Međugradski putnički saobraćaj
САОБРАЋАЈНО–ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ЗЕМУН
ЈУН 2015. ГОДИНЕ
МАТУРСКИ ПРАКТИЧНИ РАД
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ПРОФЕСОР
ЋЕВАП НЕМАЊА
УЧЕНИК
ЏАВИЋ ИВАН
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
2
САДРЖАЈ:
1.1.ПОДЕЛА САОБРАЋАЈА.................................................................................................................... 5
1.1.ПРЕВОЗНА СРЕДСТВА У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ..............................................................6
2.1.1.СПОЉАШЊОСТ...................................................................................................................... 10
2.1.2.УНУТРАШЊОСТ..................................................................................................................... 11
2.1.3.ТЕХНИЧКА СПЕЦИФИКАЦИЈА................................................................................................13
3.1.ПУТНИ НАЛОГ................................................................................................................................. 14
3.2.КОНТРОЛНИ ЛИСТ..........................................................................................................................16
3.3.ДОКУМЕНТИ ЗА ВОЗИЛО..............................................................................................................17
3.3.1.САОБРАЋАЈНА ДОЗВОЛА.................................................................................................... 18
3.3.2.МАТИЧНА КЊИГА ВОЗИЛА................................................................................................ 20
3.3.3.ПОЛИСА ОБАВЕЗНОГ ОСИГУРАЊА ОД АУТООДГО-ВОРНОСТИ.............................21
3.3.4.ПОТВРДА О ТЕХНИЧКОЈ ИСПРАВНОСТИ ВОЗИЛА......................................................22
3.4.1.ВОЗАЧКА ДОЗВОЛА.............................................................................................................. 24
3.4.2.ЛИЧНА КАРТА.........................................................................................................................25
3.4.3.ДОКУМЕНТО ЗАПОСЛЕНОСТИ..........................................................................................26
3.4.4.ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ.........................................................................26
3.4.5.ТАХОГРАФСКИ УЛОШЦИ И КАРТИЦЕ............................................................................27
4.ПОТРЕБАН БРОЈ ВОЗИЛА И ВОЗАЧА ЗА ИЗВРШАВАЊЕ ЗАДАТКА...........................................29
4.1.ПОТРЕБАН БРОЈ ВОЗИЛА ЗА ИЗВРШАВАЊЕ ЗАДАТКА.......................................................29
4.2.ПОТРЕБАН БРОЈ ВОЗАЧА ЗА ИЗВРШАВАЊЕ ЗАДАТАКА....................................................30
5.ТРАНСПОРТНИ РАД ВОЗНОГ ПАРКА................................................................................................. 31
6.УКУПАН ПРЕЂЕНИ ПУТ.........................................................................................................................33
7.КОЕФИЦИЈЕНТИ И ПОКАЗАТЕЉИ ПРЕЂЕНОГ ПУТА И РАДА.....................................................34
7.1.КОЕФИЦИЈЕНТ ПРЕЂЕНОГ ПУТА..............................................................................................34
7.2.КОЕФИЦИЈЕНТ ИСКОРИШЋЕЊА РАДНОГ ВРЕМЕНА...........................................................35

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
4
Човек током свог развоја кроз историју, развија и усавршава средства којима
задовољава своје потребе, па тако развија и средства друмског саобраћаја и транспорта и
његову инфраструктуру. Од давнина човекова тежња је да за своје потребе врши
премештање материјалних добара, као да и он сам мења место свог боравка помоћу
неког помоћног средства.
Практично је немогуће пребројати где се све саобраћај може применити, у каквој
вожњи и колики му је значај у садашњим условима и даљем развоју друштва у целини.
Саобраћај има изузетан значај за развој сваке земље и сваке привредне гране. Највећи
обим саобраћаја обавља се друмским саобраћајем, и то друмским превозним средствима,
тј. моторним возилима.
Транспорт је сложена и разноврсна привредна делатност. Појмови саобраћај и
транспорт се често преплићу због међусобне сличности. И из тог разлога је потребно
познавати њихове дефиниције.
Транспорт представља премештање људи и робе са место на место, као и пренос
информација и енергије са једног места на друго. У зависности од врсте онога што се
транспортује и начина на који се транспортује, транспортни процес се реализује као
превоз, преношење, протицање и тд.
Саобраћај је организовано кретање транспортних јединица по мрежи
саобраћајнице. Саобраћај је нежељена последица транспорта. Саобраћај постоји ако
постоје транспортне јединице које се крећу по мрежи саобраћајнице. То значи да код
цевног транспорта и далековода не постоји саобраћај(нема транспортних јединица) иако
постоји транспорт.
1.1.ПОДЕЛА САОБРАЋАЈА
Саобраћај се дели на више начина и то:
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
5
Према начину превожења и саобраћајним путевима
1.
Копнени
(a)
Друмски
(b)
железнички
2.
Водни
(a)
Поморски
(b)
Речни
(c)
Каналски
(d)
Језерски
3.
Ваздушни
(a)
Авионски
(b)
хеликоптерски
4.
ПТТ
5.
Цевни
Према врсти превоза
1.
Путнички
2.
Теретни
Према територији на којој се обавља
1. Међународни(инострани)
(a)
Погранични
(b)
Међутериторијални
(c)
Транзитни
2. Унутрашњи
(a)
Градски
(b)
Приградски
(c)
Међуградски-међумесни
Градски (локални) саобраћај
имазадатак да превози путнике на територији
града, а карактеришу га релативно мала дужина линије, често заустављање возила,
велики број путника и њихова измена, мале брзине и тд. На линијама градског саобраћаја
увек ради већи број возила који се крећу по утврђеном реду вожње
Приградски саобраћај
служи за везу приградских насеља са градом.
Карактерише се дужим линијама, већим растојањем између стајалишта, а, стим у вези и
већим брзинама. Осим тога колебања броја путника на овим линијама у току дана по
смеровима су веома изражена што није случај са градским саобраћајем. На пример, у
јутарњим часовима знатно је већи број путника који из приградских насеља путују према
граду него обратно. То су запослени људи који путују у град на посао, ђаци, студенти. У
поподневним часовима ситуација је обратна. Да ли ће нека линија бити приградска или
међуградска не може се одредити дужином линије, као што постоје неке предложене
норме, већ се то утврђује на основу броја путника и повезаности (зависности) неког
подручја од града.Према томе, дужине приградских линија могу бити врло различите.

