Висока економска школа струковних студија
Пећ у Лепосавићу
ДИПЛОМСКИ РАД
МЕЂУНАРОДНО ФИНАНСИРАЊЕ И
ФИНАНСИЈСКО ОКРУЖЕЊЕ
Ментор: Студент:
Др Јасмина Шмигић Миладиновић Ана Рачић
Лепосавић, 2018.
Међународно финансирање и финансијско окружење
1. Међународно кретање капитала
1.1. Тренутно стање у светској економији
Почетком 2001. године реално је побуђивала сумњу само америчка привреда.
Разорни утицај проблема са којима се сусреће се брзо проширио за шта постоје два
разлога. Један лежи у чињеници да је дошло до слома бројних берзи које су нашкодиле
поверењу привреде и потрошача. Други је у околности да САД, у суштини, у друге земље
преносе неке од својих наглих падова привредних инвестиција. Сматра се да је 40%
привредних инвестиција у САД увозног порекла док је 1992. године тај проценат износио
25%. На тај начин, амерички увоз износи 6% домаћег бруто производа осталог света што
је двоструко више него 1990. године.
Само у раздобљу фебруар-април 2001. године, амерички увоз ИТ опреме опао је по
годишњој стопи за 50%, док је крајем прошле године имао стопу раста од 20%. Поменути
развој је посебно погодио азијске произвођаче ИТ опреме. Тако је, примера ради,
сингапурска индустријска производња у односу на прошлу годину опала за 16%. Са друге
стране, велика извозна зависност немачких произвођача капиталних добара делом
објашњава зашто је ова национална привреда оваквим развојем догађаја јаче погођена
него привреде других земаља Европе. Подаци о кретањима у спољној трговини наводе
многе аналитичаре да потцењују последице америчког привредног успоравања на
европска предузећа али је евидентна чињеница да су продаје америчких филијала
европских MNC по вредности скоро четири пута веће него увоз САД из Европе. У
суштини, делећи своје привредне тешкоће са светом, САД су у позицији да ублажавају
сопствене унутрашње последице по радну снагу и личну потрошњу. Али, оне земље које
су захваћене рецесијом услед слабе америчке тражње за узврат мање купују у САД и
другим земљама чиме умножавају и повећавају почетна неповољна дејства стања у коме
су се нашле. Према теоретичарима тражње, рецесије настају услед пропуста у токовима
потрошње. Политика подстицања потрошње и буџетских издатака може ублажити
рецесију и донекле може да врати привреду на тренд раста. Како је садашња
администрација САД олакшала порески терет обвезника за 38 милијарди долара, поставља
се практично питање колико далеко се може ићи у стимулацији потрошње да би се
превазишле слабости инвестиционих компоненти. До екстремне горње границе рефлације
Међународно финансирање и финансијско окружење
не би требало ићи, како се не би изазвао нови бум на тржишту акција или експлозија
инвестиција у нову економију које се привредно не могу подржати. Исто тако, треба
имати у виду да су амерички потрошачи, пре него што је почео економски пад америчке
привреде, показивали велику склоност ка задуживању али у исто време показана је и
ниска стопа штедње. Поред тога, приватни сектор у Америци покреће историјски највећи
дефицит који је финансиран зајмовима у иностранству и који се, за узврат, одражава у
рекордном билансу текућих трансакција. Што се тиче ЗУР, ваља имати у виду да су многе
азијске економије ушле са великом неизвесношћу у 2001. годину и поред релативно
добрих резултата остварених у 2000. години. Томе посебно доприносе већ поменута два
фактора: слабљење увозне тражње у САД (на чије тржиште су ове економије углавном
оријентисане - од 7% ГДП који тако ствара Република Кореја до 20% у случају Малезије)
али и опадање цена полупроводника као важног извозног производа ових економија. Као
неминовни резултат оваквих кретања јављају се сада погоршани односи размене (
термс
оф траде
) као и нижи извозни приходи. Могућност да ове земље кроз интензивирање
активности у интрарегионалној трговини надоместе изгубљене извозне шансе на
америчком тржишту није велика, посебно имајући у виду стагнантне тенденције јапанске
економије са значајним ефектима по цео азијски регион.
1.2. Одлике међународног тржишта капитала
Функционисање светског тржишта уско је повезано са кретањима на тржиштима
капитала. Поред међусобне испреплетености утицаја, последњих година поред тржишта
капитала, развила су се и финансијска тржишта са становишта нових финансијских
инструментарија.
Последњих година мећународно тржиште капитала постало је веома интегрисано,
чак знатно више у порећењу са било којим периодом за време трајање златног стандарда.
Првенствено када је реч о валутној конвертибилности. Запажено је значајно ширење поља
конвертибилности током последње деценије, како у броју земаља тако и на плану обима
трансакција. Прихватање стварне валутне конвертибилности и трговинска либерализација,
важни су стубови новијих реформи у земљама у транзицији и ЗУР и увећали су притисак
на земље у правцу увоћења реалног девизног курса.
Међународно финансирање и финансијско окружење
1.3. Основна проблематика међународног трансфера капитала
Joseph Stiglitz
, професор економије и добитник Нобелове награде са Универзитета
Колумбија, тврди да трпање земаља разних облика и величина у исти калуп води лошим
резултатима и бацању пара. Када улазе у неку земљу, СБ и ММФ прво врше детаљне
теренске истраге а затим пишу стратегију помоћи. Stiglitz, који је једно време био водећи
економиста СБ-а, тврди да се истрага састоји од обиласка најбољих хотела, да би на крају
министру финансија на потпис био уручен већ изливени калуп. Калуп уговор подразумева
четири корака и једнак је за све:
1.
Приватизација
- или митозација, како је Stiglitz назива, подразумева продају
великих државних предузећа страним улагачима уз неретки проценат посредницима
продаје. Замислите разрогачене очи руских преговарача када им се понуди 10 посто од
продаје неколико милијарди вредних предузећа, након што довољно снизе цену. Када се
радници побуне, увек је лако рећи да тако тражи Светска банка. У бајци, продаја
највреднијих предузећа пуни буџет. У стварности, предузећа одлазе по сниженим ценама,
а буџет се надомешћује резањем социјалних трошкова. Можда ово зазвучи познато
следећи пут када чујете речи: "Пензије и приходи борцима се морају смањити јер Банка и
Фонд тврде да ће земља банкротирати."
2.
Отварање тржишта капитала
- значи слободни улаз страних шпекуланата на
финансијско тржиште. У изјавама званичника Фонда, овај потез привлачи страни капитал
и обогаћује домаћи новчани систем. У стварности, институције попут Соросевог
шпекулантског фонда уђу у Тајланд, покупују све вредносне папире и држе их док
вредност на берзама расте. Међутим, на први знак невоље, шпекуланти су невиђеном
брзином изгубили поверење у тајландску економију и повукли сав новац из земље.
Резултат је било строваљивање валуте и крах на берзама. Исти сценариј је уследио широм
југоисточне Азије. Многи стручњаци оптужују улагаче да се понашају као коцкари који се
кладе на локалним берзама. Чим неко посумња у пораст ризика, бежи главом без обзира,
остављајући земљу у хаосу и без пара.
3.
Успостављање тржишних цена
- подразумева хитно повећање цена струје, гаса,
прехрамбених производа и осталих потрепштина које држава не наплаћује по западним
стандардима, већ их, ето, дели прејефтино. Земље у суседству Хрватска и БиХ већ чекају
