UNIVERZITET EDUCONS
Fakultet poslovne ekonomije
Sremska Kamenica
Konsultativni centar: Sremska Mitrovica
II PREDISPITNA OBAVEZA IZ PREDMETA
MEĐUNARODNA FINANSIJSKA REVIZIJA
( domaci rad)
Mentor: Student:
Prof. dr Slobodan Vidaković Ivan Vladisavljević
Br. indeksa E201/12
Sremska Mitrovica, Decembar.2013.
1.Navedite koja tri ključna faktora stimulišu potrebu za međunarodnom revizijom i
obrazložite u kakvom okruženju su stvoreni svi neophodni uslovi da reviziija finansijskih
izveštaja postane zaista „međunarodna“.
Potrebu internacinalizacije poslova revizije stimulišu tri osnovna faktora:
-
poslovanje multinacionalnih kompanija i potreba izrade konsolidovanih finansijskih
izveštaja za te kompanije;
- proces globalizacije i dinamičan razvoj i velike disperzije svetskih tržišta kapitala, trend
ubrzanog ukrupnjavanja međunarodnih revizorskih firmi i;
- formiranje tzv. strateških alijansi s ciljem realizacije pozitivnih efekata ekonomije obima.
Svi neophodni uslovi da revizija finansijskih izveštaja postane uistinu „međunarodna“ stvoreni
su u savremenom, pretežno informatičkom i globalizovanom okruženju.
2.Navedite razloge za donošenje nove osme direktive. Obrazložite utemeljenost predloge za
donošenje nove osme direktive, a zatim objasnite razloge za pojačano interesovanje za
uspostavljanje internog nadzora.
Osma direktiva nije uključivala zahteve o tome kako treba obavljati zakonsku reviziju, kao i
stepen javnog nadzora ili obezbeđivanje eksternog kvaliteta, koji je neophodan da bi se
obezbedila revizija visokog nivoa. Glavni razlog za donošenje nove direktive je upravo
nedostatak usklađenog pristupa zakonskoj reviziji u EU.
Brojni skandali u SAD-u i EU zbog kojih su nastale značajne ekonomske štete za tržište kapitala
i ekonomiju, potvrđuju da je revizija važan faktor u obezbeđivanju kredibiliteta i pouzdanosti
finansijskih izveštaja. Sve to je dovelo do zaključka da je potrebno hitno prihvatanje inicijativa
EU u pogledu zakonske revizije. Predlog obezbeđuje osnovicu za efikasnu i ujednačenu saradnju
u međunarodnim odnosima po pitanju zakonske regulative sa nadzornim telima treće države, što
je važno, jer su tržišta kapitala danas tesno međusobno povezana.
U uslovima delovanja sila slobodnog tržišta pojačava se uloga internog nadzora. Za pojačano
interesovanje za uspostavljanje internog nadzora, razlog više su i prisustvo nelojalne
konkurencije, povećanje korupcije i erozija poslovnog morala. Strukturu sistema internog
nadzora čine, interna kontrola i interna revizija.
3.Definiši internu kontrolu prema međunarodnom standardu revizija 400, zatim prema
prof. Sovicu i prof. Marticu, a potom navedite i objasnite komponente iz kojih se sastoji
interna kontrola .
Prema ISA 400, sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke (interne kontrole),
koje je usvojila uprava nekog preduzeća kako bi joj pomogli u postizanju cilja uprave vezanog za
obezbeđenje, koliko je to praktično moguće, redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja,
uključujući poslovanje politike uprave, zaštitu sredstava, sprečavanja prevare i greške, tačnost i
kompletnost računovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih
informacija.
Dr Sović internu kontrolu označava kao skup mera koje preduzima menadžment u smislu
ostvarivanja poslovnnih ciljeva. Pomenute mere se mogu grupisati na sledeći način:
-Zaštita imovine od preteranog trošenja
-Obezbeđenje pouzdanosti računovodstvenih podataka
-Dosledna realizacija poslovne politike
-Ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadžmenta.
6.Objasnite nameru standarda za porfesionalnu praksu interne revizije. Navedite tri niza
standarda koji je razvila radna grupa za uputstva i objasnite na šta se oni odnose. Zatim
objasnite praktične savete kao najbolju praksu primene standarda a zatim navedite
strukturu standarda karakteristike standarda izvođenja kao i norme ponašanja koje se
očekuju od interne revizije.
Namera Standarda je isticanje osnovnih principa koji predstavljaju najbolju praksu interne
revizije, zatim, da obezbede okvir sprovođenja i promovisanja širokog spektra aktivnosti interne
revizije kojima se kreira dodatna vrednost, zatim, da ustanove osnovu za ocenjivanje
sprovođenja interne revizije i da pospešuju unapređenje procesa i poslovanja organizacije.
Radna grupa za uputstva, razvila je tri niza standarda, i to:
standarde karakteristika
- odnose se na karakteristike organizacije i pojedinaca koji vrše
uslugu interne revizije:
standarde izvođenja
- opisuju prirodu aktivnosti interne revizije i obezbeđuju kriterijume
kvaliteta prema kojima se odmerava učinak ovih aktivnosti;
standardi implementacije
- odnose se na dalju razradu standarda karakteristika i učinka i
obezbeđuje uputstva koja se primenjuju na određene vrste angažmana.
Najbolju praksu primene Standarda predstavljaju Praktični saveti, kji su od pomoći pri
tumačenju Standarda ili u njihovoj primeni u specifičnim okruženjima interne revizije.
većinaPraktičnih saveta su primenljivi na sve revizore, dok su drugi razvijeni u cilju zadovoljenja
potreba internih revizora u određenoj privrednoj grani, specifičnoj revizorskoj aktivnosti ili
geografskoj oblasti.
Strukturu Standarda karakteristika čine sledeći stendardi:
-Standard 1000 – svrha, nadležnost i odgovornost;
-Standard 1100 – Nezavisnost i objektivnost;
-Standard 1200 – Stručnost i dužna profesionalna pažnja;
-Standard 1300 – Program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta.
Strukturu Standarda izvođenja čine sledeči standardi:
-Standard 2000 – Upravljanje aktivnošću interne revizije;
-Standard 2100 – Priroda posla;
-Standard 2200 – Planiranje angažovanja;
-Standard 2300 – Sprovođenje angažovanja;
-Standard 2400 – Saopštavanje rezultata;
-Standard 2500 – Praćenje napretka;
-Standard 2600 – Odluka rukovodstva o prihvatanju rizika.
Norme ponašanja koje se očekuju od internih revizora su sledeće:
-ne bi trebalo da učestvuju u bilo kakvim aktivnostima ili odnosima koje bi mogle, ili se
pretpostavlja da bi mogle ugroziti nepristrasnost ocene;
-ništa što bi moglo, ili se predpostavlja da bi moglo ugroziti profesionalno rasuđivanje interni
revizori ne bi trebalo da prihvate;
-interni revizori objavljuju sve, njima poznate, materijalno značajne činjenice koje bi mogle
izveštaje o aktivnostima, čiji se pregled vrši, prikazati u krivom svetlu, ukoliko se one ne bi
obelodanile.
