36. Меродавно право у погледу стварних права на некретнинама
Опште прихваћена је тачка везивања леxлеиситае (закон налажења ствари). Некретнине
су део суверене државе па се њихов статус не може проценити према другом праву,
него само према праву суверенитета чији су део. Значај некретнина за привреду је
веома велик, па је логично да се над њима задржи контрола домаћег права. Стварна
права некретнина цене се према праву земље где се некретнина налази. Исто право
одлучујео томе које се права могу користити на предметној некретнини. Исто право
одлучује који услови морају бити испуњени за стицање права, пренос и његов престанак.
37. Стварна права на покретним стварима
Леxреиситае (закон налажења ствари) и алтернативна решења:
Леxреиситае је владајуће али не и једино колизионо решење. Као алтернатива јавља се
мобилиаперсонамсеqуунтур (дословно покретности прате личност)који доводи до
примене персоналног права (прво држављанства или права домицила) власника
покретне ствари. У неким правима леxреиситае је замељен са правом земље у којој се
преузима правни посао везан за покретност. У најновијем англо америчком праву јавља
се и примена принципа
најтесније повезаности
са стварним правима покретности.
Принцип се мобилиаперсонамсеqуунтур (дословно покретности прате личност) јавља се
у Француској у средњем веку. У почетку се примењује за заоставштину или мираз а
касније на појединачне покретне ствари. Једно од идеја одређивања меродавног права
за стварно правне односе је и аутономија воље. Изражено је да би аутономија воље
довела до ефикаснијем решавању неких проблема. Ипак Леxреиситае је владајућа у
свим европским правима и остатку света.
38. Ствари у транзиту
Проблем ствари у транзиту:
Овде подразумевамо сву робу која се налази у превозу на територији државе која није
ни извозна ни увозна или се налази у ничијем простору. Да би се роба сматрала као
ствар у превозу превозни ланац треба да обухвати најмање 3 земље (извозну, транзитну
и увозну). Пртљаг (ствар која путује заједно са власником) не сматра се ствар у превозу.
Проблем ствари у превозу настаје оног тренутка када се ствар нађе између земље
извоза и земље увоза, и то само ако се у том времену закључи одређени правни посао
(продаја, залога).
Статус ствари у превозу имају ствари које се превозе од државе отпреме (извоза) до
државе опредељења (увоза), за време док се налазе на територији треће државе или на
отвореном мору, односно у ваздушном простору изнад њега.Примена правила
леxреиситае у првом случају није оправдана, јер је веза са територијом преко које се
прелази сасвим случајна, а у другом случају није ни могућа јер се ради о простору који
не припада ни једној држави. Као алтернативе долазе у обзир право државе отпреме и
право државе опредељења. И једна и друга су прихваћене у упоредном праву. По ЗМПП
меродавно је право места одредишта(опредељења).
39. Стварна права на харијама од вредности и стварна права из хартије од
вредности
Стварна права на хартији:
Постоји сагласност да је меродавно право у погледу стварних права на хартији место
налажења хартије-леxцартаеситае. Својина на самој хартији цениће се према месту
налажења хартије. Правило леxцартаеситае- место налажења хартије је, треба
допунити посебним нормама за случај „мобилног сукоба“ како би се добило адекватно
решење за ситуације где се мења место налажења хартије од вредности у току стицања
или губљења стварног права на хартији.
Стварна права из хартије:
Формирање стварног права из хартије приликом издавања ХОВ
Прво питање које доводи до сукоба је: да ли ХОВ садржи стварно прво и каква је
садржина тог стварног права. Једна од теорија је и право места налажења ствари у
време издавања хартије. Ово решење је прикладно јер место где се налазе ствари у
време издавања ХОВ по правилу исто је са местом издавања ХОВ која инкорпорише
право на тим стварима.
Стицање стварних права из ХОВ приликом преноса ХОВ
Овде приликом одређивања меродавног права посебан значај имају коносман
(теретница) и складишница. Дилему овде увек представља раздвајање места налажења
ствари и места налажења хартије. У нашој теорији се истиче да треба применити
леxреиситае као тачку везивања па допуњавати посебним правилима. Ипак бројна су
становишта да треба наћи компромис измешу ова два решења.
