Maj 2019. Beograd
Fakultet za poslovne studije i pravo
Međunarodno javno pravo
Tema: Međunarodno pravosuđe
Profesor doc. Doktor Milijana Danevska Student Isidora Arsić
Asistent Jelena Đorđević Broj index-a: I0070/17
Smer: pravni
Maj 2019. Beograd
Sadržaj
1. Uvod ..........................................................................................................1
2. Međunarodni sud pravde ..............................................................................2
2.1.
Poreklo i položaj ...................................................................................2
2.2.
Organizacija Suda i izbor sudija ..............................................................3
2.3.
Nadležnost ............................................................................................4
2.3.1. Ratione materiae ..........................................................................4
2.3.2. Ratione personae .........................................................................5
2.3.3. Ratione temporis .........................................................................5
2.4.
Postupak pred Sudom .............................................................................6
3. Međunarodni sud za pravo mora ...................................................................8
3.1.
Kompozicija suda ................................................................................8
3.2.
Izvori i nadležnost .................................................................................8
3.3.
Postupak pred sudom .............................................................................9
4. Međunarodni krivični sud ............................................................................9
4.1.
Osnivanje i skupština suda .....................................................................9
4.2.
Sastav suda i izbor sudija ......................................................................9
4.3.
Nadležnost ...........................................................................................10
5. Evropski sud za ljudska prava .....................................................................10
5.1.
Organizacija suda ................................................................................10
5.2.
Sudije .................................................................................................10
5.3.
Opšta sednica suda i veliko veće ...........................................................11
5.4.
Nadležnost ..........................................................................................11
5.4.1. Ratione personae .......................................................................11
5.4.2. Ratione temporis .......................................................................12
5.4.3. Ratione materiae .......................................................................12
5.5.
Postupak pred sudom ..........................................................................12
6. Sud Evropske unije ...................................................................................13
7. Zaključak ..................................................................................................14
8. Aplikativni deo rada .................................................................................15
9. Literatura .................................................................................................16
Maj 2019. Beograd
2. Međunarodni sud pravde
Međunarodni sud pravde pre svega ima nadležnost rešavanja slučaja među zavađenim državama
pre njih samih. Značaj Međunarodnog suda pravde leži u tome što se on smatra najuticajnijim
telom koje deluje u okviru međunarodnog prava.
Međunarodni sud pravde može se posmatrati i sa materijalne i sa formalne strane u pozitivnom
međunarodnom poretku.
Materijalna strana izražena je u sudskoj funkciji Međunarodnog suda pravde, on predstavlja telo
kojem je u nadležnosti da rešava sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim
pitanjima. Ukoliko jedna od strana ne ispuni obaveze u sporu, Savet bezbednosti je taj koji može
odlučiti o merama kako bi došlo do isupnjenja presude.
Sa formalne strane Međunarodni sud pravde predstavlja sastavni deo Povelje Ujednnjenih nacija
i jedan od glavnih organa Ujedninjenih nacija, ovo znači da sve članice prihvatanjem Povelje
prihvataju i prava i obaveze koje se nalaze u Statutu suda. Izbor sudija poveren je Savetu
bezbednosti i Generalnoj skupštini.
2.1.Poreklo i položaj
Preteča Mešunarodnog suda pravde jeste Stalni sud međunarodne pravde koji je osnovan
posebnim ugovorom 1921.godine. Međunarodni sud pravde osnovan je 1946.godine Poveljom
Ujedinjenih nacija i Statutom, kao sastavnim delom Povelje. Statuti Međunarodnog suda pravde i
Stalnog suda međunarodne pravde skoro da se i ne razlikuju i zbog toga se smatra da je
Međunarodni sud pravde ustvari produžetak Stalnog suda međunarodne pravde. Sud je od svoje
preteče preuzeo između ostalog i jurisprudenciju i pravila postupka.
Maj 2019. Beograd
2.2.Organizacija suda i izbor sudija
Prema Statutu Međunarodnog suda pravde sedište je u Hagu, ali nalaže da sud nije vezan da
zaseda samo u njemu, već i na drugim mestima. Međunarodni sud pravde je zbor nezavisnih
sudija. Sudski kolegijum čini 15 sudija. Predsednik i potpredsednik biraju se na tri godine i to iz
reda sudija. Predsednik i sekretar organizuju rad Suda. Ukoliko se desi da je predsednik
državljanin neke države koja je stranka u sporu, njegovu funkciju preuzima potpredsednik.
Službenike imanuje Sud na predlog sekretara. Sudije Međunarodnog suda pravde ne smeju da u
bilo kom predmetu pred Sudom istupaju kao zastupnici ili advokati, a ni vršiti političke ili
upravne funkcije. Osim ovoga oni ne smeju učestvovati ni u predmeti u kojima su se ranije
pojavljivali kao zastupnici, advokati ili u bilo kom drugom svojstvu. Predsednik Suda ima
prvenstvo nad doajenom diplomatskog kora u Hagu. Sud delatnosti može vršiti u punom sastavu
ili u većima, ukoliko je u punom sastavu to podrazumeva devet sudija, dok kod veća razlikujemo
dve vrste:
1. Ovakvo veće Suda se ustanovljava za posebne predmete ili za konkretan slučaj. Veće za
konkretan slučaj ustanovljava Sud uz pristanak stranaka. Posebni predmeti za koje se
ustanovljava veće jesu predmeti o pitanjima rada ili prevoza, ali i prometa robe.
2. Druga vrsta su veća sa skraćenim postupkom koji se sastavljaju svake godine u cilju
bržeg rešavanja predmeta i čine ih pet sudija. Ovakav postupak pred može se zasnovati
samo uz saglasnost stranaka.
Sastav suda nije permanentna već je promeljiva i menjaju se ad hoc od spora do spora. Ova
situacija je zbog nemogućnosti sudija da učestvuju u postupku, a razlozi su mnogobrojni.
Sudija ne može učestovati u sporu ukoliko je prethodno učestvovao u vidu zastupnika,
advokata ili u drugom svojstvu. Sudije koje se ad hoc biraju su lica koja su se kandidovale za
sudije Međunarodnog suda pravde. Sudija može biti i izuzet, a odluku o tome donosi
Predsednik ili sam sudija. Sudija u bilo kom drugom slučaju ne sme odbiti učestvovanje u
rešavanju spora.
