I ISPITNO PITANJE
2.RADNIČKI POKRET – FAZE RAZVOJA
Radnički pokret označava aktivan odnos proleterijata prema svome položaju u društvu, raznovrstan otpor
neposrednom eksploatatoru – kapitalisti i pretpostavlja različite oblike organizovanja što dovodi do aktivnog i
borbenog stava proleterijata koa klase nasuprot buržoaskoj klasi. U svom razvitku radnička klasa prolazi kroz više
faza.
PRVA FAZA
radnici još uvek ne vide u buržoaziji svog glavnog neprijatelja, već uzroke bede vide u mašini. Ovaj
prvi oblik klasne borbe industrijskogg proleterijata najvidnije se manifesovao u tzv. Ludističkom pokretu. Program
borbe jeste razbijanje i kvarenje mašina i sabotaža, paljevine, ubistva, osvete itd. Mašine izbacuju veliki broj
radnika na ulicu, stvara se rezervna industrijska armija, zaoštrava konkurencija među radnicima i zbog toga su
radnici prisiljeni da prihvate gore uslove rada. Sve jača eksploatacija radničke klase produbljivala je klasnu mržnju
i zaoštravala klasnu borbu. Radnici su brzo došli do saznanja da ne mogu da zaustave razvitak mašinske industrije
pa su počeli da traže druge mogućnsti i sredstva za otklanjanje negativnih posledica kapitalističke primene
mašina u prvom redu svojom organizovanom ekonomskom i političkom borbom.
DRUGA FAZA
– faza stvaranja klasnih ekonomskih organizacija. Da bi se poboljšali uslovi života i rada tj. Povećale
ili održale nadnice, skratilo radno vreme, poboljšali nesnosni stambeni uslovi stvaraju se nove borbene
organizacije – sindikati. Radnici uviđaju da borba za trenutna ekonomska poboljšanja ne može da se odvoji od
političke borbe. Borba za rešavanje socijalnih pitanja se pokazala već u
ustancima lionskih radnika
u Francuskoj
1831. i 1834. Godine, a prvi organizovaniji proleterski pokret za politička prava radničke klase javio se u Engleskoj
1837. pod nazivom
čartistički pokret
.
TREĆA FAZA
počinje stvaranjem samostalnog klasno-svesnog političkog pokreta, odnosno spajanjem
revolucionarnog pokreta radničke klase s naučnim socijalizmom. Taj period počinje sredinom četrdesetih godina
prošlog veka, s naučnom i revolucionarnom delatnošću Karla Marksa i Fridriha Engelsa.početak ovog perioda se
najjasnije manifesovao stvaranjem prve marksističke partije tj. Mrks-Engelsovog Saveza komunista i
objavljivanjem Manifesta komunističke partije, uoči revolucije 1848. godine. Jedna od najvažnijih prekretnica
urazvoju radničkog pokreta jeste prelaz od stihijskih pobuna i štrajkova i prvih oblika organizovanja na put svesne
i naučno osvetljene revolucionarne borbe u kojoj su počeli da se objedinjavaju osnovni oblici klasne borbe
proleterijata i to na ekonomskom, političkom i ideološkom planu. Uz brojnost radničke klase dolazi
organizovanost i svest. Formiraju se klasne organizacije radnika koje postaju polako poluge za konačno
oslobođenje radničke klase i svih radnih ljudi od svake eksploatacije tj. za konačno ukidanje sistema najamnog
rada.
4. ŠTRAJKOVI I USTANCI RADNIKA
Štrajkova je bilo jako puno. Neki od njih prerasli su oružani ustanak:
prvi i drugi štrajk lionskih tkača
i
štrajk
šleskih tkača.
Lionski ustanak
Lion – najproleterizovaniji grad Francuske, centar tekstilne industrije, industrije svile. Položaj
lionskih radnika bio je izuzetno težak. Radili su po ceo dan u zagušljivim radionicama, stanovali su u podrumima, s
njima se postupalo bezdušno i okrutno kao da nisu ljudska bića. Žestoka i bezdušna eksploatacija žena i dece,
posebno mladih devojaka. Sve ovo je iscrpljivalo radnike. Obolevali su od raznih bolesti, najčešće tuberkuloze, a
bedna zarada je bila i uzrok prostitucije. U početku lionski tkači pokušali su peticijama i molbama da ukažu na svoj
težak položaj i da ga poprave, ali im to nije pošlo za rukom. Ustanak je bio jedini izlaz. Izbio je 21. Novembra
1831. god. Povod je bio uvođenje neposrednih poreza čiji je teret uglavnom padao na pleća radničke klase,
stvarni uzrok je beda tkačkih radnika. Odredi Ncionalne garde sastavljene većinom od pripadnika buržoazije,
otvorili su vatru na ranike u momentu kada su silazili u centar grada da traže usvajanje tarife koji su oni izradili.