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
7
2.ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ВОЗИЛА
Експлоатационо-техничка својства
се могу груписати на она која су везана за
кретање моторног возила, те одражавају и одређене врсте кретања. То су: динамичност,
еконо-мичност, упра-вљивост, стабилност, проходност и мекоћа хода.
–
Динамичност
је својство мо-торног возила да врши превоз путника и робе
максимално могућом средњом брзином у датим условима. Ово својство, у највећој мери,
утиче на производност моторног возила као средства транспортног рада. Већа средња
брзина превоза на одређеној удаљености омогућава да се у јединици времена превезе
већа количина робе или већи број путника тј. да се оствари већи транспортни рад уз исте
„инсталисане“ капацитете.
–
Економичност
потрошње гори-ва је својство моторног возила да што
рационалније искористи енергију горива при кретању. Ово својство се односи и на
потрошњу других погонских средстава, али како је потрошња горива од највећег
економског значаја, то се анализа економичности своди на анализу потрошње горива.
–
Управљивост
је својство мо-торног возила да по жељи возача мења правац
променом положаја управљачких точкова.
–
Стабилност
је својство моторног возила да се супротставља заношењу,
проклизавању и превртању. Ово својство је веома значајно код кретања по клизавим
путевима и при кретању већим брзинама. Поред својства управљивости и кочионе
динамичности ово својство има највећи утицај на безбедност кретања.
–
Проходност
моторног возила је његова способност да се креће у тешким путним
условима и ван путева. Од значаја је код моторног возила која раде у шумској
привреди, пољопривреди, грађевинарству као и код војних возила.
–Мекоћа хода
је својство моторног возила да се креће по неравним путевима са
што већом брзином уз подношљиве вибрације каросерије, а без штетних последица за
путнике или робу која се превози. Од овог својства зависи средња брзина кретања, али и
стање путника и робе у току транспорта
2.1.AXIAL 70
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
8
АXIAL 70
је луксузни туристички аутобус висине 3,7 метара и производи се у
дужинама од 12, 12,9 или 14,1 метар на шасији познатог произвођача VDL Bus&Coach.
Током дизајнирања овог модела, посебна пажња се водила о употреби високо
квалитетних компоненти дуговечности материјала, једно-ставности и исправности у
конструкцији, електричном систему, комфору за возча, сувозача и путника, лаком улазу
у аутобус, ниској нето тежини изванредном грејању, хлађењу и звучној изолацији.
У стандардној верзији аутобус је дизајниран за путовања и употребу у умереним
климатским условима. Са јачом климом, климом у инструмент табли и филм филтером
за сунце на предњем ветробранском стаклу. Аутобус је такође одличан за употребу у
субтропској или тропској клими. Са додатним повећањем грејних ка-пацитета кроз
кровно грејање, додатним грејачима до степеништа и екстра изолацијом. Аутобус је
перфектан за употребу у веома хладним условима.
Представљени модел, резултат је развоја базираног на искуствима корисника и
континуираног по-бољшавања. Као резултат свега овог, AXIAL 70 који је у производњи
од 1995, развио се у познат препознатљив аутобус каквог га знамо данас, а само су кров и
предње ветробранско стакло остали исти као на првобитном производу.
2.1.1.СПОЉАШЊОСТ
СТРУКТУРА
Костур је направљен од нерђајућег челика. Једноделне плоче урађене од дупло
галванизованог лима, лепљене на костур. Поклопци пртљажника урађени су од

