Međunarodno radno pravo

МЕЂУНАРОДНО РАДНО ПРАВО

ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ У МЕЂУНАРОДНИМ АКТИМА

САДРЖАЈ

1. УВОД---------------------------------------------------------------------------------------------------- 3

2. О ПОЈМУ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ УОПШТЕ------------------------------------------------------ 3

3. ОСНОВНА ЉУДСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ КАО ОБЈЕКАТ ЗАШТИТЕ У

НАЈВАЖНИЈИМ МЕЂУНАРОДНИМ АКТИМА------------------------------------------------ 4

4. СЛОБОДА РАДА И БОРБА ПРОТИВ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ КРОЗ НЕДИСКРИМИНАЦИЈУ У

АКТИМА МОР- А ------------------------------------------------------------------------------------- 7

5. ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ У МЕЂУНАРОДНИМ АКТИМА------------------------------------ 8

6. ЗАКЉУЧАК-------------------------------------------------------------------------------------------12

1.УВОД

Идеја о дискриминацији, или „неправедном разликовању“ је свакако античког

порекла. То је идеја да право мора бити прожето правдом да би имало свој легитимитет.
Ипак, у античко време се са једнаким поступало једнако, а са неједнаким неједнако.
Требало је да прође много времена да се кроз еволуцију филозофије права „измере“
стандарди те једнакости. Тек се од Француске револуције идеје водиље „слобода,
једнакост, братство“ реализују кроз Декларацију о човеку и грађанину (1789) која у свом
уводном члану наглашава важност „да се сви људи рађају једнаки у свом праву и
достојанству, као и да друштвене разлике могу бити засноване само на заједничкој
користи“.

Један део овог важног документа односио се и на једнакост на раду. Међутим,

колико год је Француска револуција донела једнакост за све, она је радника извукла из
неповољног   радног   односа   са   феудалцем,   а   увукла   га   у   радни   однос   са
бескомпромисним капиталистом са предубеђењем да постоји само продуктивна радна
снага, док су сви остали неподобни као радници (дискриминисани). Управо је то и основ
дескриминације   у   сфери   друштвених   односа   везаних   за   рад.   Предубеђење   да   су
одређена лица на основу својих личних својстава (као што су старост, пол, трудноћа,
инвалидитет, припадност мањинској популацији  итд.) непродуктивни, неједнаки или
„неподобни“   јесте   основа   дискриминације   од   самог   почетка   успостављања   радних
односа међу људима.

Најразличитији облици дискриминације радника уз понижавајуће услове рада

покренули су таласе штрајкова у 19. веку у Енглеској, Немачкој, Француској, Пољској...
Све ово је довело до интервенције државе и постепеног стварања радничког
законодавства, а посебна пажња је посвећена спречавању дискриминације. Борба
радника за основна права довела је до ограничења овлашћења послодаваца од стране
државе.

делу говори о „подстицању поштовања права човека и основних слобода за све без
обзира на расу, пол, језик или веру“. Исто ово Повеља УН понавља и у свом IX поглављу
уз наглашавање начела равноправности свих.

Југославија је била суздржана када је 1948. године Генерална скупштина УН

донела Универзалну декларацију о људским правима у којој пише да „сваком припадају
сва   права   без   икаквих   разлика   у   погледу   расе,   боје,   пола,   језика,   вероисповести,
политичког   или   другог   мишљења,   националног   или   друштвеног   порекла,   имовине,
рођења   или   других   околности   (чл.   2)“.  Такође,   када   је   у   питању   дискриминација,
Декларација признаје свима право „на заштиту против било какве дискриминације и
против било каквог подстицања на дискриминацију (чл. 7)“

. Даље, Конвенција УН о

статусу избеглица (1951) говори о недискриминацији при обавезивању држава
уговорница да на избеглице „примењују одредбе ове конвенције без дискриминације у
погледу расе, вере или земље порекла (чл. 3) “

. Готово „преписан“ члан о

недискриминацији налазимо и у Конвенцији о правном положају лица без
држављанства (1954).

Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966)

обавезује државе уговорнице (и нашу) да „поштују и да зајамче права призната у овом
Пакту свим појединцима који се налазе на њиховој територији и потпадају под њихову
власт без икаквог разликовања, нарочито у погледу расе, боје, пола, језика,
вероисповести, политичког или сваког другог убеђења, друштвеног порекла, имовине,
рођења или другог статуса (чл. 2)“

У Међународном пакту о економским, социјалним и

културним правима (1966) се готово на истоветан начин „државе уговорнице обавезују
да јамче да се права која су у њему проглашена извршавају без икакве
дискриминације...“

. Међународна конвенција о уклањању свих облика расне

дискриминације   (1965)   у   расну   дискриминацију   убраја   „свако   разликовање,
искључивање,   ограничавање   или   давање   првенства   који   се   заснивају   на   раси,   боји,
прецима, националном или етничком пореклу који имају за сврху или за резултат да
наруше   или   да   компромитују   признавање,   уживање   или   вршење,   под   једнаким
условима, права човека и основих слобода на политичком, економском, социјалном и
културном пољу (чл. 1)“

Исте принципе следи и Конвенција о правима детета (1989) уз

обавезивање „страна уговорница на предузимање свих одговарајућих мера како би се
обезбедила заштита детета од свих облика дискриминације или кажњавања заснованог

Повеља УН, чл.1 и 55 →

http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/Document__sr/2016-05/

povelja_un_lat.pdf

Универзална декларација о правима човека, чл. 2 и 7→

www.mrs.gov.me/ResourceManager/FileDownload.aspx?

rId

...

Конвенција о статусу избеглица

, чл. 3→

http://www.unhcr.rs/media/1951RefugeeConventionSer.pdf

Конвенција о правном положају лица без држављанства, чл. 3→

http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Konvencija%20o%20pravnom%20poloz
aju%20lica%20bez%20drzavljanstva.pdf