VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
Seminarski rad
Predmet : Međunarodno krivično pravo
Tema: Međunarodna krivična dela
Profesor: Student:
Beograd, 2018
Seminarski rad
Tema: međunarodna krivična dela
4
1. Pojam međunarodnog krivičnog dela
Na početku treba definisati pojam međunarodnog krivičnog dela, koji ima dosta sličnosti
sa pojmom krivičnog dela u nacionalnom zakonodavstvu, ali postoje i izvesne razlike koje čine
ovaj pojam specifičnim u odnosu na pojam krivičnog dela iz nacionalnog zakonodavstva. Pored
postojećeg naziva, koristi se i termin
međunarodni zločini,
tu spadaju krivična dela koja su
navedena u Rimskom statutu i koja su nastala na iskustvu prakse međunarodnih krivičnih
suđenja, a prvenstveno na temeljima common law sistema i precedentnog prava. Ova krivična
dela propisana u nacionalnim zakonodavstvima po pravilu ne zastarevaju, a dominantna
anglosaksonska koncepcija formuliše opšti pojam krivičnog dela preko dva elementa objektivnog
(actus reus) i subjektivnog (mens rea). Po nekim autorima potrebno je da pored ovih elemenata
(spoljnih i unutrašnjih), postoje još i određene okolnosti i da ne postoje neke druge okolnosti
koje bi isključile krivičnopravnu odgovornost. Ovaj pojam je povezan sa međunarodnim
krivičnim pravom, predstavlja njegov temelj i nezaobilazan je deo ove grane prava, dok je
međunarodno krivično pravo kao posebna grana prava isprepletana sa krivičnim i međunarodnim
(javnim) pravom.
Do razvoja međunarodnih krivičnih dela dolazi u 20. veku, tokom koga su se preplitala
dva shvatanja angloameričko i evropsko-kontinentalno, koja su ostavila uticaj na razvoj ovog
pojma. Osnovu međunarodnih krivičnih dela čini Rimski statut. Sve države potpisnice Statuta
obavezale su se ratifikacijom, da u svoja nacionalna zakonodavstva unesu neka nova krvična
dela, koja su od interesa za čitavo čovečanstvo. Specifičnost međunarodnog krivičnog dela je u
dobrima koja su deo njegovog zaštitnog objekta i koja su od interesa za celu međunarodnu
zajednicu. Bitan doprinos, koji nije previše verodostojan i objektivan, dali su ad hoc Tribunali za
SFRJ i Ruandu.
Međunarodna krivična dela u širem smislu mogu da se posmatraju sa
materijalnog
(od
univerzalnog su značaja za celokupno čovečanstvo) i
formalnog
(države članice međunarodne
zajednice su u obavezi da inkrimnišu ova ponašanja i unesu ih u nacionalna zakonodavstva kao
međunarodna krivična dela)
aspekta
. Još od davnina postoji zabrinutost za neka ponašanja koja
su se smatrala značajnim kao – piratsvo „pirata hostis generi humani’’
1
, Ciceron. Ova podela
međunarodnih krivičnih dela u širem smislu zavisi od kriterijuma koji su upotrebljeni za njihovo
svrstavanje u ovu kategoriju. Za nas svakako bitnija podela međunarodnih krivičnih dela u užem
smislu, po kojoj ćemo mi i bliže analizirati međunarodna krivična dela, predstavlja ujedno i
međunarodna krivična dela koja su obuhvaćena nadležnošću Međunarodnog krivičnog suda
2
, to
su ona međunarodna krivična dela koja spadaju u njegovu stvarnu nadležnost i koja su
utvrđena odredbama čl. 5 Rimskog statuta, a to su: zločin genocida, zločin protiv čovečnosti,
ratni zločini i zločin protiv mira (agresija). Nabrojana krivična dela čine osnovnu stvarnu
nadležnost MKS, ona su taksativno nabrojana, spadaju u krug najtežih krivičnih dela i od
izuzetne su važnosti za međunarodnu zajednicu. Međutim, problem nastaje oko definisanja
krivičnog dela agresije i njegovog prihvatanja od strane većine, tačnije najmoćnih zemalja sveta.
MKS još uvek ne poseduje stvarnu (efektivnu) nadležnost u odnosu na ovo krivično delo.
1
Pirati su neprijatelji ljudskog društva
2
MKS