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
10
2.1.2.УНУТРАШЊОСТ
ГРЕЈАЊЕ
Појачано предње грејање (12kW).
UWE конвектор грејање са контролом унутрашње температуре.
ВЕНТИЛАЦИЈА
2 вентиалциона поклопца. Два ваздушна канала, један за леву и други за десну
страну. Подесиве ваздушне дуваљке изнад сваког путничког седишта.
КЛИМА
Sutrac клима AC 193 (24 kW) са 100% убацивањем свежег вазду-ха.
СЕДИШТА
Путничка седишта, Vogel ECO-40 монтирана на шине, првокласни Moquette,
фиксни наслон, подесив наслон за руку до пролаза између седишта, појасеви,
једна ручица и једна пепељара на свака два седишта, навлаке наслона за главу.
Фиксно сувозачево седи-штеVogel ECO-010 са обарајућим седиштем, наслоном
за руке и троположајним појасом. Возачево седиште, ISRI, ваздушно вешано са
интегрисаним троположајним појасом, пнеуматски подесиви лумбални наслон и
наслон за главу.
УНУТРАШЊЕ ОСВЕТЉЕЊЕ
Индиректно унутрашње осветљење са плавим ноћним светлом. Осветљење
предње кабине и улаза. Светла за читање комбиновано са ноћним светлима у
ваздушним каналима.
2.1.3.ТЕХНИЧКА СПЕЦИФИКАЦИЈА
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
11
Висина: 3,70 метара
Ширина: 2,50 метара
Дужина: 14,10 метара
Унутрашња висина: 1,92 метара
Број седишта: 50+2
Шаcија: SBR 4000+MX
Мотор: DAF MX 300 kW EURO 4
Mењач: VOITH GO-170
Ретардер: VOITH R115
ABS, ASR, Темпомат
Независно предње вешање

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
13
исправности возила путни налог са унетим примедбама на техничко стање возила,
уколико их има. Возило затим преузима техничка слузба, обавља евентуалне поправке и
потписује документ о техничкој исправности возила.Део путног налога возач предаје
диспечеру ради овере вожње и контроле података.
Путни налог не морају имати:
возила органа МУП-а;
возила ВС;
возила са страном и дипло-матском регистрацијом;
специјална возила (хитна помоћ, комунална служба и сл. )
возила за јавни превоз путника у граду.
Ова возила често имају посебан путни налог који се формом, садржајем и
рубрикама разликује од путног налога за остала возила.
3.2.КОНТРОЛНИ ЛИСТ
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
14
Оно што је товарни лист у превозу робе, то је контролни лист у превозу путника.
Контролни лист није прописан ни по обиму ни по садржини, нити је обавезан за
коришћење. Предузећа користе контролни лист зато што омогућује увид у :
број путника у возилу;
број продатих карата по врсти и цени;
број остварених путник – километара и
коефицијент измене путника.
Контролни лист попуњава возач, односно кондуктер. Диспечер попуњава
рубрике тако што уписује податке о превознику и возилу, број путног налога, релацију,
као и податке о возачу и кондуктеру. Кондуктер уписује остале податке у току вожње:
број путника који су на поједињеним станицама ушли и изашли из возила, километражу,
стајалишта, задржавања и сл. На основу тога врло брзо се може добити остварени
транспортни рад у птни-чким-километрима, множењем броја путника који се налазе у
возилу између две станице и растојања у км између њих.
3.3.ДОКУМЕНТИ ЗА ВОЗИЛО

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
16
седиште. Захтев за продужење регистрације возила подноси власник возила пре истека
важења саобраћајне дозволе.Пошто се возило региструје на име власника возила, захтев
за регистрацију возила може поднети власник возила или лице коме је власник дао
пуномоћ за подношење захтева. Потпис власника на пуномоћи мора бити оверен од
стране надлежног суда или органа управе.
Возила се региструју уписом регистарске ознаке и одређених података о возилу и
власнику у евиденције о регистрованим возилима. За регистровано возило издаје се
саобраћајна дозвола ирегистарске таблице. Возило је у саобраћајној дозволи
идентификовано преко броја шасије и броја мотора.
Саобраћајна дозвола издаје се са роком важења од једне године. Ако се промени
власник возила или поједини податак из саобраћајне дозволе, издаје се нова саобраћајна
дозвола. Саобраћајна дозвола се издаје посебно за вучно, а посебно за прикључно
возило. У саобраћају на путу сме да учествује моторно или прикључно возило само за
време важења саобраћајне дозволе издате за то возило. Кад управља моторним или
моторним и прикључним возилом, возач мора да има код себе важећу саобраћајну
дозволу издату за та возила и дужан једа исту покаже на захтев овлашћеног лица.
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
17
3.3.2.МАТИЧНА КЊИГА ВОЗИЛА
Матична књига возила није обавезан документ. Предузећа је често воде,јер је
веома корисна.Она садржи следеће податке:
цену возила,
техничке податке о возилу И датум укључивања у рад,
промене власника возила,
податке о регистрацији,редовним и ванредним техничким прегле-дима
податке о оправкама
податке о евентуалној продаји
податке о пређеној километражи,потрошњи горива,мазива,резервних делова и
сл.

