Međunarodno privredno pravo
1. Preduzeća - subjekti MPP (pojam i kriterijumi određivanja)
- Kao osnovni subjekti
medjunarodnog poslovanja, preduzeća su odredjena nacionalnim propisima država, čiju državnu
pripadnost poseduju. Tom prilikom, posebno se misli na statusni aspekt osnivanja i
organizovanja preduzeća. Iz te činjenice, proizilazi i različitost organizacionih oblika, u okviru
kojih preduzeća stupaju u odnose medjunarodnog poslovanja. Različitost ovih organizacionih
oblika, opredeljena je posebnim obeležjima privredno – pravnih područja država, sa čije teritorije
dolaze konkretna preduzeća. U tom smislu, može se uočiti razlika koja postoji izmedju država
tzv. kontinentalnog sistema prava, u odnosu na države tzv. anglosaksonskog sistema prava.
Učestalost pslovnih kontakta, uticaj pojedinih rešenja, kao i harmonizacija propisa do koje
neminovno dolazi, uticali su da su ove razlike sve manje, te da se u koncepcijskom opredeljenju
danas može zauzeti stanovište, shodno kome, na medjunarodnom planu, kao osnovni subjekti
medjunarodnog poslovanja, postoje preduzeća, u užem značenju tog pojma i privredna društva.
2. Multinacionalna preduzeća
- Multinacionalna preduzeća (kompanije) predstavljaju jedan od
organizacionih oblika, preko koga se uspostavljaju odnosi medjunarodne razmene dobara i
usluga. Paralelno sa razvojem globalnog tržišta i pozicioniranja uticaja pojedinih kompanija na
tom tržištu, razvijala se praksa objedinjavanja svih faza proizvodnje i plasmana dobara i usluga
na medjuanrodnom planu. Tradicionalni nacionalni okviri, postali su ograničavajući faktor za
privredni rast jednog broja preduzeća. To je naročito došlo do izražaja u drugoj polovini XX
veka, tako da se s pravom može zaključiti da multinacionalne kompanije daju karakterno
obeležje medjunarodnoj razmeni dobara i usluga u tom periodu. Brojni su razlozi nastanka i
privredne ekspanzije multinacionalnih preduzeća. To je, pre svega, nastojanje da se privredne
aktivnosti lociraju na ona područja koja raspolažu potrebnim prirodnim resursima (npr. u
pogledu nalazišta mineralnih sirovina, energetskih potencijala, geostrateškog položaja i sl).
3. Evropska kompanija (European Company - EC)
- Ugovorom o osnivanju Evropske
ekonomske zajednice, a kasnije i Ugovorom o osnivanju Evropske unije postavljeni su brojni,
pre svega ekonomski, ali i politički ciljevi. Ekonomski ciljevi, u opštem smislu, odredjeni su kao
nastojanje za uspostavljanje zajedničkog, odnosno jedinstvenog tržišta, uz postupno
uskladjivanje ekonomskih politika država članica. Opredeljenje za uspostavljanje zajedničkog
tržišta, pod uticajem Jedinstvenog evropskog akta, kao i Ugovora o Evropskoj uniji, zamenjeno
je plastičnijom odredbom, kao područje jedinstvenog tržišta bez unutrašnjih granica, na kome su
obezbedjeni slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i lica. Na tim osnovama, utvrdjena su
načela koja danas predstavljaju osnovu ekonomskih odnosa, koji se uspostavljaju izmedju
privrednih subjekata država članica Evropske unije.
4. Evropska ekonomska interesna grupacija (EEIG)
- Osnivanje, poslovanje i položaj
Evropske ekonomske interesne grupacije (EEIG) kao posebnog oblika povezivanja evropskih
trgovačkih društava, regulisano je pravilom Evropske unije broj 2137/85 od 25. jula 1985.
Osnovni cilj EEIG je organizovanje i unapredjenje privrednih delatnosti članica izborom
odgovarajućih sredstava, aktivnosti ili razmenom iskustava, kao i stvaranje takvog oblika
interesnog povezivanja kojim se uspostavlja posebna organizaciona forma, koja je neposredno
regulisana komunitarnim pravom. .
EEIG mogu osnovati, odnosno biti članovi, fizička i pravna lica (privredna društva bilo kog
organizacionog oblika i individualni preduzetnici), pod uslovom da poseduju status privrednog
subjekta, po propisima države na čijoj teritoriji obavljaju privrednu delatnost. Tom prilikom, ne
prave se nikakve razlike ni u pogledu veličine subjekata koji osnivaju EEIG, kao ni kapitala
kojim se osniva ova Grupacija.
