1.POJAM MEDJUNARODNOG PRAVA:

Autorstvo termina

medjunrodno pravo

– pripisuje se engleskom misliocu –

DzEREMI

BENTAMU.

Medjunarodno pravo neki pisci dele na:

.Medjunarodno javno:

Ono regulise odnose izmedju drzava, odnose izmedju drzava i

medjunarodnih organizacija, unutar i izmedju medjunarodnih organizacija u njihovim
odnosima kao nosilac suverenosti dakle javno pravne odnose.

2.Medjunarodno privatno pravo:

za predmet regulisanja ima odnose izmedju drzava

povodom odnosa pojedinaca, odnosno privatno –pravne odnose. U novije vreme pojavljuje
se termin

transnacionalno pravo,

pod kojim se podrazumevaju svi odnosi sa

madjunarodnim karakterom. Takodje,predlaze se i termin

supranacionalno pravo

,ciji

naziv ukazuje na superiorniji polozaj medj prava u odnosu na volju drzava. Pravna pravila
MP dele se na univerzalna(obavezuju sve drzave jednako),regionalna(konsenzus drzava
jedne regije) i partikularna pravila(pravila najuzeg dejstva,obavezuju dve ili vise drzava).
Dakle , medjunarodno javno pravo je

– SISTEM PRAVNIH PRAVILA

koja regulisu

osnivanje pravni polozaj i

dnose

– drzava, medjunarodnih organizacija i drugih

subjekata medjunarodnog prava,kao i pravni polozaj i odnose

drugih jedinki od

medjunarodnog interesa .
2.ODNOS UNUTRASNJEG I MEDJUNARODNOG PRAVA:

Razlikujemo 2 teorije :
1.DUALISTICKA TEORIJA
2.MONISTICKA TEORIJA

1.DUALISTICKA TEORIJA

Prema njoj medjunrodno pravo i unutrasnje pravo funkcionisu kao dva

ODVOJENA, RAVNOPRAVNA

NEZAVISNA

PRAVNA SISTEMA, pri cemu

medjunarodno pravo regulise odnose izmedju drzava a unutrasnje ili drzavno pravo
propisuje okvir delovanja pravnih i fizickih lica unutar teritorije jedne drzave.Osnivac ove
teorije je HANS TRIPEL. Ova koncepcija pociva na suverenitetu drzave, drzavi u odnosu
na medjunrodnu zajednicu pripda primat.Organi vlasti i sudovi u okviru jedne drzave ne
priznaju nikakvu suverenu vlast iznad svog samostalnom nacionalnog suvereniteta.

2.MONISTICKA TEORIJA

Za razliku od dualisticke teorije , polazi od toga da je pravni poredak JEDINSTVEN, te da
su medjunarodno i unutrasnje ( tj drzavno ) pravo delovi jednog sistema .
Razlikujemo dva shvatanja u okviru monisticke teorije:
1.Unutrašnje pravo ima primat nad medjunarodnim pravom
2.Dok prema drugom shvatanju,

medjunarodno pravo ima primat nad unutrasnjim

pravom

– ovaj stav je prihvacen u većini evropskih zemalja pa i u nasoj !!!

To znači da su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava kao i potvrdjeni
medjunarodni ugovori sastavni deo unutrasnjeg pravnog sistema ! – odredba tog tipa
sadrzana je u

ustavima

brojnih evropskih zemalja, pa i u ustavu nase zemlje !

Drzava ne moze da se pozove na svoje unutrasnje pravo kako bi opravdala neizvrsenje
medjunarodnopravne obaveze, jer je duzna blagovremeno prilagoditi svoje unutrasnje
pravo svojim medjunarodnim obavezam.
Kasnije uneto pravilo unutrasnjeg prava ne može da derogira ranije uneto medjunarodno
pravilo.

3.ZNACAJ I FUNKCIJA MEDJUNARODNOG JAVNOG PRAVA

Znacaj medjunarodnog javnog prava se pre svega ogleda u tome sto predstavlja –

pravni

mehanizam za ocuvnje svetskog mira i bezbednosti

kroz :

-Regulisanje spornih medjudrzavnih odnosa, zatim kroz
-Utvrdjivanje pravnih pravila ali i
-Delatnost medjunarodnih organizacija ( kao sto su npr. UN )

Dakle moglo bi se reci da medjunarodno javno pravo kao takvo predstavlja sredstvo

KOMUNIKACIJE

USAGLASAVANJA

suprotstavljenih interesa.