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
19
3.3.4.ПОТВРДА О ТЕХНИЧКОЈ ИСПРАВНОСТИ ВОЗИЛА
Технички исправна возила су веома важан фактор безбедности саобраћаја. Само
техницки исправна возила могу гарантовати његову безбедну примену па је, са тог
разлога, техницка исправност возила и основни услов за регистрацију возила.
Контрола техничке исправности возила обухвата детаљну контролу свих уређаја
возила, битних са гледишта безбедности вожње, а врши је, на редовном техничком
прегледу, овлашћена организација за вршење техничког прегледа возила. У ову сврху,
овлашћене организације за вршење техничког прегледа возила морају бити опремљене
одговарајућом испитива-чком опремом и уређајима, а морају располагати и
одговарајућим стручним кадром.
Законом о безбедности саобраћаја је одређено да се редовни технички преглед
возила врши једном годишње. Возила на моторни погон и прикључна возила, којим се
врши јавни превоз путника или превоз опасних материја, као и возила којима се врши
обучавање кандидата за возаче, иду на технички преглед сваких 6 месеци.
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
20
3.4.ДОКУМЕНТА ЗА ВОЗАЧА
Да би могао да се обавља друмски превоз, неопходно је и да возачпоседује
одређена документа. То су:
- возачка дозвола,
- лична карта
- документ о запослености,
- обавезно здравствено осигурање
- тахографски улошци
- тахографска картицa
3.4.1.ВОЗАЧКА ДОЗВОЛА
Да би возач могао да учествује у саобраћају, мора да поседује одговарајућу
возачку дозволу. Возачка дозвола се добија тако што је возач дужан да положи тест
познавања саобраћајних прописа и возачки испит, наравно на возилу одговарајуће
категорије.То су следеће категорије:
АМ
мопеди, лаки трицикли и лаки четвороцикли
А1
Мотоцикли запремине до 125 цм3 и снаге мотора до 11кW, чији однос
снаге мотора и масе возила није већи од 0,1 кW/кг и тешки трицикли снаге мотора
до 15кW
А2
Мотоцикли чија снага мотора није већа од 35кW и чији однос снаге
мотора и масе возила није већи од 0,2 кW/кг
А
Мотоцикли и тешки трицикли чија снага мотора прелази 35кW
Б1
Тешки четвороцикли

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
22
3.4.2.ЛИЧНА КАРТА
Лична карта је јавна исправа којом грађанин Републике Србије доказује
идентитет. Ако је то одређено међународним уговором лична карта може да служи као
путна исправа. Право на личну карту има сваки држављанин Републике Србије старији
од 16 година. Право на личну карту има и држављанин старији од 10 година.
3.4.3.ДОКУМЕНТО ЗАПОСЛЕНОСТИ
У зависности од националног законодавства,
државе кроз коју се обавља превоз или се у њу врши
довоз (одвоз), од возача се може захтевати и
документ о запослености. Овај документ потврђује
да је возач на платном списку предузећа које обавља
превоз.То може бити последњи чек од плате или
уговор о раду или изјава послодавца.
Неке државе, попут Словеније, издају такав
документ возачима од стране Министарства за рад.
Уколико је возач самостални превозник, онда
уместо документа о запослености, превозник
прилаже све документе и одговарајуће дозволе које
морају гласити на његово име.
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
23
3.4.4.ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
Обавезно здравствено осигурање је здравствено осигурање којим се запосленима
и другим грађанима обезбеђују право на здравствену зашти-ту и право на новчане
накнаде. Обавезно здравствено осигурање обезб-еђује се и спроводи у Републичком
заводу за здравственоосигурање и у организационим јединицама Републичког завода.
Возачи стичу право на обавезно здравствено осигурање ступањем у радни однос код
превозника, који за њих уплаћује доприносе Републичком заводу за здравствено
осигурање.
Возачи који обављају међународни друмски превоз имају тако право на
медицински третман у иностранству, и то на основу међународних уговора о социјалном
осигурању Србије са другим државама. Поред обавезног здравственог осигурања, возачу
је неопходно и међународно здравствено путно осигурање. Неопходно је у свим
државама у којима је држављанима Србије неопходна виза, јер се захтева у страним
амбасадама и конзулатима у Србији приликом подношења захтева за издавање визе. Ово
осигурање важи за све државе Европе.
3.4.5.ТАХОГРАФСКИ УЛОШЦИ И КАРТИЦЕ
Тахографски улошци су докуме-нти возача којима може доказати пош-товање
следећих прописа:
- брзине кретања возила,
- радног времена и
- одмора возача.
Тахографске уложке превозник купује од специјализованих фирми, а њихово
коришћење је обавезно у свим комерцијалним возилима. Возачи се редовно задужују
одређеном количином тахографских уложака и не смеју отпочети вожњу без њих.Возачу
није дозвољено да користи више од једног тахографског улошка за један радни дан и
уложак не сме остати у тахографу више од 24 часа. Тахографски улошци морају бити у
добром стању и саветује се да се чувају у специјалној заштитној кутији. Изузев поља која