5. Osnivanje preduzeća u inostranstvu
- Osnivanje preduzeća u inostranstvu, kao subjekta
medjunarodnog poslovanja, pretpostavlja pravnu situaciju u kojoj domaći privredni subjekt
(pravna ali i fizička lica) samostalno ili zajedno sa drugim domaćim ili stranim pravnim ili
fizičkim licem, osniva ili učestvuje u osnivanju preduzeća u inostranstvu, radi obavljanja
privrednih delatnosti u skladu sa propisima države, u kojoj se te delatnosti, odnosno poslovi
obavljaju. Tom prilikom, nastaje de iure nov pravni subjekt – preduzeće u inostranstvu, preko
koga postojeći domaći pravni subjekt de facto obavlja privredne delatnosti na teritoriji druge
države u odnosu na teritoriju države gde je ono registrovano.
6. Otvaranje predstavništava i poslovnih jedinica u inostranstvu
- Obavljanje privrednih
delatnosti u inostranstvu domaće preduzeće, odnosno drugo pravno lice, može organizovati tako
što će na teritoriji strane države otvoriti predstavništvo, odnosno osnovati poslovnu jedinicu
(ogranak preduzeća). Predstavništva, odnosno poslovne jedinice, kao posebni oblici obavljanja
privrednih delatnosti u inostranstvu, imaju sledeća statusna obeležja. Ona su izdvojeni, ali
istovremeno i sastavni deo preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koje ih je osnovalo. Na
osnovu te činjenice, svoju pravnu i poslovnu sposobnost u obavljanju privrednih delatnosti u
potpunosti i u pravnom i u faktičkom pogledu vezuju za svog osnivača. To konkretno znači da
predstavništva i poslovne jedinice nemaju status pravnog lica, kao i da poverene poslove
obavljaju isključivo po nalogu svog osnivača. S tim u vezi, je i obaveza predstavništva, odnosno
poslovne jedinice da osnivaču redovno podnose izveštaje o svom radu.
7. Poveravanje obavaljanja privredne delatnosti u inostranstvu
- Preduzeće i drugo pravno
lice može stranom licu poveriti poslove zastupanja, prodaje robe sa konsignacionog skladišta,
kao i obavljanje servisne službe u inostranstvu. Ovaj oblik obavljanja privrednih delatnosti u
inostranstvu realizuje se bez činjenice osnivanja posebnih organizacionih oblika, sa ili bez
statusa pravnog lica. U tom pogledu, on je sličan sa svim drugim poslovnim odnosima u koje
domaći privredni subjekti stupaju obavljajući privredne delatnosti u inostranstvu. Medjutim,
zbog specifičnosti odnosa medjunarodnog zastupanja, a posebno obaveza koje nastaju izmedju
ugovornih strana povodom realizacije konkretnog posla (npr. otvaranje konsignacionog
skladišta, režim robe u konsignacionom skladištu, plasman robe sa konsignacionog skladišta na
strano tržište, obračun izmedju konsignatara i konsignanta i dr.), odnosno obavljanja servisne
službe u inostranstvu (formiranje mreže servisnih ispostava, snabdevanje opremom i rezervnim
delovima, garancija za tehničku ispravnost proizvoda, tehnologija rada i poslovanja i dr),
opredelili su stanovište po kome se ova vrsta ugovornih odnosa posebno normira u okvirima
odredbi o obavljanju privrednih delatnosti u inostranstvu.
8. Ulaganje sredstava u strana preduzeća
- Preduzeće i drugo pravno lice može, kao oblik
obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu, vršiti poslove ulaganja (dokapitalizacije) u strana
preduzeća. Predmet ulaganja mogu biti: kupovina udela ili akcija u kapitalu stranog privrednog
subjekta, odnosno dokapitalizacija tog subjekta, kao i svaki drugi oblik ulaganja domaćeg lica u
drugoj državi ili carinskoj teritoriji. Za realizaciju posla ulaganja u strana preduzeća ne traži se
prethodna saglasnost nadležnih državnih organa. Ova okolnost proizilazi iz promene karaktera
svojinskog odnosa na imovini kojom raspolažu domaća preduzeća. Štaviše, ni kao fakultativna
obaveza nije predvidjen, ranije često prisutan, postupak pribavljanja izveštaja o bonitetu stranog
preduzeća u koje se vrši ulaganje. Sa orijentacijom na tržišne uslove privredjivanja i rizik od
eventualno nedovoljno poslovno zasnovanih ulaganja, prenet je na samog ulagača. S druge
strane, to ne znači da će se ulaganja u strana preduzeća vršiti anarhično i bez osmišljene
istu ne koristi, ovo ministarstvo može da stavi van snage o dodeli kvote, odnosno može kvotu
dodeliti narednom licu, koje se prema redosledu prijema zahteva odazvalo pozivu, a kome kvota
nije dodeljena.