40. Значај одређивања меродавног права за уговоре
Поједина права препознају одговорности за прекид преговора и разликују се у основама
и условима за наступање. Када се закључи уговор разликујемо разне врсте понуда:
понуда на обећање и понуда на радњу. Могући извори сукоба закона су битни елементи
понуде и степен њихове одређености, обавезност понуде и време њене обавезности,
могућност њеног опозива, те стечај понуде. Код прихаваћања понуде разликује се
степен сагласности са понудом и степен разликовања. Даља питања су када је уговор
настао. Уговори могу бити у већини случајева нечелно, формални али нека прва
захтевају и писмену форму чим вредност пређе одређен износ.
Уговори су основни инструмент правног промета робе и услуга у држави и ван ње. За
учеснике у међународној трансакцији од великог је значаја да им буду позната права и
обавезе и последице радњи. А то може бити познато само ако је познато меродавно
право. Сигурност и прдвидљивост се може постићи на два начина: међународном
унификацијом материјалних правила која би регулисала међународни промет роба и
услога или унификацијом колизионих норми које ће указати на меродавно национално
уговорно право. Ово доводи до тога да унификација материјалног права доводи до
идентичних сазнања у свим земљама које ово прихвате. Те би глобална унификација
довела до „смрти“ колизионог дела МПП. Тако би судови свих земаља које су се
унификовале донели идентичну одлуку. Унификацију колизионог права извршила је
Хашка конференција за МПП за уговоре о међународној продаји робе. Више успеха је
било у унификацији материјалног права по Бечкој конвенцијио међународној продаји
робе.
41. Аутономија воље и граница аутономије воље
Приликом одређивања меродавног права за уговоре јавља се и решење анатомија
воље. Анатомија воље је тачка везивања која омогућава странкама да изаберу
меродавно право које ће се примењивати у њиховом меродавном односу. Тзв.
Субјективно право које се састоји из унапред описаног овлашћења. Принцип да људи
могу сами да одређују своје обавезе и да су везани оним чиме су одредили је једна од
најстаријих правних идеја. Овакво решење јје веома једноставно јер се и суд може
ослонити на чврсто одређене тачке. Анатомија воље је (избор меродавног права које
врше саме странке) и од кључног је одређивања меродавног прва за уговоре.
Границе анатомије воље:
позитивни систем (Србија). Предност овог решења је у томе да омогућава да се сва
питања пуноважности уговора подведу под једно исто право- оно које је настало у
моменту настанка уговора. Ипак треба напоменути да свака од уговорених страна да би
доказала да је имала право да закључи погодбу о избору меродавног права, може се
позвати на своје право (држављанство, пребивалиште…).
44.
Колизионе норме за уговоре у одсуству аутономије воље –
леx лоци
цонтрацтус
и
леx лоци солутионис
У упоредном законодавству постоје различита решења тачки везивања за уговорне
односе у одсуству аутономије воље. Такође у конкуренцији су и два погледа на
решавање проблема сукоба закона уопште и посебно у уговорним односима. Тако се
проблем сукоба закона може регулисати колизионим нормама са фиксном или са
оквирном тачком везивања. Колизиона норма је формулисана у фиксној форми ако у
себи садржи непосредно везујућу тачку везивања (као што је то пребивалиште,
држављанство, место налажења ствари...) из које директно следи које је право
меродавно. Насупрот томе колизиона норма је руководни принцип уколико у себи
садржи оквирну тачку везивања (нпр закон најближе везе), којом законодавац само
поставља одређене оквире и смернице, али не утврђује директно релевантну везу. У
материји међународног приватног права присутна су су оба ова приступа колизионом
регулисању.
Најстарија тачка везивања је
леx лоци цонтрацтус
- право места закључења уговора.
Међутим током времена настају извесне тешкоће у вези са овом тачком везивања (брз
развој саобраћаја и телекомуникација стварају озбиљне тешкоће са утврђивањем које се
место има сматрати местом закључења уговора). Ова тачка везивања предвиђена је и у
нашем праву Законом о поморској и унутрашњој пловидби, али само као помоћна тачка
везивања и то на ограниченом домену; прихваћена је и у нашим билатералним
коненцијама са Пољском.
Леx лоци солутионис
- закон места испуњења, односно извршења уговора као тачка
везивања највише је заступана у теорији XИX века. Међутим ова тачка везивања ствара
тешкоће онда када стране уговорнице нису одредиле место испуњења, или су одредиле
у једном уговору два испуњења која се везују за различита.
