28. SVOJSTVO I POSLEDICE SVOJSTVA NORME NEPOSREDNE PRIMENE
Primena ovih normi je nezavisna od kolizione tehnike. To su norme koje se primenjuju u
odnosima sa elementom inostranosti ali mimo kolizionih normi. Postoji dakle sličnost između
normi neposredne primene i normi javnog poretka. I jedne i druge će se primeniti bez obzira šta
kaže koliziona norma. Ali među njima postoji i razlike. Do intervencije javnog poretka dolazi se
nakon što je utvrđeno merodavno pravo određene države. Dok norme neposredne primene
primenjuju se bez prethodne konsultacije kolizionih normi. Problem javnog poretka je zaštita
osnovnih principa domaćeg prava, a norme neposredne primene su otvorene u pogledu prava
koje je određeno kao merodavno i u pogledu normi nekog trećeg prava. U vezi sa normama
neposredne primene u bliskoj vezi su međunarodni privredni/komercijalni ugovori, ali se
problemi mogu pojaviti i u drugim oblastima.
29. POJAM IZIGRAVANJA ZAKONA U MPP
Ako se veštačkim stvaranjem ili izigravanje činjenice koja je tačka vezivanja neke kolizione
norme postiže primena nekog drugog prava, a ne onog koje je merodavno došlo je do izigravanja
zakona u MPP. Subjekti primenjuju ovaj način da bi postigli koja su u njihovom pogledu
povoljnija. Svrha izigravanja Zakona je u tome da umesto prava koje je bilo validno se manipuliše
činjenicama koju predstavlja tačka vezivanja i tako se dolazi do drugog prava čije će norme
dopustiti postizanje efekta koji je različit redovnom planu.
U oblasti porodičnih odnosa izigravanja zakona se javlja (ne uvek) kao instrument za
izbegavanje nazadnih normi (norme koje nisu više primenljive sa shvatanjima ljudi). Ali može
biti i instrument dovitljivih pojedinaca da dostignu određeni cilj. Lakši oblik izigravanja Zakona
danas se primenjuje u SAD radi omogućavanja razvoda. U federalnim državama razvod je težak
pa bračni partneri odlaze u Meksiko, Nevadu… i tamo kratkim boravkom uspostave domicil i
stvaraju uslove za liberalnija prava.
30. ELEMENTI I OBLICI IZIGRAVANJA ZAKONA U MPP
Veštačko stvaranje tačke vezivanja:
tačka vezivanja je osnovni element kroz koji se ostvaruje
promena činjenice. Promena državljanstva ili domicila, potpisivanje ugovora, mesto zaključenje
braka itd nisu po sebi ne dozvoljene radnje. Ali u slučaju izigravanja zakona su veoma česte.
Prilikom izigravanja zakona u MPP, tačka vezivanja, tj. činjenica realno je stvorena. Ali se uvek
postavlja pitanje da li će se primeniti merodavno pravo na koje činjenica ukazuje ili će se ono
otkloniti zbog manipulacije.
Namera izigravanja:
namera je jedan od karakterističnih elemenata izigravanja zakona.
Izbegavanje domaćih imperativnih normi:
izbegavanje zakona postiže se manipulacijom u
kolizionom domenu ali u oblasti materijalno pravnih propisa. U domaćoj teoriji preovlađuje
mišljenje da je izbegavanje domaćeg materijalnog prava izigravanje zakona i da to treba
sankcionisati. Podeljena su mišljenja.
Oblici izigravanja zakona u MPP
Domaćem organu se nameće primena stranog prava umesto domaćeg
: radi se o veštačkom
stvaranju tačke vezivanja, da bi se nametnula primena stranog prava umesto domaćeg.
Sankcionisanje se sastoji u tome da se ne uzima tačka vezivanja već se primenjuje ono pravo koje
bi bilo merodavno da nije došlo do manipulacije a to je domaće pravo. Kada se govori o
preispitivanju stanih odluka koje su donete na bazi činjenica, ne može se govoriti o
manipulisanju domaćim kolizionim propisima, jer ih strani organ ne primenjuje samo
primenjuje svoja koliziona pravila.
Izbegavanje srpskih imperativnih propisa pred stanim organom
: ovde sankcionisanje
izigravanja zakona treba da se odigra nepriznanjem strane odluke i ovde se nameće oprez jer je
reč o aktu koji je već stvoren i proizvodi posledice i uživa određeno poverenje.