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
25
4.ПОТРЕБАН БРОЈ ВОЗИЛА И
ВОЗАЧА ЗА ИЗВРШАВАЊЕ
ЗАДАТКА
4.1.ПОТРЕБАН БРОЈ ВОЗИЛА ЗА ИЗВРШАВАЊЕ
ЗАДАТКА
Број возила потребан за рад на међуградској линији добија се из односа броја
полазака у току дана, односно учесталости возила и броја обрта које направи једно
возило у току дана:
Ar
=
Adn
Zo
vozila
Где је:
Adn
- дневни број полазака
Zo
- број обрта једног возила
Број полазака или учесталост саобраћаја у току дана зависи од броја путника
које треба превести у једном смеру. На линији у току дана и броја шутника које једно
возило може да превезе у току једне вожње.
Adn
=
Pdn
P
1
pol
/
dan
Број путника који се може превести једним возилом у току једне вожње дат је
изразом:
P
1
=
p ∙ εa ∙ ηsm
па је:
Adn
=
Pdn
p ∙ εa ∙ ηsm
pol
/
dan
Број обрта једног возила у току дана добија се из односа радног времена возила
и трајање обрта:
Zo
=
Hr
¿
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
26
4.2.ПОТРЕБАН БРОЈ ВОЗАЧА ЗА ИЗВРШАВАЊЕ
ЗАДАТАКА
Радно време возила у саобраћају је обично дуже у односу на радно време возача
и кондуктера. Осим тога возачи и кондуктери у току једне недеље морају имати један дан
слободан, што са возилима нине случај. Због тога је број возача и кондуктера знатно већи
од броја возила. Укупно радно време особља у току дана, поред времена проведеног на
линији, обухвата и извесне припремне послове пре изласка на линију, као што су:
узимање путног налога, преглед возила, подизање путничких карата итд.
Број особља се добија из обрасца:
Nv
=
ADi ∙ α
(
tp
+
tn
)
Tr
=
ADiαtr
Tr
=
ADrtr
Tr
где је:
Ai
–
инвентарски број возила
Di
– инвентарски број дана у периоду за који се рачуна број особља
α
– коефицијент искоришћења возног парка
tp
–
време потребно за припрему
tn
–
време рада возног парка под налогом
tr
– укупно радно време особља
Тr
–
фонд радног времена радника у планираном периоду

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
28
6.УКУПАН ПРЕЂЕНИ ПУТ
Растојање у километрима које возило пређе у одређеном временском периоду
назива се пређени пут.
Укупан пређени пут се дели на продуктиван
и
непродуктиван
пређени пут.
Продуктиван пређени пут је пређени пут возила са путницима представља
радни – продуктивни део укупног пређеног пута, јер возило у току остваривања
километра са путницима производи јединице транспортног рада.
Непродуктиван пређени пут је пут који се у току транспортног процеса на
превозном путу при кретању возила, од места истовара ка месту утовара назива се
празан пређени пут. Овај пређени пут може сматрати припремним за обављање корисног
дела транспортног процеса.
Нултим пређеним путем назива се се пређени пут возила од аутобазе до првог
места укрцавања путника и од последњег места искрцавања путника до повратка у
аутобазу. У нулте пређене километре спадају и километри које возило пређе ради
снабдевања или техничких интервенција.
Укупан пређени пут једног возила у току дана састоји се из:
K
=
Κ
λ
+
K
n
[
km
]
Где је:
К
–
укупан пређени пут
К
λ
– пређени пут на превозном путу транспортног процеса
Κ
n
– нулти пређени пут
Обзиром да возило извршавајући транспортне процесе остварује и продуктиван
и непродуктиван пређени пут биће:
K
λ
=
∑
K t
λ
+
∑
Kp
λ
=
Kt
+
Kp
односно
K
=
Kt
+
Kp
+
Kn
[
km
]
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
29
7.КОЕФИЦИЈЕНТИ И
ПОКАЗАТЕЉИ ПРЕЂЕНОГ ПУТА
И РАДА
7.1.КОЕФИЦИЈЕНТ ПРЕЂЕНОГ ПУТА
Степен искоришћења укупног пређеног пута возила одређен је помоћу
коефицијента искоришћења пређеног пута који је једнак односу пређеног пута са
путницима – продуктивног пута, према укупно пређеном путу.
Коефицијент искоришћења пређеног пута исказује удео пређеног пута са теретом
према укупно пређеном путу.
За просту вожњу, сложену вожњу и обрт биће:
β
λ
=
Kt
λ
Κ
λ
; β
λ
΄
=
Kt
λ
΄
K
λ
΄
; βο
=
Kto
Ko
Где су:
Кt
λ
, Κt
λ
΄
и
Кto
– километри са путницима у току просте вожње, сложене вожње и обрта
К
λ
, Κ
λ
΄
и
Кo
– укупни километри у току прсоте вожње, сложене вожње и обрта
За једниницу возног парка
β
=
Kt
K
=
Kt
Kt
+
Kp
+
Kn
За хомогени возни парк
β
=
AKt
AK
=
AKt
AKt
+
AKp
+
AKn