45. Седиште дужника и принцип најближе везе
Домицил (или седиште) дужника карактеристичне престације
као тачка везивања
избија у први план у последњих неколико деценија. Карактеристичном обавезом сматра
се она обавеза из уговора која га диференцира од различитих типова уговора, која је
присутна у сваком индивидуализованом уговору одређеног типа. Пошто се плаћа из
многих разлога то је новчана обавеза типична за све уговоре па се карактеристична
престација тражи у неновчаној обавези које диференцира уговоре на типове: обавеза
шпедитера, грађевинара, продавца, поклонодавца, зајмодавца, послугодавца, возара,
осигравача... За берзанске послове није могуће утврдити карактеристичне престације
због специфичности њиховог одвијања па је меродавно право седишта берзе (ово је
према ЗМПП, али и владајуће колизионо правило у свету). Домицил/седиште дужника
карактеристичне престације као тачку везивања прихвата ЗМПП за 18 типова уговора,
као супсидијерну тачку у одсуству и аутономије воље и "принципа најближе везе", али
предвиђа изузетке: *за имовинска потраживања из уговора о раду меродавно је право
државе у којој се рад обавља, *за остале уговоре меродавно је право места где се у
време пријема понуде налазило пребивалиште/седиште понудиоца. Домицил/седиште
дужника карактеристичне престације као тачку везивања прихвата и Хашка конвенција о
меродавном праву за уговоре у међународној продаји робе.
Принцип најтешње повезаности (најближе везе)
спада у оквирне тачке везивања у
којима вредновање веза правног односа није унапред извршио законодавац већ се то
препушта поступајућем органу, с тим да законодавац даје оквирна упутства. Принцип
најтешње повезаности данас је прихваћен у англосаксонским правима. Овај принциоп
предвиђа и ЗМПП као примарну тачку везивања (ако нема аутономије воље), уз допуну
са домицилом/седиштем носиоца карактеристичне престације.
46. Комбинација принципа најтешње повезаности и неке непосредно везујуће тачке
везивања
Код примене најтесније повезаности основни је проблем што ова тачка везивања ствара
различите интерпретације и тако ствара правну несигурност. Да би се ово отклонило
створене су комбинације овог принципа са другим, чиме се дошло до посебне врсте
колизионе норме која се назива отворена колизиона норма. Основна сврха овога је да се
истакне у први план једно везивање као претпостављено које ће суд најчешће
применитии које ће бити опредељујуће у случају сумње. Такође суд може одступити од
овог решења ако оно није логично. Ако се странке не споразумеју око неког материјалног
права, решење треба тражити у материјалном праву оне земље која најближе стоји
правном послу.
47. Меродавно право у погледу застарелости
Под застарелошћу сматрамо губитак овлашћења услед протока времена. Када се угаси
облигација у застарелости је реч о губитку овлашћења да се захтев испуни али се сама
обавеза не гаси. По англосаксонском схватању застарелост је институт процесног права,
и овде се сматра да не застарева грађанско процесни захтев већ, овлашћење на
подизање тужбе. Па се саветује примена леx фори. По другима то је институт
материјалног права, и примењује се право које је меродавно за садржину посла а у вези
је са застарелошћу. Код нашег закона битно је да се у застарелости примени право које
је битно за меродавни правни однос. Па ћемо овако добити одговоре на питања везана
за застарелост: почетак, трајање, прекид, да ли постоје посебни прописи итд. Наша
земља је једно од 47 земаља чланица Конвенције о застарелости потраживања у
области међународне купопродаје робе.
48. Одређивање меродавног права у погледу форме уговора
Основна тачка везивања којом се одређује меродавно право у погледу форме уговора је
лоцус регит ацтум
- место влада чином. Форма уговора се према овом правилу
оцењује према праву места где је уговор настао, односно закључен. Овај принцип се не
односи само на уговоре већ и на друге правне акте, укључујући једностране правне акте.
Посебан проблем у вези са овим принципом постоји код дистанционих уговора где се
поставља питање где је место закључења уговора. ЗМПП не садржи правила за ово
питање. Римска конвенција ЕУ предвиђа да ће се дистанциони уговор сматрати ваљан
ако га таквим сматра право меродавно за уговор по одредбама Конвенције или право
било које од земаља на чијој се територији налазе уговарачи.
У погледу уговора чији су предмет некретнине принцип
лоцус регит ацтум
се замењује
другом тачком везивања, а то је
леx реи ситае
. Ово је изузетак од лоцус регит ацтум.