31. IZIGRAVANJE ZAKONA U NAŠEM MPP
Obim sankcionisanja:
Izigravanje zakona treba sprečiti samo ako je putem veštački stvorene tačke vezivanja izbegnuta
primena domaćeg materijalnog prava.
Bitan je i subjektivni faktor
: domaći sud će otkloniti strano pravo, samo ako je merodavnost
stranog prava uspostavljena u cilju izbegavanja našeg prava.
Situacije u kojima se veštački stvaraju tačke vezivanja i želi se nametnuti strano pravo
nad domaćim:
Ne pokrivaju se situacije u kojima se veštački stvorenom tačkom vezivanja utiče
na donošenje određene strane odluke. Pitanje izigravanja zakona se može postaviti u postupku
priznanja i izvršenja strane sudske odluke.
Posledica izigravanja zakona
: je u tome što domaći organ neće primeniti ono strano pravo na
koje pokazuje stvorena tačka vezivanja, već će se primeniti domaće pravo koje bi bilo
merodavno da nije bilo manipulacije.
32. GRANICE VAŽENJA NORMI I VREMENSKO RAZGRANIČENJE NORMI U MPP
Domašaj pravnih normi ima svoje granice. Te granice su prostorne (teritorijalne), vremenske i
personalne prirode.
Prostorne (teritorijalne) norme:
granica važenja za opšte akte (zakon, podzakonski akti). Do
prostornog sukoba zakona dolazi zato što se u jednom činjeničnom odnosu pojavljuju elementi
odnosa više od jednog suvereniteta. Prostorni sukob zakona zavisi od zakona više zemalja. Ova
pojava se nekad vezuje i za jednu državu (suverena država u smislu MPP) pa je moguća pojava
tzv. Unutrašnjeg teritorijalnog sukoba zakona koji počiva na provinciji, regionu,…
Vremenska granica pravnih pravila:
ovde se poseban odnos posvećuje starim i novim
normama tj. razgraničavanju njihove važnosti. Tokom vremena vlasti jedne države se vremenom
menja sadržina prava, pa se zato postavlja pitanje u primeni novog i starog akta. On dakle ne
proizilazi iz prostora nego iz skupa zakona na jednoj teritoriji. Ovaj sukob zakona se često naziva
intertemporalnim sukobom zakona.
„dvostepenosti“ tj. da se konačno rešenje prepusti unutrašnjim kolizionim normama jedne
države. Ipak, postoje dobri razlozi za jednostepenost kao rešenje. Ako se rešenje prepusti
unutrašnjim kolizionim normama države, na koju je ukazala norma MPP, ostaće se bez rešenja,
jer ima veoma mali broj država koje imaju jedinstvene unutrašnje kolizione norme. Kolizione
norme pojedinih pravnih područja takođe ne mogu da pomognu, jer vode samo do države ne do
federalnih jedinica.
Zaključak je da norme MPP neposredno biraju merodavna pravila i u slučajevima kada to nisu
jednistvene norme jedne države, već norme federalne jedinice. To znači ako je delikt izvršen u
SAD, treba primeniti pravo federalne jedinice u kojoj je izvršen delikt. Ovo rešenje se ne
preporučuje u slučajevima lex nationalis (državljanstvo).
35. LEX NATIONALIS PRED NEJEDINSTVENIM PRAVNIM PORETKOM
Lex nationalis (državljanstvo) je element koji se vezuje neposredno za državu. Isto tako je
moguće vezivanje za užu teritorijalnu jedinicu. Za Lex nationalis i nije podobno da bude
lokalizovan na užem području. Najprihvatljivije je kombinovano rešenje koje je prihvatila i
Haška konvencija. To znači ako je pravo državljanstva-pravo složene države, merodavno pravo
unutar te države odrediće njene unutrašnje kolizione norme. Ako složena država nema
jedinstvene unutrašnje kolizione norme, primeniće se pravo teritorijalne jedinice sa kojom je
lice u najbližoj vezi. Najtesnija povezanost ovde je dopunska tačka vezivanja može samo da
precizira tj. pravo u najbližoj vezi može biti samo jedno od prava u složenoj državi.