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
31
7.2.КОЕФИЦИЈЕНТ ИСКОРИШЋЕЊА РАДНОГ
ВРЕМЕНА
Правилна организација извршења превоза у друмском саобраћају подразумева
рационалну организацију транспортних процеса. Како возила извршавају превоз,
остварују транспортни рад и продуктивна су, само када се крећу са путницима, то значи
да је циклусе транспортног процеса потребно организовати тако да дангубе возила, ради
утовара и истовара буду минимални. Исти закључак се односи на све врсте стајања
возила у току радног времена, јер се тиме минимизирају непроизводни губитци радног
времена возила.
За оцену степена искоришћења радног времена возила користи се коефицијент
искоришћења радног времена δ који се добија односом времена проведеног у вожњи
према укупном радном времену. Према датој дефиницији коефицијент искоришћења
радног времена биће:
За јединицу возног парка
o
У току једног дана
δ
=
Hw
Hr
=
Hw
Hw
+
Hd
o
У неком посматраном временском периоду
δ
=
∑
1
Dr
Hw
i
∑
1
Dr
Hr
i
=
∑
1
Dr
Hw
i
∑
1
Dr
Hw
i
+
∑
1
Dr
Hd
i
За хомогени возни парк
δ
=
AHw
AHr
=
AHw
AHw
+
AHd
=
AHw
24
ADr ρ
=
AHw
24
ADiαρ
Коефицијент искоришћења радног времена потребно је одредити и за циклусе
транспортног процеса, тј. за просту вожњу, сложену вожњу и обрт, а из разлога
оцењивања успешности рада возила. У сва три случаја то ће бити однос времена вожње
возила на линији – превозном путу према времену рада на линији – превозном путу.
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
32
δ
λ
=
tw
λ
tr
λ
; δ '
λ
=
tw '
λ
tr '
λ
; δ
o
=
tw
o
tr
o
Где су:
δ
λ,
δ΄
λ
и
δ
ο
– коефицијенти искоришћења радног времена за просту вожњу, сложену
вожњу и обрт
tw
λ
, tw'
λ
и
tw
o
– време трајања вожње возила у току просте вожње, сложене вожње и
обрта
tr
λ
, tr'
λ
,
и
tr
o
– укупна времена трајања просте вожње, сложене вожње и обрта
Вредност коефицијента δ зависи од растојања превоза, начина укрцавања и
искрцавања, броја путника у току сваке вожње, саобраћајне брзине, путних услова итд.