13. Dozvole kao ograničenje SST poslovanja
- Izdavanje dozvole, kao posebne isprave kojom
se reguliše uvoz, tranzit ili izvoz pojedine robe predstavlja oblik vancarinske zaštite domaćeg
tržišta a u smislu ograničavanja načela slobodnog spoljnotrgovinskog prometa. Prema pravcu
kretanja robe dozvola se može izdati za uvoz, tranzit i izvoz robe i to samo iz razloga koji su
taksativno navedeni zakonom kojim se uredjuje spoljnotrgovinsko poslovanje. Iz činjenice da se
dozvola za uvoz, tranzit ili izvoz robe dodeljuje kao izuzetak od pravila slobodnog prometa roba
i usluga sa inostranstvom, treba zaključiti da u svim slučajevima, kod kojih promet robama nije
uslovljen izdavanjem dozvole, važi načelo slobodnog spoljnotrgovinskog prometa. Dozvole za
uvoz, tranzit ili izvoz robe izdaje Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, na
osnovu zahteva za izdavanje dozvole, koje podnose zainteresovani privredni subjekti.
14. Antidampiške mere
- Antidampinška mera je posebna dažbina (novčanog karaktera) koja se
uvodi na uvoz robe radi otklanjanja posledica dampinga. Damping predstavlja uvoz robe na
teritoriju Republike Srbije po ceni nižoj od normalne cene te robe, koji izaziva ili preti da
izazove znatnu štetu domaćoj proizvodnji, odnosno koji značajno usporava stvaranje domaće
proizvodnje. Bitan kriterijum za primenu antidampinških mera je utvrdjivanje šta se, sa aspekta
domaće proizvodnje, smatra «normalnom vrednošću» uvezene robe. Ovo posebno ako se uzme u
obzir činjenica višegodišnje ekonomske izolacije naše države i evidentnog tehničkog i
tehnološkog zaostajanja proizvodnog procesa u proizvodnji konkretne robe u domaćim uslovima
u odnosu na uslove koji postoje u privredama visoko razvijenih država. U smislu propisa kojima
se uredjuje spoljnotrgovinsko poslovanje, pod «normalnom vrednošću» podrazumeva se cena
iste ili slične robe na tržištu države iz koje se izvozi, koja je odredjena u uobičajenom toku
trgovine u toj državi i koja u sebi uključuje proizvodne, administrativne, prodajne i opšte
troškove.
15. Kompenzatorne mere
- Kompenzatorna mera je posebna dažbina (novčanog karaktera) koja
se uvodi na uvoz robe, radi otklanjanja posledica subvencija koju je država porekla, odnosno
izvoza robe, posredno ili neposredno odobrila za proizvodnju ili za izvoz te robe na tržište
Republike Srbije. Shodno ovom odredjenju, subvencija predstavlja poseban, posredan ili
neposredan doprinos državi porekla, odnosno izvoza robe u korist lica koja proizvodi ili
posredno ili neposredno proizvodi tu robu na tržište Republike Srbije. Kompenzatornim merama
ne smatra se subvencijsko oslobadjanje od poreza robe koja je namenjena i domaćem tržištu,
odnosno za koju se vrši povraćaj tako naplaćenog poreza. Stoga kompenzatorne dažbine
naplaćuju se u visini koja je potrebna da se otklone posledice uvoza predmetne robe, s tim da
tako utvrdjena kompenzatorna dažbina ne može biti viša od punog iznosa odobrene i realizovane
subvencije.
16. Postupak sprovođenja antidampiških i kompenzatornih mera
- Vlada Republike Srbije,
na predlog Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstzvom, nakon postupka ispitivanja
može da uvede obavezu plaćanja antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine, ako je na
osnovu dokaza utvrdjeno da postoji damping, odnosno subvencija, kojim je prouzrokovana
znatna šteta domaćoj proizvodnji ili ako postoji opasnost da do takve štete dodje, kao i ako
postoji uzročna veza izmedju dampinga ili subvencije na jednoj strani, i znatne štete ili opasnosti
da dodje do znatne štete na drugoj strani. Smatra se da znatna šteta ili opasnost od takve štete,
postoji ako je uvoz predmetne robe doveo, odnosno ako može da dovede do stvarnog ili
mogućeg pada domaće proizvodnje, pada prodaje domaće robe, udela na tržištu profita,
produktivnosti prihoda od investicija, iskorišćenosti kapaciteta, stvarnog ili mogućeg uticaja na
promet, do pada zaliha zaposlenosti, zarada, privrednog rasta kao i do pada mogućnosti
pribavljanja kapitala ili investicija.