36. POJAM I USLOVI ZA PRIMENU RECIPROCITETA I RETORZIJE U MPP
Reciprocitet (uzajamnost) čini temelj MPP. To je izraz kojim se teži da se osigura ravnopravna
saradnja među suverenitetima. Njegova suština sadržana je u maksimi „daj da bi dobio“.
Reciprocitet pomaže slabijim da sarađuju sa jakima na ravnopravnim osnovama. Ustupci koje
čini država u cilju međunarodne saradnje treba da budu uravnoteženi. Kroz uzajamnost stvara
se i međuzavisnost prava država. Reciprocitet omogućava usaglašavanje pravnih sistema bez
neposrednog dogovora. Naravno nije logično svako uvažavanje stranih lica, stranog prava i
stranih odluka i ni ne može se sve uslovljavati uzajamnošću pa zato i postoje momenti kada se
pribegava retorziji. Uslov reciprociteta u pravnotehničkom smislu znači uslovljavanje primene
stranog prava, priznanje strane odluke ili prava stranca kao što se i ta država ponaša prema
našim građanima, našem pravu i našim odlukama.
37. RECIPROCITET I RETORZIJA U ODREĐIVANJU MERODAVNOG PRAVA
Ako se postavi uslov reciprociteta i zapreti se retorzijom kao sankcijom u oblasti određivanja
merodavnog prava to znači sledeće:
Strano pravo na koje ukazuje domaća koliziona norma primeniće se samo u slučaju ako se u
dotičnoj stranoj zemlji simetrično primenjuje pravo Srbije. Ako nije ovakav slučaj ni mi nećemo
primeniti strano materijalno pravo. Sama reč retorzija znači odmazda i retka je pojava u praksi a
nema podršku ni u teoriji. Svaka država sama odlučuje u kojoj će meri da uvaži strano pravo i
koja će prava učiniti dostupna strancima. U osnovi ovih ustupaka očekuje se da će i ustupci od
strane drugih država biti paralelni. Ako to izostane onda se može povući gest odmazde, u cilju
međunarodne saradnje, ako taj gest ne bude uzvraćen. Primena reciprociteta i retorzionih mera
nemaju opravdanje u domenu određivanja merodavnog prava.
38. RECIPROCITET I RETORZIJA U OBLASTI SUKOBU JURISDIKCIJA
U oblasti jurisdikcija reciprocitet i retorzija javljaju se u vezi sa priznanjem i izvršenjem stranih
odluka. Ovde se postavlja i niz značajnih pitanja za koja retko možemo naći direktan odgovor.
Jedna od osnovnih ideja je da domaći organi priznaju strane odluke samo ako se u zemlji porekla
odluke takođe priznaju naše odluke. Uvek ostaje pitanje na kom nivou paralelno treba tražiti
priznanje odluka.
39. RECIPROCITET I RETORZIJA U POGLEDU PRAVA STRANACA
U uporednom pravu se ne uslovljavaju sva prava stranaca reciprocitetom. U mnogim pravima ne
postoji opšte pravilo o reciprocitetu u vezi sa strancima, već se samo uslovljavaju određena
prava. To znači da se pojačava uloga Zakonodavca (smanjuje se uloga organa uprave) kada treba
i kada ne treba tražiti reciprocitet kao uslov da bi neka građanska ili porodična prava bila
dostupna strancima. Reciprocitet kao opšte pravilo nije preporučljivo u oblasti privatnih prava
stranaca, jer uvek treba voditi računa da pojedina prava spadaju u opšta prava čoveka, bez
obzira kako se postupa u državi dotičnog stranca. Ispravnije je da zakonodavac odredi krug
slučajeva u kojima će se prava stranaca usloviti reciprocitetom.
40. OBLICI RECIPROCITETA
Vrste reciprociteta prema načinu nastanka:
Diplomatski:
on nastaje neposrednim sporazumom država na bilateralnom ili multilateralnom
planu. Dve ili više država se dogovore da će u međunarodnom ugovoru postaviti uzajamno
principe tretmana građana ili sudskih odluka. Prava su ovde garantovana opštim klauzalama:
Klauzula nacionalnog tretmana(izjednačavanje položaja državljana)
Klauzula materijalne uzajamnosti (objašnjenje pojma)
Klauzula neposredne uzajamnosti (navode se prava koja se garantuju)
Klauzula najpovlašćenije nacije (garancija tretmana)
Zakonski
:nastaje kada se prava stranaca u nekoj državi garantuju domaćim zakonom. Npr.