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
34
8.2.ИЗРАЧУНАВАЊЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА
ПРЕВОЗНИХ УСЛУГА
Важан показатељ рада возног парка и целог предузећа представља цена
коштања јединице превоза – превозне услуге. Ова цена се може израчунати на више
начина. За путнички саобраћа се рачуна по pkm; km или ауто-часу. и сл.
Цена коштања по путник-километру:
C
=
∑
T
U
rsd
/
pkm
Где је:
∑Т
– укупни трошкови за посматрни период у динарима
U
– остварени транспортни рад за исти период у pkm
Цена коштања за једног превезеног путника:
C
=
∑
T
P
rsd
/
putnik
Где је:
∑
Т
– укупни трошкови за посматрни период у динарима
Р
– број превезених путника за исти период
Цена коштања за 1 пређени пређени km:
C
=
∑
T
AK
rsd
/
km
Где је:
АК
– број пређених км за цео возни парк у посматраном период
Цена коштањапо ауто-сату добија се:
C
=
∑
T
AHr
rsd
/
h
Ahr
– ауто-сати рада возног парка за посматрани временски период
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
35
8.3.ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОГОНСКИХ ТРОШКОВА
Погонски трошкови су:
трошкови горива
трошкови моторног уља
трошкови гума
трошкови временске амортизације
трошкови регистрације возила
Трошкови горива по километру:
Tgor
=
Pgor ∙Cgor
100
[
rsd
/
km
]
И по рkm:
Tgor
=
Pgor ∙Cgor ∙ AK
100
∙U
[
rsd
/
pkm
]
Pgor
– потрошња горива у литрима на 100км
Cgor
– цена 1
l
горива у RSD
Трошкови моторног уља километру
Tmu
=
Pmu ∙Cmu
100
[
rsd
/
km
]
И по pkm:
Tmu
=
Pmu ∙Cmu ∙ AK
100
∙U
[
rsd
/
pkm
]
Cmu
– цена моторног уља по 1
l
u RSD
Pmu
– потрошња моторног уља у литрима на 100km које се рачуна као:
Pmu
=
Vmu ∙
100
Kmu
[
l
/
100
km
]
Vmu
– количина уља која стаје у картер (резервоар за уље)
Kmu
– периодичност замене уља у km
Трошкови гума по km:

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
37
Tr
=
Cr
Kgod
[
rsd
/
km
]
И по pkm:
Tr
=
Cr ∙ AK
Kgod ∙U
[
rsd
/
pkm
]
Cr
– цена регистрације (годишњи износ за 1 возило) у рсд
Укупни трошкови погонских материјала по km:
Tpm
=
Tgor
+
Tmu
+
Tg
[
rsd
/
km
]
И по pkm:
Tpm
=
Tgor
+
Tmu
+
Tg
[
rsd
/
km
]
* формула тј. образац је исти, међутим, када рачунамо по km, узимамо податке
чије су јединице rsd/km или само km, а када рачунамо по pkm, онда узимамо решења чије
су јединице rsd/pkm или само pkm.
Укупни трошкови за пређени пут (A)K:
Tpm
=
Tpm ∙ K
[
rsd
]
Укупни трошкови по 1km:
T
=
Tpm
+
Tr
+
Tam
[
rsd
/
km
]
Укупни трошкови по 1рkm:
T
=
Tpm
+
Tam
+
Tr
[
rsd
/
pkm
]
*Иста ситуација је као и мало пре, када рачунамо km, узимамо решења изражена
у km, а када рачунамо по pkm, узимамо решења изражена u pkm.
Укупни трошкови за K:
Tuk
=
T ∙ K
[
rsd
]
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
38
9.ПРОИЗВОДНОСТ ВОЗНОГ
ПАРКА
Производност возног парка у путничком саобраћају, као и у теретном, мери се
бројем превезених путника или остварених путничких километара у јединици времена
односно у току једног часа.
Разликује се две врсте производности, и то:
радна
пуна
9.1. РАДНА ПРОИЗВОДНОСТ
Радна производност се мери бројем превезених путника или остварених путник-
километар за један час рада возила. Радна производност израчунава се по обрасцима:
℘=
P
AHr
[
put
/
h
]
Wup
=
Up
AHr
[
Pkm
/
h
]
Радна производност је по правилу већа од пуне производности а та разлика је
већа уколико је искоришћење времена у току дана мање.

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
40
10.РЕД ВОЖЊЕ И ГРАФИК РЕДА
ВОЖЊЕ
10.1.РЕД ВОЖЊЕ
Ред вожње представља утврђен план кретања возила на линији у току дана,
односно радног времена линије. Ред вожње мора бити усклађен са превозним захтевима
путника. Како су ови захтеви различитим на појединим деоницама, линије времена
поласка морају бити усклађене са превозним захтевима карактеристичних станица.
Ред вожње у међуградском саобраћају се разликује од реда вожње у градском
саобраћају, он садржи време проласка кроз међу станицу са временом задржавања
возила на међустаници.
10.2.ГРАФИК РЕДА ВОЖЊЕ
Графички приказ реда вожње приказује временско и просторно кретање свих
возила налинији у току радног времена линије или појединих временских периода
Графикон се састоји од две паралелне линије на које се уноси време у току дана,
чији је размак, у одређеној сразмери, представљадужину линије К1. Бројне осе
представљају почетне и крајње станице , и то оса Р станице на којима се возила укључују
на линију, и станице К на којој се мења смер кретања (крајња станица).
Временски размак између два узастопна полазака возила са почетне станице
представља интервал вожње. Свако возило у току радног времена направи већи број
обрта представљен временским размаком између његова два узастопнаполаска са истог
терминуса. Да би се лакше идентификовало свако возило на линији, обележено је
одговарајућим бројем и то према редоследу укључивања на линију.
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
41
11.СИСТЕМ КАРАТА-ПРЕВОЗНИХ
ИСПРАВА
Систем карата на међуградској линији утврђен је према тарифном систему
наплате карата. И обрачун превоза се врши према дужини путовања од почетне до
крајње; од почетне до међустанице; од међустанице до међустанице или од међустанице
до крајње станице.
Систем карата се дели на више различитих карата:
Повратна карта
Релацијска карта
Карта за пртљаг
Повлашћена карта
Повратна карта – је карта која се купује на почетној станици полазној и користи се
за одлазак и повратак. Има два купона први је за одлазак, а други за повратак. На карти се
уписује датум и време поласка и датум и време доласка. Повратна карта се мора пре
повратка оверити на станици одакле се
полази у супротном смеру. Обично је
цена мања него када се користи
релацијска карта у оба смера за одлазак и
повратак.
Релацијска карта – је карта која се
купује на станици или у возилу и користи
се само за један смер путовања. Карту поништава кондуктер или возач. А може се купити
на станици или у возилу.

