1.Pojam I uloga medjunarodnog
poslovanja
Medjunarodno poslovanje je naucna
disciplina koja izucava pravila kojima se
regulisu medjunarodni privredno ekonomski
odnosi, I ima sve znacajniju ulogu medju
ekonomskim disciplinama.
Savremeni ekonomski tokovi objedinjuju
poslovne procese na mikro I marko nivou,
tezeci stvaranju konkurentske prednosti.
Konkurentska prednost podrazumeva
postojanje ili ostvarivanje onog stepena
sposobnosti preduzeca, koji se zahteva na
trzistu I koji konkurancija ne moze tako lako
dostici, sem putem stvaranja sebi vecih
troskova I u duzem vremenskom periodu.
“Trgovina je trajna društvena aktivnost koja u
tržišnoj privredi organizuje i reguliše robne
tokove (fizičkih proizvoda, usluga i hartija od
vrednosti) u prometnoj fazi društvene
reprodukcije.”
“Poslovanje je aktivnost usmerena na tržište i
komercijalno-finansijsku politiku, uzetu u
najširem smislu: razvoj tržišta, razvoj
proizvoda i proizvodnih kapaciteta,
finansiranje razvoja, investicioni krediti,
kratkoročni krediti itd.”
Trgovina se odvija na:
-Domaćem tržištu – unutrašnja trgovina
-Inostranom tržištu – spoljna trgovina
Predmet izučavanja trgovine:
-Razmena roba i usluga
Unutrašnja trgovina po obimu veća od spoljne
trgovine
Predmet
izučavanja
međunarodnog
poslovanja:
-Razmena roba i usluga
-Međunarodno kretanje rada
-Međuanrodno kretanje kapitala
-Direktne strane investicije
-Portfolio investicije
-Ulogu i značaj međunarodnih institucija
Cilj izučavanja:
Utvrđivanje mehanizama, pravila, načela,
smernica, pretpostavki i instrumenata na
kojima počivaju globalni ekonomski odnosi
kojima će preduzeća izgraditi konkurentske
prednosti, a države postati ključni katalizator
te izgradnje.
Faktori međunarodnog poslovanja:
PRIRODNI FAKTORI:
Prirodna bogatstva zemlje (sirovine, rude,
klimatski uslovi, veličina i položaj zemlje)
PROIZVODNI FAKTORI:
Kvalitet i kvantitet sredstava, raspoloživost
radne snage, kvalitet organizacije rada,
primena savremenih tehnologija
PROIZVODNI ODNOSI:
Efikasnost i efektivnost primene proizvodnih
faktora, način raspodele rezultata, visina
životnog standarda
NEEKONOMSKI FAKTORI:
Uslovi razmene – Terms of Trade (odnosi
između promene uvoznih i promene izvoznih
cena) –primer cena sirovina i finalnog
proizvoda
Fleksibilnost subjekata međunarodnog
poslovanja –primer razvoja savremenih
tehnologija i primene znanja
Razvijenost i ekonomska i politička pozicija
zemlje koja učestvuje u međunarodnim
ekonomskim odnosima- bilateralni i
multilateralni ugovori
2.Subjekti I determinante
medjunarodnog poslovanja
Subjekti medjunarodnog poslovanja:
-
Medjunarodna zajednica
, cija je uloga
posredstvom medjunarodnih institucija kao sto
su STO, MMF, I sl. Veoma naglasena, direktno
utice na medjunarodno poslovanje.
-
Drzava
ima svoju teritorijalnu nezavisnost I
suverenitet, pa Iz toga proistice I ekonomska
nezavisnost koju drzava primenjuje u okviru
ekonomskih teritorija I granica.
Uloga drzave je naglasena u stvaranju
multilateralnih I bilateralnih odnosa
medjunardnog poslovanja.
Bilateralizam su ugovorni odnosi izmedju dve
drzave, najcesce u vidu privrednih dogovora,
razmene I saradnje na drzavnom nivou.