„
Strani državljanin ima u RS, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i domaći
državljanin RS
“
Faktički:kada sticanje određenih prava stanaca nije garantovano ni zakonom, ni međunarodnim
sporazumom ali se faktički obezbeđuje u praksi.
Vrste reciporicteta prema pravnoj sadržini:
Formalni:
kada su stranci kod nas izjednačeni sa domaćim državljanima, a naši državljani u
posmatranoj stranoj državi sa državljanima te države. To je tzv. Obostrani nacionalni tretman.
Izjednačavanje važi i za pravne akte. Npr. Italijan ima prava da nasleđuje u Srbiji kao naš
Ako je jedan od roditelja državljanin SR, drugi nepoznat ili apatrid, čak i ako je dete
rođeno u inostranstvu (ovo dete može steći državljanstvo SR po poreklu do 18. ste
godine ako se predstavi kao srpski državljanin u diplomatsko konzularnom
predstavništvu SR i podnese zahtev za upis u matičnu knjigu državljana)
Sticanje državljanstva rođenjem na teritoriji SR:to je osnovni način sticanja državljanstva. Ali
ako je dete rođeno ili nađeno na teritoriji RS, ako su mu roditelji nepoznati ili apatridi može se
desiti situacija da dete ostane bez državljanstva. Da bi se sprečila pojava apatrida od rođenja,
zakon je predvideo korektivni pristup, pa će u ovakvim situacijama dete steći državljanstvo. Ako
se do 18-ste godine utvrdi da su roditelji stranci državljanstvo SR prestaje na njihov zahtev.
Dopunski načini sticanja državljanstva:
Prijem (naturalizacija): obična dostupna svim strancima, specijalna dostupna srpskim
emigrantima i članovima njihovih porodica i naturalizacija po etničkom principu i izuzetna
naturalizacija koja je dostupna samo licima(strancima) čija je naturalizacija od interesa za
zemlju.
44. DRŽAVLJANSTVO KAO TAČKA VEZIVANJA
Služi za određivanje merodavnog prava za statusna, porodična i nasledna pitanja. Činjenica je da
je iz EX Yu mnogo više ljudi emigriralo nego što je u nju imigrilalo, tako da su se emigranti
vezivali preko državljanstva za Jugoslovensko pravo, pravo njihovog porekla.
Apatridi ili bipatridi su takođe u ovoj grupi. Apatridi se javljaju jer pojedine zemlje imaju
različite osnove za sticanje državljanstva. Apatrdi – ako nema državljanstvo vezuje se sa tačkom
prebivališta. Ako nema prebivališta onda se utvrđuje druga tačka vezivanja – Zakon boravišta.
Ako nema ni boravište koristi se lex fori-pravo zemlje suda. Kada su u pitanju bipatridi ako je
jedno od državljanstva domaće, domaći organi će ga tretirati kao da ima samo domaće
državljanstvo. Ako je državljanin više stranih država potrebno je utvrditi tzv. Efektivno
državljanstvo, tj. državljanstvo kojim se lice služi. Da bi se ovo utvrdilo potrebno je koristiti
kvalifikaciju, koja se rešava pojmovima i normama zemlje verovatnog državljanstva. U suštini
ako neko ima više državljanstva, smatraće se državljaninom one države gde mu je prebivalište.
Ako nema prebivalište smatraće se državljaninom one države sa kojom je u najbližoj vezi.
45. DOMICIL KAO PRAVNA USTANOVA
U našem pravu se uvek postoji pitanje da li pojedinac može imati više od jednog prebivališta?!
Kod nas uvek postoje dva elementa domicila: faktički i voljni.
Faktički je prisustvo na jednom mestu (boravak). On se sastoji od tri komponente: mesto
stanovanja, protok vremena i odnos lica prema društvenoj sredini.
Voljni elemenat je namera lica da trajno ostane na tom mestu to podrazumeva otvaranje
radnje, dovođenje porodice u mesto stanovanja itd
Postoji još jedan elemenat poslovna sposobnost tj. lica koja nemaju poslovnu sposobnost
imaju tzv. Zakonski domicil u mestu prebivališta svojih roditelja tj. staratelja.
