1. Uvod
Delatnost krivičnog suda u cilju realizacije funkcije suđenja, posmatrana
sa sadržinske strane, može se manifestovati u rukovođenju krivičnim postupkom
i u donošenju odluke o krivičnoj stvari. Zavisno od vrste delatnosti krivičnog suda,
razlikuju se odluke koje krivični sud donosi u toku upravljanja krivičnim
postupkom i odluke koje donosi o samoj krivičnoj stvari, tj. kojima se definitivno
rasvetljava i rešava krivična stvar, a samim tim i okončava krivični postupak.
Odluke koje sud donosi u toku upravljanja kricičnim postupkom su rešenja i
naredbe, a odluke kojima se rešava krivična stvar su presude. Izuzetno, postoje
rešenja kojima se rešava krivična stvar, na primer, rešenje o izricanju sudske
opomene, odnosno rešenje o obustavi krivičnog postupka, ako se utvrdi da delo
nije krivično delo, da postoje okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost,
odnosno ako nema dovoljno dokaza da je okrivljeni izvršio navedeno delo. Ovu
odluku u formi rešenja sud će doneti u slučaju ako ove oklnosti utvrdi pre početka
glavnog pretresa. Isto tako, postoje presude kojima se rešavaju samo procesna
pitanja, a ne i pitanja o glavnoj- krivičnoj stvari, na primer, presuda kojom se
optužba odbija, koja se zbog toga i naziva procesnom presudom.
Odluke krivičnog suda predstavljaju
osnovnu sadržinu delatnosti krivičnog suda
u toku ostvarenja funkcije suđenja u krivičnim stvarima.
Dakle, krivični sud donosi u toku vršenja funkcije suđenja sledeće odluke:
presude, rešenja i naredbe.
Presude su takve sudske odluke kojima se, po
pravilu, rešavaju krivičnopravna i krivičnoprocesna pitanja o jednoj krivičnoj
stvari, izuzev presude kojom se optužba odbija. Rešenja i naredbe su takve
sudske odluke kojima se, po pravilu, rešavaju pitanja koja se odnose na
upravljanje krivičnim postupkom, s tim što postoje i takva rešenja kojima se
meritorno odlučuje o krivičnoj stvari.
______
Prof. dr. Cedomir Stevanovic (1)
2.1 Pojam i predmet presude
Presuda je sudska odluka kojom se, po pravilu, rešavaju kako
krivičnopravna, tako i krivičnoprocesna pitanja o krivičnoj stvari, odnosno, ona se
odnosi kako na materijalne pravno- relevantne, tako i na procesne pravnorelevantne
činjenice sadržane u krivičnoj stvari. Presuda je najvažnija sudska
odluka koju može doneti samo krivični sud i ona mora biti zasnovana na
pravnorelevantnim
činjenicama koje su utvrđene dokazima i to do najvećeg stepena
izvesnosti, tj. do istinitosti saznanja o njohovom postojanju ili nepostojanju.
Osnov presude mogu biti samo činjenice koje su utvrđene dokazima izvedenim
na glavnom pretresu. Po pravilu, presuda se donosi nakon održanog glavnog
pretresa, s tim što postoje izuzeci kada se presuda donosi i bez održanog
gavnog pretresa ili kada se nakon održanog glavnog pretresa donosi rešenje. Na
primer, glavni pretres se završava rešenjem ako se optuženom izrekne sudska
opomena, ako se maloletniku izrekne vaspitna mera, ako veće za maloletnike
obustavi postupak prema maloletniku kao i u slučaju kada se izrekne mera
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenje i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi
ili lečenje na slobodi. Sa druge strane, presuda se donosi i bez održanog glavnog
pretresa u slučaju: neprabog ponavljanja postupka, opozivanja uslovne osude
zbog neispunjenja određenih obaveza, u izvršenju inostrane krivične presude itd.
Donošenje presude, kao posebna i zavšna faza glavnog krivičnog postupka,
obuhvata više raznovrsnih delatnosti suda. Sadržinski posmatrano, sve te
delatnosti se odvijaju u jednom logičnom redu, jedna drugu slede i na taj način
predstavljaju jednu zaokruženu celinu. Posmatrano sa aspekta svog redosleda, u
ovoj fazi glavnog krivičnog postupka dolazi prvo do izricanja presude a potom do
njenog objavljivanja, pismene izrade i dostavljanja, a izuzetno može da dođe i do
ispravljanja presude.
Predmet presude
može biti samo krivično delo i eventualni učinilac toga dela
sadržani u optužbi u njihivom činjeničnom opisu, zbog toga što pravna
kvalifikacija dela u optužbi ne obavezuje krivični sud. Smatra se da je potrebno
da postoji tzv. s
ubjektivni i objektivni
identitet između
optužbe i presude.