Radnici su se povukli u svoje predgrađe i latili se oružja, podigli barikade pri čemu su im pomagali žene i deca.
Nacionaln garda tog predgrađa prešla je na stranu radnika i posle trodnevnih borbi Lion je bio u rukama radnika.
Ustanici su obrazovali neku vrstu privremene vlade. Francuska buržoazija se ponovo spremala da zauzme Lion i uz
pomoć vojnika u tome je i uspela.
Drugi lionski ustanak
položaj lionskih tkača posle prvog ustanka nije se popravio, čak se i pogoršao. U aprilu
1834. Dolazi do drugog ustanka. Pokrenut je istim motivima kao i prvi, nosi u sebi izrazitiji politički karakter.
Zahteva se sloboda, demokratska republika, slobodno organizovanje radnika. Ovaj ustana je naišao na aktivnijji
odziv u nekim gradovima Francuske, u Parizu npr. Gde je izbio ustanak koji je krvavo ugušen. Spaljivani su domovi
i streljani njihovi stanari, izvršena je zverska seča ustanika.
Ustanak šleskih tkača
jun 1844. god. Bio je još gori, jer je Nemačka u privrednom razvitku mnogo zaostajala. Ona
je tek u to vreme stupala na put industrijeske revolucije, na potiskivanje ručnog rada mašinskim samim tim na
razaranje i potiskivanje zanata. Dolazak inostranih fabrikanata i podizanje fabrika s mašinskom tehnikom još više
su ubrzali taj proces, tako da su na desetine radnika bile izbačene na ulicu. Pord toga veliki broj tkača je bio
izložen feudalnim obavezama. Obespravljenost i ugnjetavanje doveli su narod Šlezije do poslednjeg stepena bede
i podivljalosti. Tkači su bili u punoj vlasti svojih poslodavaca, zaduživali su se kod njih, razvila se velika mržnja
prema fabrikantima, koja se manifestovala kroz jednu omiljenu pesmu šleskih tkača koja je postala neka vrsta
njihove marseljeze. Zbog pevušenja te pesme pod prozorom jednog fabrikanat uhapšen je jedan radnik, što ji
izazavalo ogromno ogorčenje i tako je došlo do pustošenja doma tog fabrikanta a zatim i do razaranja fabrika.
Ovo je bio samo povod ustanku šleskih tkača, a stvarni uzrok je zahtev za većom nadnicom, što je odbijeno.
5.MEDJUNARODNO UDRUŽENJE RADNIKA- stvaranje i prvi dokumenti
Politička aktivnos tengleske radničke klase ojačala je posle donošenja Linkolnovog ukaza o oslobađanju crnaca u
SAD i poljskog ustanka 1863. God. Mitinzi, protesti, demonstracije postali su česta pojava. Miting posvećen
poljskom ustanku je održan u Londonu juna 1863. Na njemu je engleska radnička klasa veoma energišno
zahtevala da se pomogne poljskom proleterijatu koji se borio za demokratsku Poljsku. Odlučeno je da se uputi
poziv francuskim radnicima na zajedničku borbu za poboljšanje ekonomskog položaja. 28 septembra 1964.
God.na zboru priređenom u čast delegacije francuskih radnika kome su pored engleskih i francuskih radnika
prisustvovali i predstavnici nemačkih, italijanskih i irskih ranika, doneta je odluka da se osnuje Međunarodno
udruženje radnika (Prva internacionala). Na zboru je izabran privremeni komitet od 32 člana među kojima je bio i
Karl Marks , sa zadatkom da izradi deklaraciju i statut. Izrada nije bila laka. Na osnovu engleskih i francuskih
nacrta oko kojih je došlo do diskusije, odlučeno je da Marks izvrši poslednju redakciju deklaracije. Napisao je
novu deklaraciju poznatu pod imenom
Inauguralna adresa međunarodnog udruženja radnika
ili
Osnivački
manifest.
U njoj je razrađena celokupna taktika radničke klase u borbi za jedinstvo radnika. Osnovni zadatak
radničke klase jeste svrgavanje kapitalizma i uspostavljanje novog socijalističkog društva. Istovremeno sa izradom
„Inauguralne adrese“ Marks se prihvatio i pisanja
Privremenog statuta
u kome je izložio ciljeve i organizacionu
strukturu Udruženja. On se menjao i dopunjavao na kongresima Udruženja tako da je njegov konačni tekst
usvojen na Londonskoj konferenciji (septembra 1871. God.) pod nazivom
Opšti statut Međunarodnog udruženja
radnika.
Ovaj statut sadrži dva dela. U prvom su izloženi razlozi koji su doveli do njegovog stvaranja , a u drugom
je izložena organizaciona struktura Udruženja.