Ono je u funkciji –

formulisanja zajednickih vrednosti medjunarodne zajednice

Doprinosi :
-Razvijanju prijateljskih odnosa medju nacijama ( zasnovani na postovanja načela
ravnopravnosti i prava naroda na samoopredelenje )
-Ostvarivanju medjunarodne saradnje u resavanju medjunarodnih problema.
Unapređivanju i podsticanju postovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda itd

4.POJAM I VRSTE IZVORA:

Razlikujemo :

MATERIJALNE

FORMALNE

izvore medj.javnog pr.

MATERIJALNI IZVOR MEDJ.JAVNOG PR. –

Su DRUSTVENI ODNOSI koje

odlikuje SUKOB

politickih

drzavnih

ekonomskih

geopolitickih

ili

nekih drugih

interesa

koji su od značaja za FUNKCIONISANJE i OPSTANAK medjunarodne

zajednice, te ih je neophodno regulisati i usmeravati pravnim normama medjunarodnog
karaktera.

FORMALNI IZVORI MEĐUNARODNOG JAVNOG PRAVA

- su PRAVNI AKTI koji sadrže OPSTE NORME !
-VRSTE :
Članom 38. Statuta Medjunarodnog suda pravde odredjeni su

GLAVNI

POMOCNI

formalni izvori
Medjunrodnog javnog prava :

1.GLAVNI :

1.MEĐUNARODNI UGOVORI
2.MEĐUNARODNA OBICAJNA pravna PRAVILA
3.OPSTA PRAVNA NACELA

( poredani su po hijerarhiji )
2.POMOCNI :

1.SUDSKE ODLUKE I
2.UČENJA NAJPOZNATIJIH STRUCNJAKA ZA MEDJUNARODNO PRAVO

( predstavljaju mehanizme za utvrdjivanje znacenja pravnih pravila )

Sudovi najpre primenjuju

medjunarodne ugovore

ukoliko isti postoje i mogu da se

primene, ako ugovora nema , primenjuju se

obicajna pravna pravila,

i na kraju

opsta

pravna nacela.
OBAVEZUJUCE ODLUKE MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA

– takodje

predstavljaju izvor medj.prava.
Bitno je reci da izvori medjunrodnog prava predstavljaju izraz – SAGLASNOSTI VOLJA
dva ili vise SUBJEKATA MEDJUNARODNOG PRAVA !!!

5.MEDJUNARODNO OBICAJNO PRAVO:
OBIcAJ

- je druStvena norma zasnovana na dugotrajnom ponavljanju odreDJenog

ponasanja koje je preslo u naviku i dobilo karakter drustvene obaveznosti !
Da bi običaj prerastao u MEDJUNARODNO OBICAJNO PRAVNO PRAVILO ( spada u
formalne izvore ), nužno je da se stekne pravna svest o medjunarodnopravnoj obaveznosti
obicaja !
Da bi ono ( medj.običajno pravno pravilo ) nastalo potrebno je da se steknu 2 elementa:

1.MATERIJALNI

( a to je PRAKSA )

Medjunarodni sud primenjuje

sudske odluke i doktrinu

najpoznatijih strucnjaka javnog

prava raznih naroda kao

pomocno sredstvo za utvrdjivanje pravnih pravila.

-Iz statuta Medj.suda pravde proizlazi da

ODLUKA SUDA

ima pravnu snagu samo prema

strankama u sporu i samo u odnosu na taj poseban slucaj, tj ona ne obavezuje formalno
druge države u istovetnim situacijama ( dakle medjunarodno pravo nije precedentno pravo
)
-Medjutim, ako se kakav medjunarodni sud u svojoj presudi pozvao na kakvo obicajno
pravno pravilo ili opste pravno nacelo , tada se neko drugo lice koje treba da dokaze
postojanje nekog obicajnog pravnog pravila ili opsteg pravnog nacela , moze pozvati na tu
presudu medj.suda u kojoj je to pravilo primenjeno, a sve u cilju dokazivanja postojanja
istog.
-Uloga TEORIJE ( doktrine ), u tumacenju pravnih propisa daleko je manja nego uloga
sudske prakse.
Danas se doprinos teorije ogleda u

sistematizaciji

tumacenju

novih pravnih pravila

pozitivnog medjunrodnog prava.
Naravno doktrina ( teorija ) ima veliki uticaj i na institucije koje rade na izradi nacrta
konvencija.

