Универзитет „Унион-Никола Тесла“
- ЗАВРШНИ РАД –
Међународна залога покретних ствари и
превозних средстава у поступку извршења и
обезбеђења
Професор:
Студент:
Доц. др Mиломир Милутиновић
Петар Станковић
Београд, 2016
1
САДРЖАЈ
1. Увод
2. Методолошки оквир рада
2.1. Предмет и циљ рада
2.2. Задаци рада и значај теме
2.3. Методолошки приступ и поставка хипотеза
3. Заложно право
3.1. Појам заложног права
3.2. Врсте заложног права
3.3. Дефинисање начела заложног права
4. Средства обезбеђења на покретним стварима
5. Кејптаунска Конвенција
5.1. Протокол авиона
5.2. Протокол железничких возила
5.3. Протокол васионских возила
6. Допринос Кејптаунске конвенције
7. Закључак
8. ЛИТЕРАТУРА
3
регулатувом кроз примере добре праксе и искуства модела и резултата који су на
овом пољу остварени.
2. Методолошки оквир рада
2.1. Предмет и циљ рада
Предмет завршног рада свеобухватно се бави међународном залогом
покретних средстава и возила. Рад се темељи на савременој студији случаја
модела Кејптаунске конвенције и три протокола која се са њом везују и примењене
правне регулативе у оквиру истог. Ако усмеримо фокус на заложно право, уочићемо
да се у последње време све више пажње посвећује заложном праву на покретним
стварима. Основни циљ рада је да се полазећи од постојећег стања,
систематизацијом неких од најважнијих сазнања из теорије и праксе на пољу
заложног права као и новим искуствима које су промене на основу Кејптаунске
конвенције, одговори на питање које су то карактеристике прописане законским
оквиром делотворне у оквиру међународних залога превозних средстава и других
средстава обезбеђења.
2.2. Задаци рада и значај теме
Научни значај ове теме огледа се у систематизацији теоријског знања у
оквиру ове области и облика практичне примене. Реч је о појави која се свакодневно
мења и развија, тако да је потребно дужности савременог заложног права
сагледати кроз указивања на домашаје светске теоријске и практичне правне,
економске и финансијске мисли. Један од круцијалних циљева сваке научне
дисциплине јесте уопштавање и типологизација појава које су предмет њеног
интересовања. Кроз овај рад, уопштавање и типологизација појава надограђена је
кроз искуства из праксе законске регулативе у Србији и у свету. Кроз две поменуте,
4
међусобно зависне целине ове области – теоријску и практичну, рад има за циљ да
повеже теорију и праксу ефикасног реализовања међународних залога покретних
средстава и возила.
Предстојећи завршни рад описује основне законске и у заложном праву
утемељене облике међународних залога покретних средстава и возила, као и
опште стандарде који се односе на реализацију истих у Европи односно свету. Кроз
предстојећи рад, могу се пронаћи смернице које могу помоћи да испуне своје
обавезе у изазовима савремног правног окружења везано за исте.
2.3. Методолошки приступ и поставка хипотеза
За потребе израде предстојећег завршног рада биће коришћени
нормативистички метод, упоредноправни метод, као и аналитички и
библиографско-дескриптивни метод. Прегледом релевантне литературе у области
заложног права, законске регулативе везане за исто у Србији и свету, затим
применом метода анализе и селекције постојећих знања настојаће се да се да
свеобухватан одговор на тему дефинисања међународних залога покретних
средстава и возила.
Основни извор теоријских знања биће доступна релевантна литература
из области права, светске законске регулативе на овом пољу, прописане директиве
и протоколи Кејптаунске конвенције везани за ову област. Хипотезе од којих ће се
полазити у истраживању, а које ће се научно потврдити или оборити, представљене
су кроз једну генералну хипотезу и неколико посебних. Генерална хипотеза везује
се за начин спровођења залога покретних средстава у међународним оквирима:
Јасно дефинисане и законом прописане међународне
залоге над покретним стварима, са акцентом на превозним средствима
6
томе да један од учесника у правном односу, који је већ примио извршење обавезе
од другог учесника, даје њему у посед извесну ствар –
заложну ствар
, на којој други
учесник конституише заложно право. Залога, односно заложно право се овде
појављује као инструмент обезбеђења имовинских интереса учесника. Лице које
даје стварну залогу назива се
залогодавац односно заложни дужник
, а лице које
узима ствар у залогу назива се
залогопримац односно заложни поверилац
.
Предмет залоге представља важан фактор. Једна ствар може бити предмет
залоге за више потраживања тј. вишеструко залагање исте ствари. У том случају,
редослед исплате одређује се према времену када су настала заложна права, а не
према времену настанку потраживања. Потраживање може бити новчано и
неновчано, као и будуће и условно. Делимично враћање дуга не доводи до
престанка заложног права и оно се намирује само судским путем.
Важно је нагласити да је заложно право недељиво, јер цела ствар обезбеђује
потраживање док оно не буде намирено у целини. Примера ради, у Сједињеним
Америчким Државама, термин залога се генерално односи на широк
спектар оптерећења који ће укључити и друге облике хипотеке. У појединим
земљама, као на пример у САД, карактеристично је да се залога односи на
бездржавинске интересе обезбеђења. У другим земљама, термин залога односи се
на врло специфичне врсте осигуравајућег значаја, као пасивно право да се задржи
(али не прода) имовина све док се не регулише дуг или друга обавеза. Упркос
разликама у терминологији и примени, постоји низ сличности између залога у САД и
другим земљама у свету.
Занимљиво је истаћи да исто као и ствар, предмет залоге може бити и
потраживање према трећем лицу, осим оног које је по својој природи непреносиво,
везано за личност дужника или законом забрањена. Залагање се врши уговором о
