Међународно окружење у глобалној економији
Увод
Међународно пословање обувата све пословне трансакције које се одвијају преко
граница две или више нација. За менаџере међународних компанија изузетно је значајно
да развијају и одржавају глобално становиште у свом пословању. Зато је важно почети са
глобалним пословним окружењем и његовим главним компонентама. Глобално
становиште у пословању значи да менаџери на глобалној сцени морају имати:
изграђен ментални став који карактерише,
толеранција и одређен ниво знања о,
функционисању међународног пословања.
Националне економије постају све више повезане. Менаџери било где се у свету
налазили, у обављању својих пословних активности морају имати у виду глобалну
перспективу њихових послова. Да би били успешни у свом послу међународни менаџери
треба да разумеју како функционише глобално пословно окружење. Мада свет постаје
убрзано интегрисан, национална пословна окружења остају важна. Свака нација поседује
дистинктивну културу, политички систем, право и економију, који одређују пословне
активности унутар граница. Нема нације која је имуна на догађаје у медјународном
пословном окружењу.
Оба окружења, национално и међународно, дефинишу контекст међународног
пословног управљања. Компаније које послују изван граница, морају уважавати правила
њиховог локалног тржишта као и правила земаља са којима послују.
Међународно окружење у глобалној економији
која ће их дуго носити на крилима експанзије. Ограничени европски простор се раширио
у, до тада, незамислива пространства.
2. Феномен глобализације пословања
Најизраженији тренд данашњег пословања јесте растућа глобализација тржишта и
услуга широм света. Ово се односи на све, од авио-превозника до аутомобила, од
банкарства до брзе хране, од одеће до компјутера, од детерџената до пелена за бебе, од
електронике до лифтова, од сокова до софтвера. Компаније, било да су америчког,
јапанског или неког другог националног порекла, остварују све већи део продаје на
међународним тржиштима. Опште усмеравање компанија свих врста у правцу
интернационалних тржишта резултирало је настанком већег броја тржишта производа,
која су по домету више глобална или регионална него домаћа. Дакле, тржишта која су
некад била ограничена националним просторима сада су добила међународне димензије.
Савремени привредни токови у светској привреди, а поготову кретања у оквиру
регионалних интеграција, постају све динамичнији и унапред усмеравани, координацијом
економске политике у међународним економским регионалним интеграцијама. Научно-
техничка револуција поставила је технолошки фактор у улогу најбитнијег покретача
привредног развоја и покренула снажан процес реиндустријализације развијених земаља
Запада, и не само њих. У таквим условима, уз раст међузависности националних привреда
и уз све израженију потребу опирања америчкој и јапанској конкуренцији (у појединим
високотехнолошким областима доминације) готово је завршен процес формирања
јединственог унутрашњег тржишта, ЕУ, односно европског привредног простора.
Процес глобализације, захваљујући превсходно достигнућима средстава саобраћаја
и веза, претворио је нашу планету у глобално село. Створиле су се огромне могућности
које пружају подела рада и упоредне предности земаља. Стандардизација је суштина
процеса глобализације светске производње и трговине. Само прихватање стандарда не
значи да су ишчезле препреке за њихову потпуну и стварну примену у свим земљама.
Разлози за то су различити језици, валуте и њихова стабилност, ниво економског развитка,
традиција, култура али и регионално затварање у појединим деловима света.
Значај међународних активности предузећа сваке националне економије, а
поготову малих земаља, је несумњив и уједно кључни фактор развоја и раста у
савременим условима. Међутим, српско искуство је по много чему било током низа
година праћено многим заблудама, негативним резултатима, оптерећено застарелим
приступима и неефикасним решењима.
Преузимањем, куповањем и удруживањем са другим предузећима, покушавају се
достићи величине неопходне за опстанак на новом тржишту и конкурентност. То се
спроводи на различите начине: од концентрације на једну локацију и предности што их
носи масовна производња, до стварања група на више локација.
Управљање променама и маркетинг стратегија, као предуслов међународног
пословања треба извести у крајње неповољном домаћем и међународном окружењу.
Девастација тржита, продаје и набавке, као и друге невоље које су пратиле нашу земљу у
последње две деценије, довели су до тога да се већина наших предузећа налази у