Multilateralizam su ugovorni odnosi izmedju dve
ili vise zemalja.
-
Preduzece
se kao subject medjunarodnog
poslovanja posmatra sa mikro aspekta.
Preduzece je u funkciji nosioca medjunarodnog
poslovanja, dok drzava ima ulogu katalizatora.
Determinante medjunarodnog poslovanja:
-Medjunarodno okruzenje
-Drzava
-Preduzeca
-Mobilnost roba I usluga
-Mobilnost faktora proizvodnje
3.Izvori medjunarodnog poslovanja
-Medjunarodno javno pravo:
-medjunarodni ugovori su dvostrani ili visestrani
ugovori (sporazumi) koji su najcesce politickog
karaktera.
-medjunarodno obicajno pravo (prometni obicaji,
zabrana
piratstva,
zabrana
represalija,diplomatske preferencije I sl.)
-opsti principi u medjunarodnom pravu
omogucavaju zastitu prava I interes u drzavama
koje su subjekti medjunarodnog poslovanja
(pravila o zastiti stranih trgovaca, zastiti imovine
stranaca, princip reprociteta)
-Medjunarodno privatno pravo direktno I
indirektino regulise odnose izmedju privrednih
subjekata u medjunarodnom poslovanju, ili
postavlja odredjene principe tih odnosa,
-Domace zakonodavstvo:
-zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju
-zakon o deviznom poslovanju
-zakon o slobodnim zonama
-zakon o carini
-zakon o preduzecima
-zakon o obligacionim odnosima I dr.
-Autonomno medjunarodno trgovinsko pravo:
-tipski ugovori su rezultat trgovacke prakse na
medjunarodnom trzistu.
-opsti uslovi poslovanja predstavljaju skup
prqavila koja regulisu odredjene poslovne
odnose ukoliko oni nisu regulisani ugovorom.
-obicaji I uzanse (opste uzanse za promet
robom, posebne uzanse
-poslovni I proizvodni standardi se najcesce
regulisu strogom intervencijom drzave putem
podzakonskih pravnih akata
-INCOTERMS – kodifikovana pravila
5.Pravila INCOTERMS
su medjunarodna
trgovinska pravila za tumacenje najvaznijih
trgovinskih izraza I transportnih klauzula. Izdala
ih je medjunarodna trgovinska komora 1936.
godine,
Njihovu verodostojnost priznaju I medjunarodni
sudovi. Uzrok njihovog nastanka nalazi se u
razlicitosti privrednih sistema u kojima posluju
dva ili vise subjekata koji se ukljucuju u
medjunarodnu trgovinu. INCOTERMS pravila I
termini primarnu funkciju imaju u tumacenju
osnosa kupca I prodavca u medjunarodnim
kupoprodajnim ugovorima.
4.Medjunarodne konvencije
U međunarodnom pravu konvencije
označavaju ugovorni odnos između dve ili
više država zasnovan na bilateralnom ili
multilateralnom metodu iz područja
međunarodne trgovine i razmene.
Konvencija UN o ugovorima o
medjunarodnoj prodaji robe (Becka
konvencija) 1980. godine
Je kodifikovala pravila u oblasti
medjunarodnog poslovanja i to ona koja se
ticu: obligacionih odnosa kupaca i
prodavaca, ponuda za zakljucenje
ugovora, pitanja opoziva ponude,
ispunjenja ugovora, tumacenja sporazuma
o medjunarodnoj prodaji, raskidanja
ugovora i placanja odstete u slucaju stete,
itd.
Pravila ove konvencije primenjuju se i na
teritorijama zemalja koje nisu potpisnice, a
SFRJ je bila potpisnica od 01.01.1988.
godine.
