posredovanje

na fin.tržištu (platni promet).

Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata kojima ta sredstva u odredjenom

vremenu nisu potrebna, ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu prinos u vidu
kamate –

pasivna kamata

, i njih banka usmerava uz

aktivnu kamatu

koja treba da pokrije pasivnu kamatu i da

banci donese profit onim subjektima kojima su ta sredstva potrebna.

Postoje:

aktivni bankarski poslovi

kreditni i nekreditni plasmani

neutralni ili

uslužni bankarski poslovi

– inkaso, depo poslovi, menjački, garancijski poslovi

specifični bankarski poslovi

(dopunski, pomoćni polsovi) – faktoring, lizing, osiguranje, konsalting.

4. Koja su osnovna načela bankarskog poslovanja?

U svom poslovanju banka se mora pridržavati odredjenih načela ukoliko želi da se racionalno poluje i da se

obezbedi od mogućih potencijalnih rizika, to su:

Načelo likvidnosti

– likvidnost banke je njena sposobnost da u roku izmiri sve dospele obaveze. Indikatori

likvidnosti pokazuju stepen pokrivenosti plasmana depozitima. Likvidnost banke se, pored poštovanja
određenih načela i vodjenja odgovarajuce politike, bazira se na rezervama likvidnosti.

To su:

primarne rezerve likvidnosti

– gotovina, depozitne rezerve kod CB u formi obaveznih rezervi i rezervi

likvidnosti, depozita po viđenju,