Subjektivni identitet znači da se presuda može izreći samo prema licu koje je
optuženo za određeno krivično delo. Objektivni identitet odnosi se na činjenični
opis krivičnog dela, koji u osnovi mora biti istovetan u optužbi i presudi. Krivični
sud je vezan optužbom u najširem smislu i to kako u pogledu krivičnog dela, tako
i u pogledu učinioca, tako da on ne može da presudi više od onoga što je
sadžano u optužbi. Međutim, smatra se da krivični sud može da presudi manje
od onoga što je sadžano u optužbi, jer se polazi od toga da ako je utuženo više
utuženo je i manje. Do ovog zaključka dolazi se i na osnovu opšteg principa,
prema kome onaj ko može više može i manje.
3.Donošenje presude
Donošenje presude predstavlja posebnu fazu stadijuma glavnog krivičnog
postupka .Ujedno to je I poslednja faza u prvostepenom pstupku kao prvom delu
redovnog krivičnog postupka .Ujedno, to je I poslednja faza u prvostepenom
postupku kao prvom delu redovnog krivičnog postupka.
Faza donošenja presude zappčinje kada se završi predhodna faza glavnog
krivičnog postupka, faza glavnog pretresa. Tačnije, faza donošenja presude
pravnim zahtevima I o ostlim pitanjima o kojima treba doneti odluku . U
slučaju da se glasa krivična dela u sticaju, glasaće se o krivičnoj
odgovornosti I kazni za svako delo posebno , a zatim će se opet glasati o
jedinstvenoj kazni za sva dela.
Presuda je izrečena kada je za nju glasala većina članova veća ( čl.
116, st.1). U veću trojice to se uvek postiže, jer rezultat može btiti samo
dva prema jedan. Medjutim , u veću petorice može doći do drugačijih
situacija. Na primer, za jednu odluku je glasalo dva čl.ana, a ostala tri člana
veća imaju različito mišljenje od prva dva, ali I izmedju sebe. Takva većina
nije dovoljna. Za odluku morajju glasati najmanje tri člana.
Glasanje se vrši po starešinstvu, da ne bi stariji članovi svojim
autoritetom uticali na mladje članove veća .
Dakla , prvo glasa najmladji član , zatim ostali članovi veća po
starešinstvu i na kraju predsednik veća (čl. 116, stav 2).
Prilikokom odlučivanja o pojedinim pitanjima u toku donošenja
presude , može se dogoditi da se glasovi podele na više različitih stavova ,
tako da nijedan od njih nema većinu.
U tom slučaju pitanja će se razdvojiti i glasanjem će se ponavljati dok
se ne postigne većina. Razdvajanje pitanja se vrši na taj način što se
predhodno glasanjem eliminiše jedno od postojećih mišljenja , i svakim
ponovnim glasanjem eliminiše jedno od postojećih mišljenja, , te svakim
ponovnim glasanjem eliminiše po jedno mišljenje, da bi se na kraju došlo
do većine glasova.
Medjutim , ako se ni na ovaj način ne može postići većina glasova ,
najnepovoljniji glas za optuženog pribraja se glasovima koji su manje
nepovoljni.
Pribrajanje na ovaj način vršiće se sve dok se ne postigne potrebna
većina za izricanje presude .
Ocenivanje koje je mišljenje najpovoljnije a koje je manje povoljno vrši
se ne samo u pogledu kazne već i u pogledu pitanja da li jedno delo
predstavlja krivično delo , da li je optuženi krivično odgovoran i slično .
Članovi veća moraju da glasaju o svim pitanjima koja formuliše i postavlja
predsednik veća. Medjutim član veća koji je glasao da se optuženi oslobodi
od kazne ili da se presuda ukine i ostao u manjini nije dužan da glasa o
krivičnoj sankciji. Ako on iskoritisti ovo svoje pravo i ne glasa, smatraće se
da je pristao na glas koji za optuženog najpovoljniji . Treba napomenuti da
se oslobadjanje dužnosti glasanja odnosi samo na glasanje o krivičnoj
sankciji .
Prema tome, i ovaj član veća će biti dužan da glasa o troškovima
krivičnog postupka, imovinsko-pravnom zahtevu, oduzimanju imovinske
koristi i ostalim pitanjima koja se mogu u konkretnom slučaju pojaviti .
O većanju i glasanju sastaviće se poseban zapisnik ( čl. 89) koji sadrži
tok glasanja i odluku koja je donesena i koju potpisuju svi članovi veća i
zapisničar .
Ako je vilo odvojenih mišljenja ona će se uneti u zapisnik i li će mu se
priključiti samo sud pravnog leka, ali se posle toga mora ponovo zatvoriti u
poseban omot i naznačiti na omotu da je ovaj sud razgledao zapisnik .
Izreka i bitna sadržina obrazloženja izrečene presude unosi se u
zapisnik o glavnom pretresu (čl. 311).
Pošto je presuda izrečena većinom glasova, o tome sastavljen
poseban zapisnik o većanju i glasanju i izreka i bitna sadržina izrečene
presude unesene u zapisnik o glavnom pretresu , završena je delatnost
suda u izricanju presude.
5. OBJAVLJIVANJE PRESUDE
Po pravilu, presuda se objavljuje odmah pošto je sud izrekao
presudu. To je obaveza predsednika veća. Medjutim ako se radi o
složenim krivinim stvarima, na primer, kad optužnica sadrži veći broj
krivičnih dela ili se odnosi na više optućenih, izricanje presude se ne može
obaviti za jedan dan.