Primenjuje se pod uslovima:
-da je ugovor o prodaji robe sklopljen
izmedju strana koje sediste imaju na
teritorijama razlicitih drzava
-da se vrsi transfer robe iz jedne zemlje u
drugu
Konvencija pociva na nacelu NAMERE
jedne ugovorne strane, a ne zajednickim
namerama
Briselski sporazum o sudskoj nadleznosti
odredjuje nadleznost suda u resavanju
sporova u medjunarodnom poslovanju.
Potpisan je 1968. godine a inicijator su bile
clanice Evropske zajednice.
Ovaj sporazum definise slobodno
opredeljenje potpisnica ugovora, a u
slucaju nepostizanje kompromisa oko
arbitraze, pokretac spora ima pravo izbora
izmedju sudova dveju zemalja.
Rimski sporazum o zakonu koji ce se
primenjivati potpisale su clanice Evropske
zajednice 1980. godine, i on ustanovljava
da ce se u medjunarodnim ugovonim
odnosima primenjivati zakon zemlje na
cijoj teritoriji se odvija delatnost koja je
predmet ugovora ili ce se primenjivati
nacela medjunarodnog trgovinskog
zakona.
Sporazumi o zastiti intelektulane svojine
-Pariska konvencija 1883. (definise pitanje
registracije i zastite prava intelektualne
svojine)
-Madridski sporazum 1891. (regulise
pitanja u vezi sa medjunarodnim zastitinim
znakom)
-Minhenski sporazum 1973., Strazburski
1971., kao i Vasingtonski 1970., regulisu
pitanja registracije patenta.
-Haski sporazum 1934., itd.
Sporazumi o prevozu robe:
-Zenevski sporazum 1956. (drumski
saobracaj)
-Briselski sporazum 1924. (pomorski
saobracaj)
-sporazum iz Cikaga 1944. (vazdusni
saobracaj)
-sporazum iz Berna 1890. (zeleznicki
saobracaj)
14. Pojmovi:
Oportunitetni trosak
oznacava da proizvodnja
jednog dobra uvek znaci trosak zbog
neproizvodnje drugog dobra. Gubitak koji
nastaje zbog neproizvodnje drugog dobra
predstavlja oportunitetni trosak.
Input
su sva ulaganja u proizvodne faktore,
odnosno proizvodnju neke preivrede.
Dohodak
je rezultat koji daju sva ulaganja u
proizvodne faktore, odnosno proizvodnju neke
privrede.
Medjunarodni odnosi razmene
(Terms OF
Trade) su cene po kojima poslovni subjekti
jedne zemlje izvoze I uvoze proizvode I usluge.
15.Pojmovi:
Bruto nacionalni dohodak
predstavlja zbir
bruto domaceg proizvoda I neto dohotka koji je
ostvaren iz ostalog dela sveta.
Bruto domaci proizvod
predstavlja finalni
rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne
drzave I cini ga ukupna vrednost dobara I usluga
proizvedenih na teritoriji jedne drzave u toku
jedne godine.
Izvoz
je prodaja u inostranstvu dobara I usluga
proizvedenih u domacoj drzavi.
Uvoz
je prodaja na teritoriji domace drzave
proizvoda I usluga proizvedenih u inostranstvu.
16.Pojmovi:
Marginalna stopa transformacije
je kolicina
proizvoda od cije proizvodnje treba odustati da
bi se proizvodnja drugog proizvoda povecala za
jedinicu.
Granica proizvodnih mogucnosti
je
maksimalna kolicina jedinica jednog proizvoda,
koja se moze proizvesti pri bilo kojoj datoj
kolicini jedinica drugog proizvoda.
Relativna ponuda I traznja
predstavljaju
kolicnik ponude ili traznje, u svetskim
razmerama, broja jedinica jednog proizvoda sa
ponudom ili traznjom broja jedinica drugog
proizvoda u funkciji formiranja relativne cene.
Relativna cena
je tacka preseka krive relativne
ponude I krive relativne traznje.