17. Pojam koncesije i koncesiona načela
- Koncesije, u smislu važećih propisa. Koncesijom se
smatra i koncesija koja je odobrena po tzv. B.O.T. sistemu, uključujući sve oblike ovog sistema,
a koji se zasniva na izgradnji ili rekonstrukciji i finansiranju kompletnog objekta, uredjaja ili
postrojenja, njegovom korišćenju i po isteku perioda eksploatacije predaje u svojinu Republike
Srbije (državnu svojinu) u ugovorenom roku. predstavlja pravo korišćenja prirodnog bogatstva,
dobra u opštoj upotrebi ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa koje nadležni državni organ
(koncendent) ustupa domaćem ili stranom licu (koncesionar), na određeno vreme, pod zakonom
propisanim uslovima i uz plaćanje koncesione naknade. Uredjivanjem uslova, načina i postupka
davanja koncesija, zasniva se na načelima jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne
utakmice i autonomije volje ugovornih strana.
18. Uslovi u postupku dodele koncesije
- Koncesija se može dati licima koja ispunjavaju uslove
propisane zakonom, koncesionim aktom i javnim tenderom. Predlog za davanje koncesije Vladi
Republike Srbije podnosi ministarstvo nadležno za odredjenu oblast, na osnovu inicijative koju
pokreće zainteresovano lice za dodelu koncesije. Ukoliko je predmet koncesije izgradnja,
održavanje i korišćenje objekata koji imaju strateški značaj za Republiku Srbiju ili medjunarodni
značaj, predlog za dodelu koncesije Vlada Republike Srbije dostavlja Narodnoj skupštini
Republike Srbije. Na osnovu stava Narodne skupštine, o nameri davanja koncesije i na osnovu
ekonomskih, finansijskih, socijalnih i drugih pokazatelja, nadležno ministarstvo priprema
predlog za donošenje akta o koncesiji, koji se dostavlja Vladi najkasnije u roku od šest meseci od
dostavljenog stava Vlade, odnosno obaveštenju o stavu Narodne skupštine. Koncesioni akt
donosi Vlada Republike Srbije, koji se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije.
19. Rok trajanja koncesije i koncesiona naknada
- Opšti rok za odobravanje koncesije iznosi
30 godina. To konkretno znači da se koncesija ne može dati sa rokom trajanja na duži period, ali
to istovremeno znači da je ne samo načelno, već i realno moguće odredjenu koncesiju odobriti na
kraći rok. Rok trajanja koncesije odredjuje se u zavisnosti od predmeta koncesije i očekivane
dobiti u obavljanju koncesione delatnosti. Prilikom utvrdjivanja trajanja koncesije, a posebno
prilikom ustupanja ekskluzivnih prava, posebno se uzima u obzir stepen preuzetog poslovnog
rizika, potreba za izgradnjom objekata u početnom periodu eksploatacije, kao i potreba za
razvojem konkurentnog tržišta u domenu delatnosti koje predstavljaju predmet koncesije.
Koncesiona naknada predstavlja iznos, po pravilu, finansijskih sredstava koju koncesionar
uplaćuje koncedentu na osnovu korišćenja koncesionog dobra. Koncesiona naknada se plaća u
skladu sa koncesionim aktom i ugovorom o koncesiji. Koncesiona naknada odredjuje se u
zavisnosti od vrste, kvaliteta, kategorije, količine, namene i tržišne cene prirodnog bogatstva ili
dobra u opštoj upotrebi, odnosno u zavisnosti od vrste delatnosti, tržišnih uslova poslovanja,
dužine trajanja koncesije, procenjenog rizika i očekivane dobiti (profita).
20. Ostvarivanje koncesionih prava i obaveza
- Koncesionar je obavezan da se prilikom
izgradnje, održavanja i korišćenja objekata, odnosno obavljanja koncesione delatnosti, pridržava
propisa kojima se uredjuje prostorno i urbanističko planiranje i korišćenje dobara od opšteg
interesa, kao i propisa kojima se uredjuju uslovi i način obavljanja delatnosti koja je predmet
koncesije. Tim povodom, obavezan je da poštuje propise u oblasti zaštite životne sredine.
Koncesionaru se garantuju prava utvrdjena zakonom, ugovorom o koncesiji i ugovorom o
finansiranju projekta, a stranim licima i prava utvrdjena medjunarodnim ugovorima o