8.SUDJENJE PO PRAVDI:

Pravicnost se definise kao siguran i spontan osecaj pravednog i nepravednog, narucito kad
se sagledava kroz presudjivanje nekog konkretnog i posebnog slucaja.
-U postupku primene medjunarodnog prava o pravicnosti se raspravlja: 1)INFRA LEGEM
– odlikuje svaku primenu prava od strane suda kako unutar drzavnog teritorija tako i u
okvirima medjunrodne zajednice kada primenjuje medjunarodno pravo.
-2)PRAETER LEGEM- vezano je za one slucajeve u medjunarodnom pravu koji nisu
obuhvaceni pravom, vec postoje pravne praznine.Odgovornost i ovlascenje sudija je
uvecano.
-3)CONTRA LEGEM- Najcesce se vezuje za posebno ovlacsenje koje su stranke dale sudu
da njihov spor resi EX AEGUO ET BONO tj po nacelu pravicnosti a u skladu sa stavom 2
clan38 medjunarodnog suda pravde.

9.JEDNOSTRANI PRAVNI AKTI DRZAVA:

Jednostrani pravni akti predstavljaju manifestaciju volje jednog subjekta i kao takvi ne
mogu da budu pravila medjunarodnog prava i osnov za obavezivanje drugih subjekata
medjunarodnog prava.
Tek izuzetno jednostrani akt drzave moze da bude formalni izvor medjunarodnog prava.
Donose se na osnovu unutrasnjeg zakonodavstva drzave od strane kolektivnih ili inokosnih
drzavnih organa sa ciljem da proizvedu odredjene medjunarodnopravne posledice.
Cesto se primenjuju u diplomatskoj komunikaciji izmedju država.
U jednostrane pravne akte drzava spadaju:

1.Jednostrana izjava:

Njom drzave mogu da ucine odredjenu ponudu koja ako bude prihvacena od druge drzave
cini, zajedno sa aktom prihvatanja, sporazum.
Drzava moze, jednostranom izjavom da prihvati odredjenu obevezu prema drugoj drzavi ili
prema drugim drzavama ili da se odrekne kakvog svog prava. Da bi imala ovakvo pravno
dejstvo izjava treba da bude data od strane sefa drzave, predsednika, vlade, ministra
spoljnih poslova ili drugog lica ovlašcenog da da takvu izjavu.
Ona treba da bude JASNO i NEDVOSMISLENO ucinjena ( nije bitno da li je data
pismeno ili usmeno)

2.Notifikacija:

Je jednostrani pravni akt kojim drzava sluzbeno obavestava drugu drzavu ili druge subjekte
medjunarodnog prava o cinjenicama ili dogadjajima koji su medjunarodnopravno
relevantni.( npr.o promeni imena drzave, imenovanju drugog sefa drzave itd.).
-Razlikujemo:

1.Dobrovoljne-

(npr. Obavestenje o promeni imena drzave, imenovanju novog sefa drzave

itd). One se najcesce srecu u praksi

2.Obavezne –

u slucajevima kada je notifikacija obavezna, tek nakon izvrsene notifikacije

država ili drugi medjunarodni subjekt se moze smatrati obaveznim da postupa naodredjeni
nacin ili da postuje odredjeno pravo u medj.odnosima.

3.Protest:

Protestom se izrazava

neslaganje, protivljenje ili osporavanje

kakvog novonastalog

stanja u medjunarodnim odnosima.
Protest kao i izostanak protesta mogu da proizvedu odredjena pravna dejstva.
U slucaju izostanka protesta smatralo bi se da se drzava saglasava sa novonastalim stanjem
i da se odrice svojih prava.
Dakle, protestom se nastoji zaustaviti promena pravne situacije, nastanak novih prava i
obaveza, a tojemoguce samo ako se protestuje dosledno i konstantno.

4.Priznanje:

Je jednostrani akt kojim drzava ili neki drugi medjunarodni subjekt prihvata neku novu
pravnu situaciju.Ispoljava se najcesće kao priznanje

drzave

vlade

ili

granice

, a izrazava

se pismenim putem i konkludentnim radnjama a redje precutno.
Priznanje je po pravilu neopoziv čin( u praksi su poznati slučajevi uslovnog priznanja)

5.Estopel:

Je prigovor kojim se sankcionise nedoslednost drzave.
Ako je drzava izrazila kakav stav voljno, jasno, i bezuslovno i ako je od toga imala kakve
koristi ili je druga drzava imala kakve stete ona ne moze da menja taj stav tj. Druga drzava
putem ESTOPELA moze da spreci po nju stetne posledice zbog promene stava .

10.POJAM I VRSTE MEDJUNRODNIH UGOVORA:
Medjunarodni ugovor je

sporazum izmedju medjunarodnopravnih subjekata uredjen

pravilima medjunarodnog prava.
Dakle pojam medjunarodnog ugovora cine sledeci elementi:
1,Sporazum
2.Forma
3.Subjekti
4.I uredjenost medjunarodnim pravom( ne sme biti suprotan imperativnim normama MP,
jer je u suprotnom apsolutno nistav).