17.Zatvorena privreda
-u zatvorenoj privredi input je jednak dohotku
-sve što je proizvedeno u datoj privredi
uravnoteženo je sa dohotkom te privrede
-budući da u zatvorenoj privredi rezidenti date
države ne mogu da kupe output druge države
niti svoj output da prodaju strancima sav
nacionalni dohodak se raspodeljuje a domaću
privatnu i javnu potrošnju i investicije
D = P+ J +I
D – OUTPUT , P - PRIVATNA POTROŠNJA
J – JAVNA POTROŠNJA, I - INVESTICIJE
18.Otvorena privreda
*U otvorenoj privredi postoje dva potencijalna
izvora dobara i usluga:
-lokalna proizvodnja
-uvoz
*U otvorenoj privredi postoje četiri potencijalne
upotrebe proizvoda i usluga:
-privatna
potrošnja
- javna potrošnja
- investicije
- izvoz
D + U = P + J + I + E Ili
D =P + J + I + (E- U
)
D – OUTPUT- DOHODAK
P -- PRIVATNA POTROŠNJA
J – JAVNA POTROŠNJA , I - INVESTICIJE
E – IZVOZ, U – UVOZ
Razlika izvoza i uvoza predstavlja trgovinski
bilans
19.Teorija apsolutnih prednosti
Adam Smit, polazi od pretpostavke drustvene
podele rada izmedju dve zemlje I prednosti koje
dolaze od specijalizacije unutar pojedinih
delatnosti , baziranih na takvoj podeli.
Apsolutna prednost predstavlja sposobnost
jedne zemlje da proizvede odredjeni proizvod sa
nizim troskovima inputa od neke druge zemlje,
odnosno da pri takvoj specijalizovanoj
proizvodnji ostvari najnize oportunitetne
troskove.
Pretpostavke:
-dve zemlje: domaca I strana
-dva proizvoda: A I B
-faktor proizvodnje: rad
-isti faktor proizvodnje I u domacoj I u stranoj
zemlji
-ukusi potrosaca isti I u domacoj I u stranoj
zemlji
Model koji se formira na osnovu datih
pretpostavki:
-domaca zemlja je dvostruko produktivnija u
proizvodnji proizvoda A od strane zemlje
-strana zemlja je dvostruko produktivnija u
proizvodnji prozivoda B od domace zemlje
Zakljucak:
-Domaca zemlja prizvodi proizvod A
-Strana zemlja prizvodi proizvod B
-Obe zemlje su se specijalizovale u proizvodnji
Nedostaci
ove teorije ogledaju se u tome da po
njoj ne postoje razlozi za medjunarodnom
trgovinom u slucaju da zemlja nema nize
oportunitetne troskove ni kod jednog proizvoda u
odnosu na druge ucesnike na medjunarodnom
trzistu.
Nedostatke ove teorije otklonila je teorija
Komparativnih prednosti.
21.Teorija opste ravnoteze
-autor: BERTIL OLIN
-u objašnjavanju uzroka međunarodne trgovine
polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to
su : koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da
uvozi i kako se formiraju odnosi razmene
između zemalja
-Specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od
te raspoloživosti određenim faktorom
proizvodnje.
-Ukoliko neka zemlja ima obilje u radu, kao
faktoru proizvodnje, a druga obilje u kapitalu,
kao faktoru proizvodnje, onda će se one
specijalizovati u proizvodnji onog dobra kojeg
imaju u obilju, odnosno prva zemlja će se
specijalizovati u proizvodnji radno-intenzivnih
dobara, a druga zemlja u proizvodnji kapitalno-
intenzivnih dobara.
-Na toj osnovi odvijaće se tokovi međunarodne
razmene, odnosno uvoza - izvoza proizvoda.
