Uobicajeno je kod nas da se ovo pravo naziva Medjunarodno javno pravo ili samo Medjunarodno pravo. Pravo naroda – nama je ovaj termin poznat iz Rimskog prava kao ius gentium. U Retorici Aristotel razlikuje posebno pravo kojim se uredjuje zivot posebne zajednice i opste pravo za koje se pretpostavlja da je priznato svuda. Saglasno ovom antickom razumevanju prava svaka zajednica gradi svoje pravo koje se razlikuje od prava druge zajednice, ali koje je u nekim sustinskim stvarima jednako pravu svake druge zajednice. To sustinsko pravo, jednako u svim zajednicama, prirodno je pravo; opste pravo, dakle opsta pravna pravila zajednicka svim razlicitim pravnim sistemima – opsta pravna nacela. Autorstvo termina „medjunarodno pravo“ pripisuje se engleskom misliocu Dzeremu Bentamu. Osnovna i najcesca odredba medjunarodnog prava jeste da je to pravo kojim su uredjeni odnosi izmedju drzava. Sa pojavom novih subjekata medjunarodnog prava u XX veku, medjunarodnih organizacija, navedena odredba se prosiruje i na odnose izmedju drzava i medjunarodnih organizacija, odnosno i na odnose izmedju medjunarodnih organizacija. Medjunarodnim pravom se uredjuju ne samo odnosi izmedju drzava vec i odnosi unutar drzave kada za to postoji medjunarodni interes. Medjunarodna pravna pravila i kada se njima uredjuju odnosi unutar drzave proizvode neka pravna dejstva i u odnosima medju drzavama. Njihovo krsenje povlaci medjunarodne sankcije.
