1. Царина и врсте царина?
Царина је дажбина или новчано давање које претставља једну врсту индиректног пореза на
потрошњу који се наплаћује приликом промета иностране или националне ( домаће ) робе преко
царинске линије. Царина се дефинише и као јавна дажбина коју држава наплаћује од власника
робе у домаћој валути приликом њеног преласка преко границе.
Класификација царина се обично врши према следећим критеријумима: 1) „правцу кретања“
робе, 2) економској функцији, 3) начину одмеравања, 4) начину завођења и 5) изузетном циљу.
Према „правцу кретања“ робе царине се деле на:
1) Увозне царине
које се наплаћују на страну робу која се увози у национално царинско подручје;
2) Извозне царине
које терете домаћу робу која се извози и
3) Транзитне царине
које оптерећују робу која се превози преко неког царинског подручја.
Према основној економској функцији царине се деле на:
1) Фискалне царине
које се заводе искључиво ради обезбеђења буџетских прихода;
2) Заштитне ( економске ) царине
које имају првенствено за циљ заштиту домаће производње од
иностране конкуренције,
3) Социјално – политичке царине
( које су историјска категорија и уводиле су се ради сузбијања
скупоће) и
4) Прохибитивне царине
којима је циљ да путем високих царинских стопа потпуно онемогуће увоз
( у целини или одређених роба).
Према начину одређивања царинске основице царине се деле на:
1) Царине по ( од ) вредности ( ad valorem )
које се обрачунавају и наплаћују процентуално од
вредности робе и могу бити:
а) Униформне
тј. једна царинска стопа је за сву робу и
б) Специфичне
тј. посебна царинска стопа за сваку поједину робу.
2) Специфичне царине које се обрачунавају по јединици мере
( и деле се на литарске, тежинске,
запреминске и сл. )
3) Комбиноване царине које узимају за основицу вредност и јединицу мере
и могу бити:
а) Алтернативне царине
које се обрачунавају или по вредности или по јединици мере и
б) Кумулативне царине
које се обрачунавају и по једној и по другој основици.
Према начину завођења царине могу бити:
1) Аутономне тј. оне које земља саностално ( суверено ) уводи
без претходног споразумевања са
другим земљама ( на чије се робе ова царина примењује ) и оне могу бити:
а) Повлашћене царине
и
б) Неповлашћене царине
2) Уговорне ( или конвенционалне ) царине
које се уводе на бази претходног споразума са другом
земљом, односно другим земљама ( обично путем мултилатералних царинских преговора, раније
у оквиру GATT – а, сада Светске трговинске организације ).
Према циљу диференцијалне царине у ширем смислу оптерећују увозну робу:
1) Повољним царинским стопама ( преференцијалне царине )
и
2) Неповољним царинским стопама
( диференцијалне царине у ужем смислу у које спадају
реторзивне царине, компензаторне царине, царине на индиректан увоз и транспорт,
антидампиншка царина, итд. ).
2. Порези и врсте пореза у међународном пословању?
Порез се дефинише
као инструмент јавних прихода којима држава одузима на принудан начин
новчана средства субјеката под својом пореском влашћу, без непосредне надокнаде, ради
покривања сопствених финансијских потреба и постизања одређених циљева економске и
социјалне политике. Значи порези су инструмент прерасподеле националног дохотка и имовине.
Три су основне врсте пореза
и то порези из имовине, порези из прихода и порез из расхода. Ова
подела углавном одговара класификацији пореза на посредне и непосредне, при чему су
непосредни порези на имовину и приход, а посредни порези из расхода.
Порези на имовину
спадају у најстарије пореске облике, али је њихов фискални значај данас
релативно веома мали. Порез на имовину односи се на права над непокретностима и на акције и
уделе у друштвима капитала. Номинална пореска стопа на имовину износи од 1 % до 3 %.
Сва предузећа која имају статус правног лица су, по правилу,
порески обвезници пореза на
доходак тј. пореза на добит предузећа
, који се креће углавном од 20 % до 40 %. Предмет
опорезивања правних лица јесте њихова економска снага која се манифестује у њиховом нето
приходу, односно чистој добити.
Порез на промет је општи облик пореза на потрошњу
којом се опорезују сви, односно већина
производа и услуга. Терет пореза сноси потрошач производа, односно прималац услуге, тако што
за производ или услугу коју купује плаћа цену у коју је урачунат порез. У зависности од тога у
колико фаза промета се опорезују производ или услуга, порези на промет се деле на једнофазне и
свефазне ( вишефазне ) порезе на промет.
Код једнофазног пореза на промет
он се може плаћати код пуштања робе и промет од стране
произвођача, приликом продаје производа од стране трговине на велико, трговини на мало или
крајњем потрошачу или приликом продаје производа од стране трговине на мало крајњем
потрошачу. Код
свефазног ( вишефазног ) пореза на промет
, производ се опорезује онолико пута
колико се пута нађе у промету, дели се на нето свефазни порез тј. ПДВ и бруто свефазни порез.
Акцизе
, односно трошарине су специјални порези на потрошњу којима се опорезује потрошња
тачно одређених производа ( алкохол, дуван и сл. ), док су таксе фискални приходи које држава
наплаћује од правних и физичких лица као новчани еквивалент за услуге које чине
административни, судски, царински и други органи државе на свим нивоима њене
организованости.
3. Какве могу бити међународне пословне стратегије?
Сваки
пословни план и пословна стратегија
има у својој природи елемент ризика.
Да би се заштитиле од последица ризика, план мора да садржи одређени број „мрежа
сигурности“:
1. Осигурање
– могу се купити полисе осигурања које треба да покрију штетне последице ризика, с
тим да се утврди да ли је трошак осигурања већи од могуће штете;