-U slučaju da zemlja raspolaže kapitalom kao
obilnim faktorom, a sa druge strane nedostaje joj
radna snaga kao drugi faktor proizvodnje, ona
će
se specijalizovati u proizvodnji kapitalno
intenzivnih proizvoda i izvoziti ta dobra, što će
usloviti povećanu tražnju za kapitalom (faktorom
u obilju), što će za posledicu imati povećanu
tražnju ovog faktora i rast njegove
cene.
-Sa druge strane, ovakva specijalizacija značiće
manju tražnju za drugim faktorom proizvodnje
( u ovom slučaju radnom
snagom), što će za
posledicu imati pad cene tog faktora
proizvodnje i vće obilje
.
-Dakle, dolazi do konvergencija u količini
raspoloživih faktora i putem međunarodne
trgovine dolazi do izravnjavanja cena faktora
proizvodnje.
-Olin ističe da je i kretanje faktora proizvodnje
bitan faktor kvantiteta i kvaliteta
međunarodne
trgovine i da to kretanje predstavlja, u izvesnom
smislu, supstituciju u kretanju
proizvoda.
20.Teorija
komparativnih
prednosti
Dejvid Rikardo ističe da iako zemlja
nema apsolutne prednosti i niže
proizvodne troškove u proizvodnji
nekog dobra u odnosu na stranu
zemlja, ona ipak ima interes da
učestvuje u međunarodnoj trgovini sa
drugim zemljama na bazi komparativnih
prednosti.
Rikardo je smatrao da komparativne
prednosti proističu iz slabije
pokretljivosti faktora proizvodnje i da će
se zemlja, bez obzira na odsustvo
apsolutnih prednosti, specijalizovati u
proizvodnji onog proizvoda u kojima ima
komparativne prednosti, odnosno u
proizvodnji onog proizvoda gde
ostvaruje veću produktivnost i niže
oportunitetne troškove.
Pretpostavke
:
-dve zemlje: domaca i strana
-dva proizvoda: A i B
-faktor proizvodnje: rad
-isti faktor proizvodnje u domacoj i
stranoj zemlji
-ukusi potrosaca isti u domacoj i stranoj
zemlji
-kvalitet svih radnika je isti
-mobilnost radne snage izmedju
sektora, sto obezbedjuje jednakost
zarada
-operiše se u režimu konstantnih
prinosa- bilo kakve promene broja
angažovaih radika u određenoj
proizvodnji ne menjaju troškove po
jedinici proizvoda
Model koji se formira na osnovu
datih pretpostavki je sledeći
:
-domaća i strana zemlja proizvode dva
proizvoda,
-domaća zemlja je produktivnija u
proizvodnji oba proizvoda, od strane
zemlje, dakle domaća zemlja ima
apsolutne prednosti u proizvodnji oba
proizvoda
-Domaća zemlja je dva puta
produktivnija u proizvodnji proizvoda
«A» od strane zemlje, a tri puta
produktivnija u proizvodnji proizvoda
«B» od strane zemlje.
-Strana zemlja nema apsolutnih
prednosti ni kod proizvodnje proizvoda
«A» ni kod proizvodnje proizvoda «B».
-Domaća zemlja će se specijalizovati za
proizvodnju proizvoda «B» jer u toj
proizvodnji ostvaruje tri puta veću
produktivnost sa istim faktorima
proizvodnje u odnosu na stranu zemlju,
dok je kod proizvoda «A», dva puta
produktivnija. To znači da su njene
komparativne na strani proizvoda «B».
-Strana zemlja ima relativno manju
razliku u produktivnosti kod proizvodnje
proizvoda «A» u odnosu na domaću
zemlju, pa se stoga može reći da ona
ima komparativne prednosti u
proizvodnji proizvoda «A».
Korist od međun
a
rodne trgovine
ost
v aruju obe zemlje:
-autarhične cene konvergiraju i
uspostavlja se jedinstvena relativna
cena u obe zemlje,
-povećava se obim trgovine u obe
zemlje, što omogućava povećanu
potrošnju kod oba proizvoda.
