УНИВЕРЗИТЕТ ИСТОЧНО САРАЈЕВО
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ПАЛЕ

Бијељина

СЕМИНАРСКИ РАД

Из предмета:

Међународно јавно право

Тема: Међународна људска права

Професор:

др Миленко Крећа

Студент:

Радић Недељко

Инд. бр.: 238/07

Бијељина, 2012. године

Међународна људска права

Семинарски рад

САДРЖАЈ:

1. ДИО ПРВИ

1.1. Увод

.......................................................................................................................................................................

1.2. Значајни документи за људска права кроз историју

..........................

1.3. Правна природа

....................................................................................................................................

1.4. Однос права појединаца и људских група

........................................................

2. ДИО ДРУГИ

2.1. Универзална декларација о правима човјека

.............................................

2.2. Лична права и слободе

..............................................................................................................

2.3. Политичка права и слободе

.............................................................................................

2.4. Економска права и слободе

..............................................................................................

2.5. Социјална и посебна права

................................................................................................

2.6. Мјере међународног надзора и контроле

....................................................

2.7. Права људских колективитета

.......................................................................................

2.8. Европски суд за људска права

.......................................................................................

3. ДИО ТРЕЋИ

3.1. Закључак

.....................................................................................................................................................

3.2. Литература

................................................................................................................................................

3.3. Прилог 1

.......................................................................................................................................................

3.4. Прилог 2

.......................................................................................................................................................

Радић Недељко,
238/07

Међународна људска права

Семинарски рад

права као универзалних, разлике између појединаца у потпуности губе на значају и
правном основу.

Држава и међународна заједница су суштински људске заједнице које не могу

оправдати своје постојање без минимума етике, која у конкретној ствари подразумјева
уважавање вриједности и достојанства људи који су их створили.

1.2. Значајни документи за људска права кроз историју

Прва озбиљнија најава одређених гарантованих права и слобода везана је за

настанак Велике повеље слобода

(Magna charta libertatum)

1215. године. Касније је

настављен тренд ограничавања владаревих права и власти уопште с једне стране, и
проширење права и слобода грађана с друге стране, па је значајно поменути и
Кромвелов устав

(Instrument of Government)

из 1653. године. Из захвалности, Кромвел

је именован доживотним лордом-протектором Енглеске. Од каснијих аката донијетих
на територији Енглеске треба још поменути Петицију о правима

(Habeas corpus act)

из

1678., и Прилог правима

(Bill of

rights)

из 1689. У 19. вијеку, међу новим правима у

Енглеској, нашло се и бирачко право

(за чије је стицање у почетку био предвиђен

висок имовински цензус).

Велика буржоаска револуција у Француској изнедрила је

један од

најзначајнијих докумената везаних за ову тематику –

ДЕКЛАРАЦИЈУ О ПРАВИМА

ЧОВЈЕКА И ГРАЂАНИНА. Она се састоји из 17 чланова

којима се утврђују ''природна,

неотуђива и света права човјека''

(у уводном дијелу)

. У првом члану ове декларације

стоји да се ,,

људи рађају и остају слободни и једнаки у правима

''. Ово имплицира да

за раније класне подјеле у новом друштвеном поретку неће бити мјеста. Утврђени и
прокламовани су и неки критеријуми важни за рад и функционисање правне државе –
између осталих:



да је закон израз воље грађана;



да нико не може бити оптужен, притворен, или ухапшен осим у
случајевима утврђеним законом;



да се законом могу забранити само они поступци штетни по
друштво

...

Овај документ заснован је на револуционарној идеји која прокламује слободу,

јединство и братство.

Важан акт је и

Декларација о правима радног и експлоатисаног народа,

донијета у Русији након Октобарске револуције

(1917)

, али и

Вајмарски устав

(Њемачка, 1919)

, који је направио камен темељац за касније уставно регулисање права

и слобода човјека које је данас општеприхваћено у пракси.

Неспорно је да су концети, али и први акти о људским правима и слободама

настале на европском тлу, али су битан допринос дале и земље ''Новог свијета'',
првенствено Сједињене Америчке Државе. Први акти о људским правима и слободама,
на америчком тлу, усвојени су у Вирџинији и Масачусетсу у виду зборника о слободама
грађана. Први устав донијет у Вирџинији 1776. године, имао је у себи интегрисан и
прилог о правима. Ову праксу су прихватиле и друге савезне државе, што је створило

Извор: др Миленко Крећа, ,,Међународно јавно право'', Пето издање, Београд, 2011. година, страна 573;

Радић Недељко,
238/07

Међународна људска права

Семинарски рад

услове за настанак Декларације о независности

(Declaration of independence),

којом су

утврђене битне одредбе о неповрједивом, природном, и неотуђивом праву човјека.
Уследио је Устав из 1787. године, који је четири године касније допуњен

Повељом о

правима грађана

(у виду амандмана)

Слика 4: Изглед Француске декларације о правима

човјека и грађанина из 1789. године.

Слика 2: Изглед Опште декларације о правима

човјека из 1948. године.

Слика 3: Еленор Рузвелт држи Општу декларацију

из 1948. у изворном изгледу

Коначно, по завршетку Другог свјетског рата, јавила се потреба за

међународном заштитом људских права и слобода. Тако је настала организација
Уједињених нација, које су одмах по оснивању, 1945. донијеле Повељу, којом су
утврђена нека битна права и слободе.

Из тумачења неколико чланова ове повеље, донијета је 1948. године Општа

декларација о правима човјека. Уследила

је Конвенција о политичким правима жена

(1952)

Декларација о заштити дјетета

(1959), Међународна

конвенција о укидању

свих облика расне

дискриминације (1965)

Пакт о грађанским и политичким правима

(1966), Пакт о економским и социјално-културолошким правима (1966), те Америчка
конвенција о људским правима (1969), а онда и Међу-америчка конвенција о
укидању и спрјечавању злочина апартхејда (1973).

У Европи посебан значај има Европска конвенција о заштити људских права и

основних слобода, која је донесена у Риму (1950), а је ступила на снагу 1953. године.

Да би се створила ефикаснија заштита људских права, у Европи је основан

Европски суд за људска права, који се састоји од онолико судија, колико има и држава
чланица Савјета Европе, а бирају се на мандат од 6 година.

Овај суд разматра предмете који су од великог значаја за тумачење и примјену

Еврпоске конвенције.

Радић Недељко,
238/07