1.Sporazum -

tj, izricita saglasnost stranaka je sustina ugovora. Saglasnost se manifestuje

izricitim pristankom strana da budu vezane ugovorom.
Pristanak mora da bude jasno izrazen.

Ugovorom se stvaraju nova pravila medjunarodnog prava, menjaju se ili ukidaju postojeća
ili se menja oblik postojanja pravnih pravila.
Predmet ugovora jeste buduće ponasanje ugovornica.

2.Forma –

Moze biti zakljucen kako u pismenoj tako i u usmenoj formi pa cak i precutno ( u

praksi je uobicajena pisana forma).

3.Subjekti –

Države i medjunarodne organizacije.

Potpisom ad referendum

– potpisnici referisu vladama o postignutom

sporazumu.Potpis postaje delotvoran kad ga potvrdi vlada.
3.

Parafom teksta ugovora

- parafiranje se sastoji u tome sto predstavnici

Pregovaraca stavljaju na kraju teksta ( ponekad i na svakoj strani teksta )
inicijale svojih imena i prezimena.obicno se primenjuje u slucajevima kada pregovaraci
nisu ovlasceni na potpisivanje ili su prekoracili ovlascenja iz punomocja .
nakon parafiranja nadlezan organ ugovorne strane ( obicno vlada ) razmatra tekst i
ovlascuje neku licnost , obicno ministra da potpise ugovor.

2.Davanja pristanka radi vezivanja ugovorom:

Strane koj ucestvuju u zakljucivanju

ugovora odredjuju nacin izrazavanja pristanka da budu vezane ugovorom.
Drzave mogu da izaberu
1.Potpisivanje
2.Ratifikaciju
3.prihvtanje
4.Odobravanje
5.Pristupanje itd.
Strane ucesnice odredjuju jednom odredbom ugovora kako će izraziti pristanak da budu
vezane ugovorom.

-RATIFIKACIJA-

Njome se izrazava pristnak na vezivanje ugovorom:
1.Ako je tako predvidjeno ugovorom
2.Ako je na drugi nacin utvrdjeno da su se strane dogovorile da je potrebna ratifikacija
3.Ako je predstavnik strane potpisao ugovor pod rezervom ratifikacije ili
4.Ako namera strane da potpise ugovor pod rezervom ratifikacije proizlazi iz punomocja
njenog predstavnika ili je izrazena u toku pregovora.
Ratifikacija mora biti ugovorena.
Obicno se ratifikacijom zakljucuju oni ugovori kojima se ostvaruju ili stite najvažniji
interesi drzava.
Razlikujemo unutrasnju i spoljnu rtifikaciju.
-Postupak unutrasnje ratifikacije uredjen je unutrasnjim pravom.U vecini drzava odluke o
rtifikaciji donosi zakonodavni organ vlsti(skupstina).
-Spoljasnju ratifikaciju cini pisani dokument o ratifikaciji(ratifikacioni dokument) koga
izdaje sef drzave i koji se razmenjuje medju stranama ugovornicama u slucaju bilateralnog
sporazuma.Ratifikacioni dokument potpisuje šef drzave.U njemu se konstatuje da je
odredjeni medjunarodni ugovor prihvacen od strane te drzave i da se ona obavezuje da ga
postuje.Ako ugovornice nisu drugacije ugovorile ugovor stupa na snagu onog dana kada se
obavi razmena dokumenata o ratifikaciji.
-Visestrani ugovori usvojeni u medjunarodnoj organizaciji deponuju se kod depozitara koji
je odredjen ugovorom.Obicno je to ministar spoljnih poslova drzave na cijoj teritoriji je
ugovor potpisan, ili generalni sekretar organizacije pod cijim okriljem je ugovor zakljucen.
Posto je zastupanje na snagu visestranih ugovora neophodan odredjen broj ratifikacija
depozitar je u obavezi da sa prijemom poslednje neophodne ratifikacije obavesti zemlje
potpisnice o stupanju ugovora na snagu.
-Svoju volju za prihvatom medjunarodnog ugovora medjunarodne organizacije izazavaju
kroz AKT FORMALNE POTVRDE- Donosi ga odgovarajuci organ medjunarodne
organizacije u slucaju:
1.Da je ugovorom tako predvidjeno, 2.ako je ugovor u ime organizacije potpisan pod
uslovom donosenja akta formalne potvrde, 3.Ako namera te organizacije da potpise ugovor
pod rezervom formalne potvrde proizlazi iy punomocja njenog predstavnika ili je iyrazen u
toku pregovora.