МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО ПРАВО
Семинарски рад
Тема:
„
МЕЂУНАРОДНО ПОРОДИЧНО ПРАВО“
Породичноправни одности са страним елементом чине једну од најучесталијих и најважнијих
области међународног приватног права. До приближавања норми долази, углавном, по оним
питањима која су, мање или више, непосредно регулисана у Повељи ОУН, Универзалној
декларацији о правима човека, Међународном пакту о грађанским и политичким правима,
Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода. Другим речима, сведоци
смо смањивања броја норми чији су резултат неравноправни односи полова или
дискриминација према деци рођеној ван брака. Могло би се поменути да је све мањи број
земаља које не познају установу развода брака, а у земљама које познају развод, нови прописи
га најчешће олакшавају. Значајан је развој законодавне регулативе Европске уније у области
судске сарадње у грађанским стварима. И поред одређених приближавања породичноправних
регулатива, остаје констатација да су разлике међу породичноправним прописима појединих
земаља и даље значајне и сасвим је сигурно да оне неће брзо нестати. Поред разлика у
породичноправним нормама појединих земаља, на учесталост сукоба закона у овој области у
одлучујућој мери утиче и велики интензитет кретања људи преко граница. Поред тога, смањују
се не само правне, већ и културне и психолошке инхибиције да се ступи у брак са особом
другачије националности, вере или расе, или на пример, да се усвоји дете другачије
националности, вере или расе. Све то доприноси учесталом настајању породичних односа који
се везују за више држава, више заједница, па се повећава и број правних питања која настају из
таквих односа.
Извори
Доношење ЗМПП означава значајну прекретницу за ову проблематику у Србији. Овај закон
посвећује релативно много простора одређивању меродавног права у породичноправним
односима са елементом иностраности. То значи да су овде колизионе норме ЗМПП у области
породичног права бројније и комплетније него колизионе норме ЗМПП у неким другим
областима (стварно право или деликти). Поред ЗМПП, значајан извор колизионих норми су и
билатералне конвенције. Већина тих конвенција регулише узајамну правну помоћ, узајамне
правне односе у грађанским, породичним и кривичним стварима (са Бугарском, Грчком,
Мађарском итд.). Избори међународног породичног (брачног) права представљају и споразуми
о признавању дипломатско – конзуларних форми брака које је Југославија имала са
(Норвешком, Пољском, Румунијом, СССР-ом итд.), као и размене нота са Шри Ланк0м, где се
конзулима дају овлашћења да закључују бракове. Иако се односе на материју одређивања
меродавног права, изворе међународног породичног права у Србији чине, осим већ наведених
конвенција и две специјалне билатералне конвенције које регулишу признање и извршење
страних судских одлука о законском издржавању (Споразум СФРЈ и Републике Аустрије и
споразум између СФРЈ и Краљевине Белгије). Поред билатералних конвенција, материје
међународног породичног права тичу се и три мултилатералне конвенције које је наша земља
ратификовала (Њујоршка конвенција о остваривању алиментационих захтева у иностранству
(1956), Хашка конвенција о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце (1980) и
Европска конвенција о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном
успостављању односа старања).
Меродавно право
материјални услови за закључење брака
– У браковима са елементом иностраности
неминовне разлике у националним правима, различите концепције брака, различито
држављанство или домицил веренице или вереника су околности које дају повода сукобу
закона. Према нашем ЗМПП по принципу
lex nationalis
у погледу услова за закључење брака
меродавно је за свако лице, право државе чије је оно држављанин у време ступања у брак
.
Међутим ЗМПП упућује и на став 2, а то значи да се не може закључити брак пред нашим
органом и ако су испуњени услови, уколико постоје неке сметње за закључење брака по
нашем праву. Поред принципа
lex nationalis
, ЗМПП упућује и на примену принципа
lex fori
.
Према овом принципу, чак и ако постоје сви услови испуњени према
lex nationalis,
надлежни
орган у Србији неће дозволити закључење тог брака, ако у погледу тог лица постоји једна од
три сметње предвиђене према праву Србије: 1) постојање ранијег брака; 2) сродство и 3)
неспособност за расуђивање;. Принцип
lex fori
је повезан са заштитом јавног поредка. Дакле,
у погледу материјалних услова за закључење брака са елементом иностраности примениће
се кумулативно национални закони веренице и вереника, с тим да је кумулација
дистрибутивна. Без обзира на то да ли је само један од вереника страни држављанин, или су
то обоје, поред услова из њихових националних закона, треба поштовати и три услова које
поставља наше право.
форма брака
– Форма брака спада међу најзначајније елементе путем којих се настоји браку
обезбедити одговарајуће достојанство, али и правна сигурност и јавност. У браковима са
елементом иностраности форма даје повода за разликовање две ситуације: 1) закључење
бракова пред домаћим органом и 2) признање бракова који су закључени у иностранству. За
закључење бракова пред домаћим органом важан је принцип
lex loci celebrationis
(право
места свечаности). У том смислу надлежни орган при закључењу бракова поступа по
правилу своје државе и на исти начин, без обзира на то да ли се пред њим налазе вереници
који су страни или домаћи држављани. Закон места закључења брака је у већини
законодавстава императивног карактера, али нека законодавства познају и
lex nationalis
као
алтернативно решење за случај бракова страних држављана који се закључују на територији
домаће државе. ЗМПП у члану 33. такође поставља правило
lex loci celebrationis
. У пракси то
значи да је у Србији и за стране држављане обавезан грађански брак и једини он може да
буде пуноважно закључен. Евентуални верски брак, који би страни држављани закључили у
Србији, нема правна дејства ни у Србији, а по правилу ни у иностранству. С обзиром на то
да је у упоредном праву широко прихваћено правило
lex loci celebrationis
, оно важи као
основно правило и за признање бракова закључених у иностранству. За обе ситуације важи
иста колизиона норма, а разлика је у улози домаћег органа. У домаћим браковима надлежни
орган учествује у поступку закључивања бракова, а у случају иностраних бракова, надлежни
орган треба да се изјасни о правном односу који је настао у иностранству и да на основу
права које је меродавно по домаћој колизионој норми призна брак за пуноважан или да га
одбије.
дипломатско-конзуларни бракови
– Дипломатско-конзуларни бракови у међународном
приватном праву сматрају се домаћим браковима пошто се закључују пред овлашћеним
органом домаће државе и на екстериторијалном делу домаће државе. С обзиром на то да
закључивање бракова не спада у редовне функције конзуларних представништва, а још мање
дипломатских, потребно је посебно овлашћење на основу кога се ова активност може