Skraćena rezolucija
usvojena na Londonskoj konferenciji 1871., a
uvrštena u Statut
prema odluci haškog kongresa prve internacionale (septembra 1872) ističe se misao o potrebi
formiranja posebnih političkih partija.
6. STAVOVI I INTERNACIONALE O POJEDINIM PITANJIMA
Stav proleterijata prema nacionalnom pitanju
U Generalnom veću nastale su velike diskusije povodom
pripremanja austro-pruskog rata. Stav Internacionale se manifestovao u pružanju podrške francuskim i nemačkim
radnicima koji su nasuprot zvaničnoj politici svojih vlada slali međusobne poruke mira i prijateljstva.
O zadružnom pokretu
Drugo važno pitanje koje je rešavala Prva internacionala bilo je određivanje stava radničke
partije prema kooperativnom (zadružnom) pokretu. Posle žestokih diskusija između marksista i prudonista,
usvojene su marksističke postavke. U rezolucijama posvećenim ovom pitanju kaže se da zadružni pokret
predstavlja jednu od naprednih snaga za preobražaj društva. Ima veliki značaj za radničku klasu jer pokazuje da je
sistem moguće zameniti sistemom udruživanja slobodnih i jednakih proizvođača, ali da zadružni pokret sam po
sebi nije dovoljan da izmeni kapitalističko društvo. Uloga zadružnog pokreta zavisi od rešavanja osnovnog pitanja-
pitanja vlasti.
O ulozi sindikata i štrajkovima
Stav I internacionale o ovom pitanju kaže da je zahtev za ograničenjem radnog
dana preduslov bez koga svi dalji pokušaji poboljšanja položaja radnka i njihovog oslobađanja moraju pretrpeti
neuspeh. Izložen je nastanak sindikata i njihova uloga u prvim borbama sa poslodavcima za ograničenje radnog
dana i poboljšanje ekonomskog položaja. Zatim se govori o aktuelnoj ulozi sindikata u periodu kada je vođena
diskusija o sindikatim u Internacionali. Ona bi se sastojala u vaspitanju radnika da postanu vodeći odred radničke
klase i da aktivno učestvuju u svakom socijalnom i političkom pokretu koji pomaže borbu za potpuno oslobođenje
radničke klase.sindikati istupaju kao predstavnici celokupne radničke klase i rade na okupljanju neorganizovanih
radnika. Poseban zadatak sindikata je borba za pomoć najgore plaćenim profesijama, kao što su poljoprivredni
radnici. Marksističko shvatanje o ulozi sindikata naišlo je na veliki otpor prudonista, lasalijanaca i tredjunionista
koji su smatrali da radnička klasa ne treba da vodi političku borbu.
Svojina ,a posebno svojina na zemlju
Desničari su zastupali gledište da zemlja treba da bude privatna svojina i da
treba izvršiti samo nacionalizaciju rudnika, železničkog saobraćaja, pošte, telefona i dr. Drugi su predlagali da
treba izvršiti otkup zemlje od zemljoradnika i da to treba da provede mesna samouprava, ali da sve ovo ne treba
sprovoditi putem revolucije nego postepeno, mirnim putem. Pod uticajem Marksa formulisano je gledište u kome
se iznosi da kapitalizam nužno vrši koncentraciju zemljišne svojine i da je neminovna propast sitnih proizvođača.
Izlaz postoji samo u društvenoj svojini.
Pitanje političke borbe
Stav marksista je da se borba za socijalno oslobođenje radnika ne može voditi odvojeno
od borbe za političko oslobođenje. Uspostavljanje političkih sloboda – sloboda štampe, štrajkačkog pokreta,
opšte i jednako pravo glasa – potrebno je proleterijatu za uspešnije vođenje političke borbe koja omogućava
ispunjenje krajnjeg cilja – ekonomskog i političkog oslobođenja radničke klase. Prudonisti su bili suprotnog
mišljenja. Tvrdili su da se ništa ne može postići pomoću poitičke borbe.
Organizacona pitanja
Predmet diskusije su bili uloga i značaj Generalnog veća i organizaciono ustrojstvo
Internacionale. Bakunjinovo mišljenje – protiv davanja rukovodeće uloge generalnom veću, a marksisti –
Generalno veće treba da bude idejni, organizacioni i rukovodeći centar. Donesena je odluka da GV ograniči broj
kooperativnih članova i da izbegava popunjavanje veća samo članovima jedne nacije.Potvrđeni su principi
demokratskog centralizma.
Posle završetka poslednje etape bore Prve internacionale marksizam je postao najjača struja u međunarodnom
radničkom pokretu. Radnička klasa je postala zrela da samostalno vodi borbu i utrla je put širenju marksizma. To
je potvrdila prva proleterska revolucija –
Pariska komuna.
8. SOCIJALISTIČKA INTERNACIONALA(obrazovanje, organizacioni principi)