U tom slučaju sud je ovlašćen da odloži objavljivanje presude, ali
najviše za tri dana. Pri odlaganju objavljivanja presude, strankama se mora
odmah saopštiti vreme i mesto objavljivanja presude ( čl. 352, stav 1) , a
sve to mora biti konstatovano u zapisniku o glavnom pretresu .
Samo objavljivanje presude vrši se na taj način što presednik veća čita
izreku presude, što su prisutni dužni da saslušaju u stojećem stavu i
usmeno saopšti ukratko razloge presude. Mada je pravilo da objavljivanju
presude prisustvuju stranke, njihovi zakonski zastupnici, punomoćnici i
branioci, objavljivanje presude se može izvršiti i kad oni nisu prisutni. U
tom slučaju, objavljivanje se vrši prisutnoj publici, a ako i nje nema, onda
objavljivanje može izostati jer nema smisla da članvoi veća objavljuju sami
sebi ono što su izrekli. Inače, treba napomenuti da neprisustvovanje
objavljivanju presude nema nikakve štetne posledice za stranku.
U slučaju da optuženi nije prisustvovao objavljivanju presude, veće
može narediti da mu presudu usmeno saopšti predsednik veća ili da mu se
presuda samo dostavi ( čl. 352. Stav 2,3 i 5 ).
Izreka presude se mora uvek objaviti javno i u celini, bez obzira na to
da li je glavni pretres bio javan ili je isključena javnost. Medjutim , ako je
javnost na glavnom pretresu bila isključena, veće će odlučiti da li će
isključiti javnost pri likom objavljivanja razloga presude .
Osnovi za isključivanje javnosti sa objavljivanja razloga presude mogu
biti samo oni koji služe za isključenje javnosti sa glavnog pretresa. Ako
javnost sa glavnog pretresa nije bila isključena, ne može doći ni do
isključenja javnosti sa objaljivanja razloga presude.
Posle objavljivanja presude , predsednik veća će poučiti stranke o pravu
na žalbu kao i o pravu na odgovor na žalbu.
Tom prilikom on će ukazati na samu mogućnost podnošenja žalbe, na
rokove i način na koji se podnosi i kome se podnosi i u kolikom broju
primeraka i slično .
U slučaju izricanja uslovn osude, predsednik veća će upozoriti
optuženog na značanj uslovne osude i na uslove kojih se mora pridržavati .
Najzad , predsednik veća će upozoriti stranke na njihovu obavezu da o
7. DOSTAVLJANJE PRESUDE
Pošto je presuda izrečena i bojavljena i pismeno izradjena u roku od
osam odnosno petnaest dana, a izuzetno i posle toga , dolazi do treće
delatnosti krivičnog suda u frazi donošenja presude koja se sastoji u
dostavljanju pismeno izradjene presude krivičnoprocesnim strqankama i
drugim učensicima u krivičnom postupku .
Presude se izradjuju i dostavljaju na jeziku naroda koji je u službenoj
upotrebi u sudu ( čl. 7 , stav 1 ZKP ).
Izuzetno presude se mogu izraditi i dostaviti na jeziku narodnosti pod
dva uslova:
-
Da je odredjen jezik narodnosti u službenoj upotrebi u sudu
-
Da se pripadnik te narodnosti u postupku služio svojim jezikom .
Medjutim, dostava se neće ni u navedenim slučajevima izvrštiti na
jeziku narodnosti učenika u postupku ako je on sam tražio da mu se opis
dostavi na jeziku naroda koji je u službenoj upotrebi u sudu ( čl. 7, stav 2)
Presude se dostavljaju po pravilu preko pošte , ali se dostavaljanje
može izvršiti i preko skupštine opštine , preko službenog lica krivičnog suda
koji je doneo presudu ili neposredno kod krivičnog suda ( čl . 120, stav 1)
Overeni prepis presude se dostavlja:
-
Ovlašćenom tužiocu
-
Optuženom i njegovom braniocu
-
Oštećenom , pod odredjenim uslovima
-
Licu čiji je predmet oduzet tom presudom
-
Pravnom licu prema kome je izrečena odluka o oduzimanju imovinske koristi
(čl. 356, stav 3 i 5 )
-
Sudovima čije su presude uzete u obzir pri izricanju jedinstvene kazne za
krivična dela u sticaju ( član. 356 stav 6)
8. ISPRAVLJANJE PRESUDE
Pismeno izradjena presuda mora potpuno da odgovara presudi koja je
objavljena (čl. 357. Stav 1) .
Prilikom objavljivanja presude, predsednika veća čita izreku presude
koja je sadržana u završnom delu zapisnika o glavnom pretresu (čl.352.stav 2
u vezi sa članom 311 ZKP ).
Dakle do ispravljanja presude će doći ako se pismeno izradjena
presuda ne slaže sa izvornikom koji se nalazi u zapisniku o glavnom pretresu .
Mogu se pojaviti dve vrste grešaka :
-
Tehničke greške i
-
Nesaglasnot pismeno izradjene presude sa izvronikom, a ne predstavlja
tehničku grešku.