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
43
12.ТРАНСПОРТНИ ЗАДАТАК
На међуградској линији од Београда до Шапца дужине
90 km
треба организовати
превоз
1350
путника
. Путници се превозе аутобусом марке VDL axial 70 са 50
места
.
Време вожње од почетне до крајње станице и обратно је
1,42 h
, а возач на свакој станици
одмара по 15
min
. Радно време линије је
20,6 h
, а радно време возача је
9,75
h
. У радно
време је урачуната пауза. Ауто-база је удаљена
3 km
од почетне станицеПотребно је
израчунати:
број возила на раду, потребан број возача за извршавање задатка,
транспорти рад возног парка, укупан пређени пут, коефицијенте и показатеље
пређеног пута и времена рада, израчунати трошкове превоза, пуну и радну
производност, направити ред вожње и нацртати график.
Pdn=1350 путника
pa=50 места
εα=1
ηsm=1
tw=1,42 h
tp=15 min -0,25 h
Kl=90 km
Hr=20,6 h
Tr= 9,75 h
Kn=3 km
Рад:
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
44
Adn
=
Pdn
Pa
=
1350
50
=
27
pol
/
dan
Zo
=
Hr
¿
=
20,6
1,42
∙
2
+
0,25
=
20,6
3,09
≈
6
Ar
=
Adn
Zo
=
27
6
≈
5
vozila
Nv
=
ADr ∙ Hr
Tr
=
5
∙
20,6
9,75
=
10
vozača
U
=
pa ∙ εa ∙ K
1
=
50
∙
1
∙
90
=
4500
pkm
K
=
Kp
+
Kn
=
4860
+
Kn ∙ Ar
=
4860
+
2
∙
3
∙
5
=
4860
+
30
=
4890
km
Kp
=
Adn ∙
2
Kl
=
27
∙
2
∙
90
=
4860
km
β
=
Kt
K
=
90
∙
6
∙
2
90
∙
6
∙
2
+
2
∙
3
=
1080
1080
+
6
=
1080
1086
=
0,99
δ
=
Hw
Hr
=
17,04
20,6
=
0,85
℘=
P
AHr
=
1350
20,6
=
65
[
put
/
h
]
W p
'
=
P
24
ADi
=
1350
24
∙
5
=
1350
120
=
11,25
[
put
/
h
]
Wup
=
U
AHr
=
4500
20,6
=
218,45
[
pkm
/
h
]
W p
'
=
U
24
ADi
=
4500
24
∙
5
=
4500
120
=
37,5
[
pkm
/
h
]
Трошкови по километру:
Tgor
=
Pgor ∙Cgor
100
=
30
∙
147
100
=
4410
100
=
45
rsd
/
km
Tmu
=
Pmu ∙Cmu
100
=
0,40
∙
350
100
=
140
100
=
2
rsd
/
km
Tg
=
Ng ∙Cg
Kg
=
2
∙
37 821
+
4
∙
38614
10 000
=
230 098
10 000
=
24
rsd
/
km
Tgod
=
Cv ∙ a
%
100
=
18 000 000
∙
0,2
100
=
3 600 000
100
=
36 000
rsd

МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
46
МЕЂУГРАДСКИ ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ЏАВИЋ ИВАН
47
13.ЗАКЉУЧАК
Да би извршили превоз 1350 путника на линији од Београда до Шапца потребно
је 5 возила и 10 возача који ће радити у две смене.
Укупни трошкови превоза по пређеном километру износе 74 динара док по
сваком пређеном путничком километру износе 79 динара.
Укупни трошкови за дневну километражу возила на раду износе 362 056 динара
док за укупну путничку километражу износе 386 555 динара.
Трошкови погонских материјала износе 71 динар по пређеном километру, док
трошкови погонских материјала по пређеном путничком километру износе 76 динара.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti