Međudelovanje fiskalne i monetarne politike na obaranje inflacije

Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet
Subotica

MEĐUDELOVANJE FISKALNE I MONETARNE

POLITIKE NA OBARANJE INFLACIJE

DIPLOMSKI RAD

Mentor: doc. dr Siniša Ostojić Autor: Nenad Benović
Br. dos.: 152B09000

Subotica, 2006. godine

SADRŽAJ

Uvod ............................................................................................................ 2

1. Pojam, vrste i karakteristike inflacije ...................................................... 4

1.1. Uzročnici inflacije ................................................................................................. 4

1.2. Inflacione teorije ................................................................................................... 5

1.2.1. Kvantitativna teorija novca .......................................................................... 5

1.2.2. Inflacija tražnje ............................................................................................ 7
1.2.3. Troškovna inflacija ...................................................................................... 8

1.3. Troškovi i efekti inflacije .................................................................................... 10

2. Stabilizaciona ekonomska politika ........................................................ 13

2.1. Ortodoksni programi za obaranje inflacije .......................................................... 14

2.2. Efekat mera fiskalne politike na obaranje inflacije ............................................. 15

2.3. Stabilizacione mere monetarne politike .............................................................. 23

2.4. Strukturne reforme i ostale mere ekonomske politike ........................................ 25

3. Heterodoksni programi za obaranje inflacije ........................................ 27

3.1. Politika kontrole zarada ...................................................................................... 29

3.2. Politika kontrole cena ......................................................................................... 30

3.3. Izbor nominalnih sidara ...................................................................................... 31

3.4. Politika deviznog kursa ....................................................................................... 33

4. Monetarna reforma i stabilizacija .......................................................... 35

4.1. Monetarna reforma i mere ekonomske politike .................................................. 36

4.2. Monetarna reforma i nezavisnost centralne banke .............................................. 37

Zaključak ................................................................................................... 39

Literatura ................................................................................................... 41

politike i mogućnosti obaranja inflacije njihovim usaglašenim i sinhronizovanim
delovanjem. Rad pristupa problemu inflacije sa teorijsko-empirijskog i stabilizacionog
aspekta. U radu se daje pregled najznačajnijih teorija inflacije, ukazuje na specifične
okolnosti u kojima ona nastaje, analizira institucionalni aspekt, troškovi i posledice kao
i karakteristike i mere različitih stabilizacionih programa.

Struktura   rada   je   sledeća:   pored   uvoda,   rad   sadrži   četiri   logički   zaokružene   celine,
zaključak   i   pregled   relevantne   literature.   Prvi   deo   rada   predstavlja   teorijski   pristup
inflaciji i on sadrži: definiciju  inflacije, pregled osnovnih teorija inflacije, klasifikaciju
inflacije prema kriterijumu intenziteta (niska, umerena, visoka, hronična i hiperinflacija)
kao   i   analizu   troškova   i   efekata   inflacije.   Drugi   deo   rada   sadrži   sintetički   pristup
stabilizacionoj   politici,   definiše   mere   i   karakteristike   ortodoksnih   stabilizacionih
programa, sa posebnim naglaskom na merama fiskalne i monetarne politike i njihovom
sadejstvu   u   cilju   obaranja   inflacije.   Treći   deo   je   prikaz   osnovnih   karakteristika
heterodoksnih programa za obaranje inflacije u okviru kojeg su posebno obrađeni:



politika kontrole zarada,



politika kontrole cena,



izbor nominalnih sidara i



politika deviznog kursa.

Četvrti deo rada odnosi se na monetarnu reformu i stabilizaciju i u njemu se ukazuje na
pojam, značaj i tipove monetarnih reformi, ključne probleme i institucionalne
pretpostavke vezane za njihov uspeh i neophodnost uvođenja i jačanja potpune
nezavisnosti centralne banke, koja ima presudnu ulogu za trajnu stabilnost novca i cena
u svim monetarnim reformama.

1. POJAM, VRSTE I KARAKTERISTIKE

INFLACIJE

Sam pojam inflacija vodi poreklo od latinske reči inflare što znači naduvati, odnosno
reči inflatio koja znači nadimanje. Postoji više definicija pojma inflacije, ali se u
krajnjoj liniji mogu svesti na stav da inflacija predstavlja kontinuirani rast opšteg nivoa
apsolutnih cena, ili kontinuirani pad vrednosti novca.

To je pojam tzv. "čiste" inflacije

kao hipotetičkog koncepta u kome sve cene rastu bez promene u realnim cenama. Treba
razlikovati inflaciju kao kontinuelni proces i cenovni šok kao kratkotrajni proces.
Cenovni šokovi su posledica neočekivanih poremećaja u ponudi i tražnji (naftna kriza,
monetarni udari, rast kamatnih stopa i najamnina) i najčešće prethode inflaciji, ili
dovode do njene akceleracije. Stopa inflacije formuliše se kao stopa promena nivoa
cena, tj. :

Nivo cena (godina t) – Nivo cena (godina t-1)
Stopa inflacije (godina t) = x 100

(1)

Nivo cena (godina t-1)

Inflaciju je moguće klasifikovati po vrstama na osnovu nekoliko različitih kriterijuma:

1. Po poreklu tj. uzrocima na:

a) inflaciju tražnje
b) troškovnu inflaciju
c) strukturnu inflaciju

2. Po intenzitetu na:

a) "puzajuću"- latentnu (godišnja stopa rasta cena do 10%)
b) umerenu (godišnja stopa rasta cena do 30%)
c) visoku-galopirajuću (godišnja stopa rasta cena do 100% i više)
d) hiperinflaciju (mesečna stopa rasta cena preko 50%

ili 20%

)

e) samogenerišuću

hiperinflaciju

3. Po trajanju na:

a) kratkotrajnu-akutnu
b) dugoročnu-hroničnu

1.1. UZROČNICI INFLACIJE

Kada je reč o osnovnim uzročnicima inflacije, potrebno je naglasiti da postoje različite
teorije inflacije koje ukazuju na različite uzroke inflacije, odnosno mehanizme njenog
generiranja. Globalno posmatrano kao osnovni uzročnici inflacije navode se: preterana
količina novca u opticaju, budžetski deficit, porast troškova poslovanja (u prvom redu

Bojan Dimitrijević, (1995) «Hiperinflacija», Svetlostkomerc, Beograd, str. 16.

Bojan Dimitrijević, (1995) «Hiperinflacija», Svetlostkomerc, Beograd, str. 17.

Prema Cagan-ovom kriterijumu hiperinflacija nastaje kada cene rastu preko 50% mesečno, ili 12875%

na godišnjem nivou.

Prema Dornbusch-ovom kriterijumu hiperinflacija nastaje kada cene rastu preko 20% mesečno, ili

1440% na godišnjem nivou.

Ovo je slučaj potpuno nestabilnog kretanja cena kada dolazi do eksplozivnog i nekontrolisanog rasta

cena koji nema preciznu kvantitativnu granicu.

koje su napred opisane. Ekspanzija privredne aktivnosti će na kraju dovesti privredu
date zemlje do najviše tačke. Dostizanje gornje tačke je vezano za iscrpljivanje rezervi
bankarskog sistema i s tim u vezi početak rasta kamatnih stopa bržim tempom. Zbog
nespremnosti banaka da ulaze u finansiranje visoko rizičnih projekata, kamatne stope će
još više rasti. Na kraju nivo korišćenih kredita kod banaka će opasti, što vodi padu
količine kreiranog novca. To sa svoje strane vodi smanjenju cena. Realne kamatne stope
će rasti pri rastućim nominalnim kamatnim stopama i opadajućem opštem nivou cena.
To će destimulativno delovati na investicije i voditi daljem smanjenju količine
kreiranog novca.

Kembrička varijanta, iako u algebarskom smislu identična Fisher-ovoj varijanti, u
centar pažnje stavlja tražnju za novcem

i izražava je na sledeći način:

kPX (3)

pri čemu je

u (1),

X-

nivo usluga,

P-

nivo cena, a

k = ―

= ―

(4)

V PX

To je tzv. "Kembričko k" kao recipročna vrednost brzine dohodnog opticaja

(MV =

=>V = 1/k => M = kPX)

i pokazuje poželjno učešće novčane mase u

nominalnom dohotku. U ovoj teoriji nivo cena

određen je ponudom novca

, pri

čemu je tržište novca u ravnoteži tj. važi jednakost

= M

. Uticaj ponude novca na

rast cena odvija se kroz tzv. "efekat realne novčane mase". To se grafički može
predstaviti slikom 1.

1/P

Slika 1. Uticaj ponude novca na rast cena

Bojan Dimitrijević, (1995) «Hiperinflacija», Svetlostkomerc, Beograd, str. 18.

Na   x-osi   su   tražnja   za   novcem   i
ponuda   novca   koja   je   egzogeno
data   tj.   pod   kontrolom   centralne
banke. Na y-osi je vrednost novca
kao recipročna vrednost apsolutnog
nivoa   cena   (1/P).   U   ravnoteži   je
M

tj. M

/P=M

/P kao jednakost

realne ponude i realne tražnje
novca. Rast količine novca (tačka
A) znači da je privremeno (M

/P) >

/P). Rast M

dovodi do rasta

cena P, pa se M

i M

izjednačavaju

kroz rast cena. Grafički to odgovara
tački B u kojoj su M

, ali je